Војислав М. Станојчић: „Од невјешта и гора плаче“ а Београђани од неуке и неспособне градске власти

saobracajne-guzve

Остаје само да се надамо како ће  Београђани на следећим изборима показати како  нису заборавили и опростили вишемесечна мучења

Сем ако нису те среће да станују на три минута хода од радног места, школе, факултета, болнице, дома здравља, банке или неопходне продавнице, становници нашег главног града изложени су правим мукама  сваког радног дана док покушавају да из својих домова возилима  градског саобраћаја стигну на посао или неко друго место у Београду које им је потребно и да се са њега врате  кући.

Невоље Београђана са аутобусима и тролејбусима   трају месецима, а нема много изгледа да ће се у догледно време  стање поправити.. У сваком случају, узалудно је то очекивати све док градом управљају неуки и неспособни, а можда и корумпирани припадници коалиције коју је окупила Српска народна странка.

Патње становника нашег главног града,  који су од понедељка до петка  принуђени да користе аутобусе и тролејбусе, медији редовно бележе, али, сем тога, нема никаквих других реаговања, после којих би се стање поправило.

Слика је скоро увек иста: возила дуго не долазе, затим их стигне по неколико једно за другим, али без икакве наде за људе на станицама, јер су препуна и у њих се не може  ући. Крцати тролејбуси и аутобуси затим миле до следеће станице, где се призор понавља.

Опсадно стање у нашем главном граду последица је неразумних раскопавања и реконструисања више београдских улица у исто време, а која се никада не заврше у предвиђеном року, већ се он непрестано помера.

Но, ни то није све, јер и када се нешто прогласи за завршено, испостави се да су потребне још неке дораде, што значи да ће се муке Београђана наставити до неког новог обећаног рока, за који ће такође бити много изгледа да ће се померити.

Да све буде још горе и изазове још већи неред у  градском саобраћају, допринела је и одлука градске власти да се неке линије градског саобраћаја укину или скрате. Нема више тролејбуса 19, скраћене су линије 21 и 22, те су због тога непрекидно  преоптерећене линије 22А, 29 и 31, али  није потребно  много мудрости и животног искуства па схватити да се онај ко је тако вешто удесио градски саобраћај у Београду не вози ни аутобусима ни тролејбусима ГСП-а.

„Господо градски оци, овај нови распоред линија вам ништа не ваља!“ поручио им је један измучени Београђанин који је чекао аутобус на Теразијама. Чули су га његови сапутници и сапатници,  али, разуме се, не и господа коју је прозвао.

Када  би се организовала анкета у којој би  становници Београда одговарали на питање ко је најомраженији лик у њиховом граду, није тешко претпоставити да би  званични  заменик градоначелника, а  практично први градски отац, Горан Весић далеко за собом оставио све могуће конкуренте.

И сасвим је лако  замислити како би се провео када би се неким случајем нашао на  аутобуској или тролејбуској станици у време одласка Београђана на посао или повратка кућама.

Странац који нема увид у прилике у Србији вероватно би се чудио што неука и неспособна власт, која толико мало брине о својим грађанима, никад  не подноси оставку. Наши људи, међутим,  добро знају да су овдашњи носиоци власти успешно оперисани од осећаја за одговорност, да су уверени како су богомдани за сваки посао, и да од њих, једноставно, нема бољих..

Огромна је штета за Београђане (и  не само за њих), што не постоји могућност опозива оних који су изазвали и изазивају ова злопаћења становника нашег главног града,. Они нису ничим  заслужили – сем својом страначком припадношћу, што им је и једина квалификација –  да  управљају Београдом, па остаје само да се надамо како ће  Београђани на следећим изборима показати како  нису заборавили и опростили вишемесечна мучења.

Што можда  и не би била одговарајућа казна за  промашаје неуких и неспособних,  али  би, у сваком случају, била поучна.

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ