Ђурђиц у манастиру Светог Николаја у Лозници
Празник Обновљења храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц је Крсна слава многих српских домова. Свечар Светог великомученика Георгија је и Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај. Поводом своје Крсне славе владика Николај је на Ђурђиц, 3/16. новембра, у манастиру Светог Николаја у Лозници, служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима, протосинђела Висариона (Шуловића), протосинђела Варсануфија (Стошића), јеромонаха Софронија (Ердељана), јерођакона Пајсија (Марковића) и ђакона Зорана Крстића. Литургији је присуствовало око 80 светосаваца.
Након Свете Литургије Владика Максим је обавио чин резања славског колача и благосиљања жита које је у част светог великомученика Георгија принео Владика Николај.
Окупљеном народу се надахнутом архипастирском беседом обратио Владика Максим:
„Богочовек Христос је Цркву понајвише украсио тим сјајним и светлим даром мучеништва. И свети мученици, будући да нису поштедели ништа од онога што су имали, па ни свој живот у тој намери да остану верни Христу представљају савест наше савести. Они непрестано тим својим потресним страдањем, том својом дубоком вером и исповедањем Богочовека Христа буде све нас из нашег греховног сна. Ми, по слабости људској, уљуљкани у разним нашим гресима и страстима врло често се успавамо у духовном смислу, заборавимо за шта нам ваља живети у овоме свету, за шта ваља трпети, заборављамо на Царство небеско које је Христос завештао и обећао свима који Њега љубе и верују у Њега и живе по заповестима Његовим. А свети мученици својим потресним страдањем, житијем буде те наше успаване савести, јер ми услед слабости наше често имамо тај рачунљивски однос према Богу и онда штедимо себе и своје, уместо да дамо све што имамо у службу Богу, ми често калкулишемо, бивамо ситничави и дамо само један мали део онога што је нама Бог дао – и од нашег времена у овоме животу, и од нашег здравља и од нашег иметка, а свети мученици су дали све што су имали, па и сами живот који им је Бог даровао и тиме управо они буде нас из такве греховне успаваности, како би се и ми пренули, како би и ми кренули са таквом непоколебивошћу путем Христовим каквим су они за Христа и за Христом ишли у своме животу, све до своје мученичке кончине.“
Уследила је трпеза љубави за све присутне. Овом приликом се пригодном речју присутном народу обратио и брат Милоје Стевановић, ктитор манастира, честитајући владици Николају крсну славу.
Инфо служба
Све беседе Хорепископа Максима налазе се овде.