Хаос се шири Латинском Америком

Хаос у Латинској Америци све више се шири, с обзиром да већ десетак држава у превирањима којима се не назире ни крај, ни исход, пише Еурактив.

Делом је то једна од глобалних последица финансијске кризе између 2008. и 2016. године, која је поразбијала шеме и у битно развијенијим нацијама – Француска бележи годину дана „жутих прслука”, Велика Британија три године не успева да реши Брегзит, Италија бауља кроз успон и пад популизма.

Још већим делом је то последица специфичног стања у Латинској Америци, где је светска криза заоштрила традиционалне разлике, оставивши без новца ионако сиромашне, преноси Блиц.

Да све буде горе, ни вође које су избиле на површину као нада сиромашних и потлачених углавном нису одолели зову корупције и ауторитаризма, убивши тако оно нешто илузија да пут према социјалној правди води кроз демократске изборе, пише Еурактив.

Створена је тако критична маса незадовољства и депресије у већини држава, па је довољна и наизглед безазлена кап да се апатија прелије у протесте и нереде који не престају ни када се уклони њихов непосредан повод, на пример поскупљење градског превоза у Чилеу.

Чиле је изазвао велику пажњу у Европи, због два разлога.

Најпре, још није заборављен крвави државни удар који је, након више од века демократског уређења, режирао нобеловац Хенри Кисинџер, а спровео генерал Аугусто Пиноче.

Тај удар је и у Европи уверио тадашње еврокомунисте да им никада неће бити допуштено да дођу на власт демократски.

Друго, у целој Латинској Америци Чиле је држава с највишим друштвеним брутопроизводом по глави становника, али ни то није довољно за грађане у доњој половини ланца исхране.

Протест у Еквадору је букнуо када је председник Ленин Морено укинуо субвенције за гориво. Накнадно их је вратио, али протести нису престали.

Боливија је у фокусу, пошто је Ево Моралес био присиљен на напусти председничку функцију и побегне у Мексико, јер и опозиција и Организација америчких држава тврде да је преварама обезбедио победу на недавним председничким изборима.

Како наводи Еурактив, Моралес је ауторитаризмом поништио наде које су освануле када је пре 13 година изабран за председника као први Индијанац на том положају.

У Парагвају трају масовни протести против председника Марија Абда. Повод је споразум са Бразилом о хидроелектрани Итаипу, који грађани сматрају непатриотским.

Опозиција је покренула поступак опозива председника. Абдо је дошао на власт пре седам година када је опозивом смењен дотадашњи председник и бивши католички бискуп Фернандо Луго.

У Перуу је председник Мартин Визкара распустио Конгрес захтевајући нове изборе.

Уследиле су демонстрације свуда у земљи. Он је дошао на власт прошле године као потпредседник, пошто је изабрани председник Пабло Кучински поднео оставку због оптужби да је био умешан у корупцијски скандал у вези са бразилским „Одебрехт С.А”.

Бивши председник Алан Гарсија убио се у априлу, док је полиција улазила у његов дом како би га притворила.

Аргентина је на изборима вратила на власт „перонисте”. Председник је Алберто Фернандез, а потпредседница бивша председница Кристина Фернандез де Кирхнер.

Земља је подељена, поново је инсолвентна и прети јој нови банкрот, наводи даље Еурактив.

Бразил је, такође, подељен.

Председник Жаир Болсонаро није оправдао поверење деснице, на слободу је пуштен бивши председник Лула да Силва, осуђен јер је такође био оптужен да га је поткупио „Одебрехт”.

Испоставило се да ни тужилац у његову процесу није био непристрасан, јер је сада Болсонаров министар, пише портал.

Венецуела је подељенија него икада, а Чавезов наследник Николас Мадуро још је председник, иако би се прошле године на његов опстанак мало ко кладио, након невиђеног притиска из Вашингтона.

Куба је и даље између једностраначког социјализма и повратка у обезвлашћени капитализам.

Укратко, ниједан систем се није показао као трајни рецепт за континент енормних социјалних разлика, закључује Еуроактив, преноси Танјуг.

Извор:
ПОЛИТИКА