Радиоактивна опасност са Пацифика – шта ако купола „Гробнице” попусти

Становници Маршалских острва имају свој назив за депонију нуклеарног отпада на ненасељеном острву Рунит – „Гробница”. У овој џиновској запечаћеној јами налази се заоставштина америчких нуклеарних проба на Пацифику, а према неким подацима овде је похрањен и радиоактивни материјал са нуклеарног полигона у Невади, што САД не признају.

Реч је о 73.000 кубних метара радиоактивног отпада као што су контаминирано тло, бетон, метал и војна опрема. У периоду између 1977. и 1980. године четири хиљаде америчких војника радило је на прикупљању те опасне заоставштине атомских експлозија. Све је смештено у јаму на острву Рунит која је затим затворена бетонском куполом.

Медији наводе да овај кратер садржи материјале којима би се могло напунити чак 35 олимпијских базена. Ту је похрањен и материјал који је последица експлозије хидрогенске бомбе јачине 15 мегатона 1954. године, која је екслодирала дупло јачом снагом од оне предвиђене прорачунима.

Тада је облак радиоактивне прашине прешао више од 150 километара, на околним острвима више десетина домородаца задобило је опекотине. Јапански рибарски брод био је изложен радиоактивном облаку, због чега је посада имала озбиљне здравствене проблеме а један од њих је нешто касније преминуо.

Од тих учесталих нуклеарних проба прошло је више деценија. Сада научнике који прате њихове последице, брине још један проблем – пораст нивоа океана. Они објашњавају да се вода подиже око седам милиметара годишње од 1993. године, због чега је почела улазити у тло испод бетонске куполе „Гробнице”.

За разлику од врха јаме, њено дно није прекривено бетоном. Због тога пораст  нивоа океана прети да потопи или чак отвори ову опасну заоставштину Хладног рата.

Америчко Министарство енергетике 2013. године објавило да на овом острву постоји могућност цурења нуклеарног материјала. Наведено је да би то загадило морску околину, али „да локалном становништву не би нужно довео до значајних промена у колични радијације”.

Извор:
ПОЛИТИКА