Труба Јевђића прошла цео Солунски фронт, а златни инструмет у породици се свира већ четри генерације

“Труба коју је мој прадеда донео кући, прошла је Церску и Колубарску битку, цео Солунски фронт и Албанију, одражавала је бол и патњу тих српских војника”, прича Дејан Јевђић, Јовишин потомак који је доказао да ивер не пада далеко од кладе.

Сваки народ има свој глас и песму по којима се препознаје, а у Србији труба је била та која је оглашавала и радост и тугу.

Све што се речју и причом не може исказати стаје у звуке овог чаробног, златног инструмента а труба коју је из Великог рата донео Јовиша Јевђић у село Расна, памти приче од чак једног века.

“Труба коју је мој прадеда донео кући, прошла је Церску и Колубарску битку, цео Солунски фронт и Албанију, одражавала је бол и патњу тих српских војника”, прича Дејан Јевђић, Јовишин потомак који је доказао да ивер не пада далеко од кладе.

Храбри солунски ратник и у најтежим периодима живота није се одвајао од свог омиљеног инструмента, а његова љубав прешла је на унуке и праунуке, пише РИНА. Дејан је капелник у трубачком оркестру, а његово име исписано је златним словима у Гучи, међутим поред музике свог јуначког прадеду наследио је и по униформи.

Каква би улога трубача требало да буде у српској култури?

– Кроз српску историју труба је била инструмент који је човека пратио од рођења па до смрти. И на бој је позивала. Сада је време када би требало да позива само на весеље. Моћ трубе је што из човека може да извуче најдубљу емоцију, ону коју не може нико, и ниједан други инструмент. Уз њу се и плаче, од радости и туге. Зато би трубач требало да буде поштован, а не да нас сматрају кловновима, којима ће после циркуса заборавити имена и значај. Не волим када чујем да је Гуча сабор кича. Занемарите све оне тезге и вашарску атмосферу, само чујте звук наших лимених златних и препознаћете да у срцу трубе лежи душа српског народа, свега што је он прошао кроз векове.

“Већ 16 година сам професионални војник. Овом својом трубом, униформом и успехом надам се да сам се бар једним делом одужио храбрим прецима, јер они су живели у много лошијим условима а труба је одржавала породице у животу. Нисам желео да се значај који она има избрише”, каже Дејан.

Он је свој оркестар основао пре 18 година, а са њим су браћа Слободан и Бранко па се у њиховој кући свакодневно чује топџијско коло.

“Чувари смо народне традиције и културе, јер да бисмо стигли до неког циља, морамо знати одакле потичемо, не смемо то никад заборавити”, изјавио је овај мајстор трубе.

У кући Јевђића трубу свира већ четири генерације, дуже од сто година, и нема сумње да ће из ове куће чаробни звуци одјекивати и даље.

Извор:
МАГАЦИН