Александар Обрадовић у “Прессингу“: Имам озбиљне сумње да је највиши врх државе уплетен у послове трговине оружјем; Крушик је последње четири године свесно пословао у корист своје штете зарад интереса повлашћених купаца

uzbun6

Последњих година незамисливе ствари су се дешавале у Крушику, а случај са групом привилегованих трговаца у тој фабрици само је једно поглавље у свим тим злоупотребама, рекао је за Прессинг узбуњивач Александар Обрадовић, који је указао на незаконитости у војној фабрици „Крушик“ у Ваљеву. Он је рекао да има „озбиљне сумње да је највиши врх државе уплетен у послове трговине оружјем“, да је Крушик свесно пословао у корист своје штете и да апсолутно нема никакве дилеме о величини злоупотребе.

Фабрика је постала партијски плен доласком бившег директора Младена Петковића у Крушик у јануару 2014, казао је Обрадовић у Пресингу.

На Крушик је стављена шапа, и папир за копирање је морао да дође из фирме које је повезана са СНС.

„Ствар је једноставна и јасна – група привилегованих купаца је пуне четири године (2015, 2016, 2017 и 2018) имала привилеговане цене које су биле једнаке или ниже од цене коштања производа у Крушику. Крушик је свесно пословао у корист своје штете. Апсолутно нема никакве дилеме о величини злоупотребе, то поткрепљујем гомилом доказа које имам све, а имају их и судски органи, никаве дилеме ту нема“, рекао је.

Посао се одвијао на следећи начин, наставља Обрадовић: заинтересована фирма послала би захтев за понуду, службе Крушика формирале би цену водећи рачуна о интересима фабрике са ценом коштања и урачунатим профитом, понуда би се проследила купцима, а након тога потписао уговор – где уопште нису примењене те цене.

„Биле би цене које су као закуцане важиле четири године. Те цене су важиле само за привилеговану групу купаца, а ту су фирма ГИМ, фирма Слободана Тешића, фирма из УАЕ која има своје представништво у Србији, и још једна београдска фирма“, рекао је.

Министарство сваке недеље добијало информације о Крушику

Обрадовић је објаснио и да он у фабрици није видео Бранка Стефановића, оца министра Небојше Стефановића, али да зна да је он више пута долазио у делегацији као представник ГИМ-а, додајући да постоји документ који то и потврђује, као и његово присуство на догађају поводом 80 година од покретања рада Крушика. Он је рекао и да СДПР никада у Крушику није имао цене које је имала та група привилегованих трговаца.

„Институције које су морале да брину о интересу Крушика све то време жмуриле су на дешавања у фабрици, пре свега мислим ту на Министарство одбране. Све информације о пословању, све уговоре од 2015. Управа за одбрамбене технологије (Министарства одбране) добијала је на седмичном нивоу од Крушика, то је обавеза…све копије уговора, финансијске анализе, апсолутно све“, прецизирао је.

Како је навео, и Министарство одбране и председник републике били су обавештени прецизно о ономе шта се догађа и „нечија је директива изгледа била да се жмури на сва те дешавања“.

„На седмичном нивоу су добијали информације, зашто се тиме нико није бавио, ја не знам“, казао је.

Привилегована група имала је и друге привилегије

Према речима Обрадовића, повлашћена група купаца имала је и друге привилегије. „Све привилегије, све је био подређено њима, кад се јаве да су уговорили авион, бродски транспорт, иако то није према динамици испоруке, роба намењена другим купцима препакивала би се“, објаснио је.

Поента приче је, каже, да се профит прелио приватним трговцима.

Са доласком Петковића на чело Крушика, који је, како наводи Обрадовић, био партијски човек без искуства у наменској индустрији и руковођењу великих система попут те фабрике, радило се за интересе приватних трговаца, али то је само један сегмент злоупотреба.

„Има и читава група приватних добављача који су сменили вишедеценијске добављаче Крушика, дошле су фирме основане 2016, 2017, избацили из игре дугогодишње партнере Крушика. То је велики број фирми, на Крушик је стављена шапа – и папир за копирање је морао да дође из фирме које је повезана са СНС.

Како је рекао „јасно је да су чудни лавиринти веза власника приватних фирми и највиших представника власти у овој земљи“.

„Озбиљне сумње имам да је највиши врх државе уплетен у послове трговине оружјем и због тога сам и притворен и затворен“, оценио је.

Обрадовић је објашњавајући како се обављала куповина оружја, навео да су се у том поступку појављују се и оф шор компаније.

„Појављују се офшор компаније где приватне фирме саме остварују ту компанију или користе услуге већ постојећих офшор компанија, значи саме себи продају ту робу да би после ту робу продале крајњем купцу, и тако стичу екстра профит“, навео је.

Ту се види јако битна неправилности, додао је, а то је инсистирање на што нижим ценама Крушика, а интерес је на што већој заради.

„Нисам хтео да будем слеп и нем, ово је потез самотњака“

Говорећи о мотивима за указивање на дешавања у Крушику, Обрадовић је рекао да је хтео да скрене пажњу на све неправилности. „Нисам хтео да будем слеп и нем на неправилности које су се дешавале у фабрици“.

Он је поновио да разлог за то није било стицање новца, рекавши да су његове финансије „пречешљане и узоране и да би махали тиме“ да је било шта пронађено.

Нису то били, како је додао, ни политички разлози. „Имам своја политичка уверења, волим сендвиче – али их сам правим, нико ме не плаћа. Ово је био потез самотњака“, истакао је.

Обрадовић је рекао да је прво покушао да скрене пажњу представницима Надзорног одбора Министарства одбране указујући на неправилности у фабрици, и да тужилаштво има доказе да је одбору писао још 2015. године. „Одбор је остао нем на то. Водио сам се дуго жељом да сва сазнања поделим са надлежним институцијама у земљи, али пошто сам знао и имао сумњу да су највиши представници власти умешани у трговину оружјем, нисам то урадио“, наводи.

Он је рекао да је консултовао судију Апелационог суда Миодрага Мајића и упитао га коме коме може да се обрати, а он му је указао на инструмент узбуњивача. „Пиштаљка ми је понудила своје адвокате и помоћ, али код њих сам прочитао искуства претходних узбуњивача и нисам желео да изложим породицу нападима или одмазди, и одлучио сам се да то поделим са истраживачким редакцијама“, казао је.

Сваки контакт са истраживачким новинарима, тврди, сачувао је.

„Ништа нисам брисао, судски органи ове земље имају све – од прве поруке Слободану Георгиеву из БИРН-а, до последње поруке бугарској новинарки, имају на увид. Природа тих документа из Крушика нема везе са одавањем тајне, природа је економско комерцијалне природе и ти документи су показивали немаменско трошење средстава“, прецизирао је гост Пресинга.

Говорећи о тренутној ситуацији у тој фабрици и недавном штрајку радника који је оценио закаснелим, Обрадовић је рекао да је садашњи директор Министарству одбране предложио да се због мањка посла 700 радника отпусти, али да је политичка одлука била да се радници задрже по сваку цену до избора. „Јер је то изборни потенцијал владајуће партије“, закључио је.

„Немам могућност да јавно кажем све што знам“

Упитан да ли постоје још неке информације или сазнања о којима у Прессингу није желео да говори, Обрадовић је рекао да нема могућност да јавно каже све што зна.

„Ово можда није ни место где то треба да се изнесе, чекам позив надлежних институција и њима ћу изнети сва своја сазнања о злоупотребама“, појаснио је.

„Овај стан је сада моја ћелија, али ни затвор није утицао на мој дух“

Коментаришући тврдње да његове акције представљају освету због судбине његове мајке у Крушику, која је била једна од директорки, Обрадовић је поновио да се ради о спину и манипулацији.

„Кад би се погледале године моје мајке, јасно је да је три месеца од кад је генерални директор Петковић дошао на чело фабрике имала услов за пензију. Она је једина од извршних директора остала у његовом тиму, и он се према њој односио са поштовањем, а након два месеца поднела је захтев за одлазак у пензију и то се не може узети као мотив за било шта“, истакао је.

Обрадовић је објаснио да је његова одлука била, током 20 дана притвора, да јавност не сазна о томе.

„То је била одлука моја, и моје породица, пошто смо добили информације од породичних пријатеља да ми је живот био угрожен, нашао сам се између две сукобљене стране, две струје трговаца оружјем, и била ми је скренута пажња да се све стиша, да прође у тишини“, открио је он.

Двадесет проведених дана у притвору у ЦЗ, како је навео, искуство су које је интензивније од свих филмова, серија или литературе коју је прочитао.

„У ћелији без прозора 22 сата, окружен људима које први пут видите, живите за та два сата када изађете у блок кад можете да удахнете свеж ваздух, прошетате, сав тај бетон и сивило утичу на психу… Нисам желео да то сивило утиче на мој дух, имао сам позитивне мисли, а велику улогу у томе су имали и моји затворски цимери, можда је то неки кодекс, али од њих сам примељен као да су ми другари из детињства“, испричао је.

Обрадовић је у кућном притвору тридесет дана, са електронским надзором и без могућности коришћења интернета. „Овај стан је моја ћелија, иако су решетке и зидови невидљиви, та атмосфера гуши и ствара тензију. Неупоредиве су околности са кућним и затворским притвором, али као што нисам дозволио да зидови затвора утичу негативно тако нећу ни овде“.

Обрадовић се захвалио и за подршку јавности. „Сазнање да нисте сами у овоме додатна је ињекција храбрости и ината да издржите“.

Извор:
НСПМ