„Косово није ни држава ни ентитет“

Др Јован Мирић, универзитетски професор у пензији из Загреба, каже за „Вести“ да данас не би ништа мењао у књизи о Косову коју је написао пре неколико година.

– Том књигом сам желео да разбијем једну мантру која се у Хрватској понавља о некаквом „косовском миту“, што могу говорити само злонамерници и незналице. Косово је темељ српске културе и духовности. Па, у Пећи је тристо година било седиште патријаршије СПЦ. Косово је вековима једна крвава чињеница српске историје – каже Мирић.

Чињеница за коју се пречесто и предуго крварило?
– Многа су се копља ломила на Косову и око њега, али оно никада у историји није било држава. Није то била ни Албанија све до почетка двадесетог века. Тек је 1921. на Лондонској конференцији одлучено да Албанци добију државу, не Косовари. Косово је увек било у оквиру српске државе, или одвојено, под империјалним силама, Турском, Аустроугарском, Италијом…

А сада?
– Оно је сада напросто отето Србији, захваљујући једним делом и неразумној политици коју је водио Милошевић. Али, првенствено је то воља и сила САД, којима је стало да се ту стратешки позиционирају.

У својој књизи заговарали сте, као најмање зло за Србију, поделу и задржавање севера?
– Да! То је око 11 одсто територије. Међутим, стално слушамо поруке из Вашингтона и Брисела да нема поделе, што је цинизам. Распарчали су Југославију, отели Србији Косово, а сада када би десети део Косова остао у Србији, то би као било мењање граница.

Ако нема поделе, шта је на столу?
– На једној страни имамо конституисано Косово, које није ни политички ентитет ни држава, већ један политички провизоријум. Али и овај северни део је такође политички провизоријум. И сада се тражи решење како да та два провизоријума донекле хармонично егзистирају.

Па је ли Бриселски споразум на том трагу?
– Апсолутно! Сви ови провикани српски родољуби у протеклих 17 година нису ништа направили. А Србија је дошла у опасну и тешку ситуацију. Па она блокада деведесетих само је мало попустила. Дефакто је Србија била у трајној блокади. Тек сада, када се назире могућност споразума, та би блокада могла попуштати.

Мора ли север зато бити жртвован?
– У смислу поделе свакако. Но, тешко је ту бити пророк. Шта на том плану носи време мислим да не зна ни Вучић, ни Дачић, поготово Тачи. За сада је то тражење једне могућности бесконфликтне коегзистенције.

Последњи трзаји

СПЦ је прилично критична према Бриселском споразуму?
– Па, колико видим, нису они ту потпуно јединствени. И добро је што тврдолинијаши нису доминантни. То су задњи трзаји тог клеронационализма. Није време, ако је икад и било, за бусање у јуначка прса.

Све зависи од Београда и Тиране

ЕУ потреса унутрашња криза од чијег разрешења ће зависити и будућност косовског питања. У том погледу делим мишљење колеге Дејана Јовића који је рекао да се косовско питање трајно не може решити без директних преговора Београда и Тиране.

ВЕСТИ