Журба Вашингтона да примени Бриселски договор и спречи повратак Русије на Балкан

Одборници скупштина општина Косовска Митровица, Лепосавић, Зубин Поток и Звечан упутили су отворено писмо државном врху Руске Федерације са молбом да помогне у заштити уставног поретка Републике Србије на Косову и Метохији, као и Резолуције 1244 СБ УН од једностраних акција Вашингтона, Брисела и Приштине, који покушавају да наметну решење искључиво у своју корист. Српски прваци са КиМ у овом важном документу истичу и да је садашња власт у Београду под притиском ЕУ и САД изиграла предизборна обећања да ће поништити све штетне уговоре које је режим Бориса Тадића парафирао на штету Срба са Косова и Метохије и Резолуције 1244.[1] Српски народ у јужној српској покрајини донео је још 22. априла 2013. године одлуку да конституише органе Аутономне покрајине како би спречио реализацију бриселског споразума којим се Срби потчињавају „уставном“ поретку Тачијевог Косова.

Као реакцију на ове потезе Срба шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер упозорио је на могућност међународне арбитраже уколико Београд и Приштина не примене договорено. Он је истакао да „нема још много времена да се дефинише и усагласи јасан и кредибилан план имплементације договора из Брисела,“ као и да је „у овом тренутку тешко давати било какве прогнозе о исходу расправе о датуму за Србију у Европском савету крајем јуна.“[2] Такође, Александар Вучић је недавно истакао да ће немачки министар Гвидо Вестервеле приликом планиране посете Београду затражити потписивање плана примене бриселског договора.[3]

Постоје и велике шансе да се у наставак разговора Београда и Приштине укључе Европска унија и САД, као супервизори бриселског договора од 19. априла. Ову опцију прихватају и у државном врху Србије, под изговором да би „за такав исход била крива искључиво приштинска страна, која упорно покушава да мења суштину бриселског документа.“[4] Подсетимо се да је током разговора у Бриселу Александар Вучић тражио и додатно ангажовање НАТО пакта на КиМ, иако је тај агресивни војни савез окупирао јужну српску покрајину.[5] Ово значи да републичка влада прихвата и подржава посредништво и надзор САД и ЕУ у примени бриселског споразума и наметању решења Србима са КиМ, које може на крају да доведе и до поновног ангажовања, на терену присутног НАТО пакта. Јасно је и да Вашингтон и Брисел требају да спрече значајнију улогу Москве којој се управо надају представници угроженог српског народа, јер Запад страхује од тријумфалног повратка Русије на Балкан. На овај начин се на једној страни јасно сврставају САД, ЕУ, НАТО, Тачијев режим и власт у Београду, док на другој бранећи Устав Србије и међународно право стоје Срби са КиМ и Русија. Неправедна борба чини се, али Русија још увек није изрекла своју завршну реч, што изазива зебњу на Западу чија се стратегија на Балкану заснива на изазивању ратова, злочинима и промоцији најгорих терориста и криминалаца, што је и њена највећа мана.

Реакција неких представника Владе Србије на молбу Срба упућену председнику Русије Владимиру Путину и другим високим руским државницима, додатно указује на спрегу режима са Вашингтоном и Бриселом и њихов заједнички рад против Срба на КиМ, али и Русије.

Министар Расим Љајић је истакао како је „непримерено да косовски Срби траже помоћ од друге државе, Русије, која нема могућности да им помогне“!Он је као алтернативу Русији поред САД и ЕУ, понудио веровали или не – Саудијску Арабију, у којој се жене још увек каменују.[6] Љајић потцењује Русију која се полако али сигурно враћа на Балкан. Москви данас није далеко Сирија у којој помаже у решавању конфликта, док је њена улога у Латинској Америци и у другим деловима света све значајнија. Самим тим Русији не може бити далека Србија са којом има дубоке и неизбрисиве историјске везе, али и заједничке стратешке интересе. Министар Расим Љајић је такође заборавио да је не тако давно Владимир Путин показао Турској где јој је место, када је упозорио премијера Реџепа Ердогана да турска војска не сме да окупира Сирију.[7]

Слично Расиму Љајићу и Александар Вучић у свом омањем тексту „Срби морају у Европу“ (!) позива на јачање веза са САД и Немачком, и из неког њему знаног разлога поново подсећа Србе да је пао Берлински зид. За Вучића је Запад исто што и цео свет па критикује недовољно мале Србе да „живе у прошлости, уживајући, лакомислено у херојском отпору свакој идеји која би долазила из света очекујући да нерадом, подршком с Марса, или неке друге планете, обезбеде границе које желе…“[8] Вучић је Русију сместио још даље од Љајића чак на Марс, у покушају да оправда своју политику. При том он српски народ критикује због „нерада“ што је трагикомично јер је Вучић цео радни век провео добијајући средства из државног буџета, заступајући час једну, час другу идеологију. Свој први стан на Новом Београду добио је од Владе Србије, док се борио за Велику Србију. Сада се подједнаком жестином бори за велику Албанију.

Међутим, реакција власти на одлучан потез српског народа са КиМ, не завршава се ту. Ивица Дачић је недељу дана провео у САД. Он је том приликом истакао да су „Американци кроз историју учинили свет бољим.“[9] Премијер је најавио и стратешку сарадњу Вашингтона и Београда и долазак америчких гиганата у области информационих технологија у Србију.[10] Пратећи српске медије неко би помислио да ће након Дачићеве посете Епл, Гугл, Оракл итд. напустити САД и прећи у Србију.[11] Међутим, медији у САД су посветили веома мало пажње Дачићу и његовим најавама о ИТ револуцији у Србији. Си Ен Ен је српском премијеру посветио чак четири реченице у извештају објављеном само на њиховој друштвеној страници.[12] Бела кућа је била нешто издашнија па је у седам реченица известила јавност о сусрету премијера Дачића и потпредседника Бајдена. Бајден је српском премијеру честитао на споразуму са Тачијем и затражио потпуну примену бриселских споразума.[13] Потпредседник САД је председнику Владе Србије јасно поручио шта Вашингтон очекује од његове владе, а то је да потпуно укине српску државност на КиМ и замени је шиптарском. Дачић је поруку добро разумео и овај сусрет је посебно прокоментарисао за српске медије истакавши да је „Бајден задовољан напретком Србије у решавању проблема с Приштином“ и да ће „Вашингтон утицати на међународну заједницу да међународне снаге остану што дуже на Косову, пошто су то гаранти мира и безбедности.“[14] Овде се појам „међународне снаге“ јасно и искључиво односи на НАТО, а то значи да на КиМ нема места за Русију. Ивица Дачић је такође истакао да је „посебно задовољан што је Бајден рекао да не може да замисли Европу без Србије, пошто смо важни за политичку и економску стабилност читаве Европе, и зато је важно да Србија постане део ЕУ.“

Све ове чињенице указују на то да су активности САД у наметању решења за КиМ, појачане и да за коначан циљ имају примену бриселских споразума Дачић – Тачи, преко којег би српска јужна покрајина постала искључиво власништво НАТО пакта, без могућности Русије да се у њу врати. Вучићеве и Љајићеве медијске пароле и посета Дачића САД-у представљају одговор прозападне владе на писмо Срба са КиМ руском државном врху. Са друге стране формирањем органа АП Косово и Метохија јача примена Устава Србије у јужној покрајини и отварају се врата за повратак Русије у циљу заштите српског народа којем прети геноцид.

Борис Алексић / ФСК