„УОЧЕН СИ!“ Нови ОПАСАН ТРЕНД шири се међу младима у Србији, родитељи су забринути, а тинејџери одговарају: „Безвезе паничите!“

„Уочен си!“ Друштвеним мрежама шири се нови тренд међу младима који је забринуо и родитеље и стручњаке, док тинејџери оштро одговарају: „Дижете панику без потребе“.

На Инстаграму су последњих неколико месеци освануле бројне групе зване „Споттед“ (уочен си) у којима млади шаљу фотографије других које сликају у пролазу, аутобусу, на улици, у парку, постављају у групи „Споттед“ њиховог града, а онда модератори те Инстаграм групе, коју прати више хиљада људи, фотографију кришом сликане особе објаве јавно и питају све да ли је неко препознаје и познаје. Након тога, корисници који знају ко је на фотографији у коментарима „тагују“ (означе) ту особу како би је онај ко ју је сликао и нашао.

Родитељи су забринути јавним објављивањем фотографија малолетника који и не знају да су усликани док, на пример, једу ужину на великом одмору или шетају кроз парк, док тинејџери кажу да у овоме не виде ништа лоше и ово сматрају „модерним начином прилажења особи која им се допала“.

Објава једне забринуте мајке која је видела „spotted“ групе, које постоје за практично све градове у Србији и региону, дигла је панику међу родитељима и отворила ново питање безбедности деце на интернету.

– Драги родитељи, време је дошло да нам свима изразим саучешће јер уколико нисте видели шта нуди овај Инстаграм профил, ви заправо и не знате где су и шта раде Ваша деца. Мало је рећи да сам згрожена да се на овом Инстаграм профилу под називом spotted_sabac нуде информације о томе где се налазе Ваша деца, ко су, постављају слике из школа, школских дворишта, улица и да даље не набрајам уверите се сами. Огласи само пљуште, па да нам свима честитам нову еру данашњих електронских махинација. Можда је на некој фотографији и Ваше дете, јер сам ја неколицину препознала – написала је забринута мајка.

Како функционишу „споттед“ профили?

Када се младима на јавном месту нека особа учини занимљивом и привлачном, толико да би желели да остваре контакт са њом, уместо да тој особи приђу на „старомодан“ начин, тинејџер је кришом фотографише. Затим ту слику шаље неком од „споттед“ профила са захтевом да се фотографисана особа пронађе, да се открије њено име или да линк до инстаграм профила. Неретко уз фотографију иде и објашњење: „Примећен у Ташмајданском парку око 19 сати са три друга. Имао је плави ранац и беле патике. Да ли има девојку?“

Зависно од тога у ком граду је особа примећена, ова порука се шаље „споттед“ профилу тог града („споттед_београд“, „споттед_аранђеловац“, „споттед_шабац“ и слично…)

Затим модератори који се крију иза тог профила јавно објављују фотографију особе која заправо и не зна да је фотографисана, а други корисници, који препознају „тражену“ особу, означавају је у коментарима.

Док родитељи стрепе за безбедност своје деце, јер се и подаци попут школе коју похађа јавно објављују, млади у Србији сматрају да је ово једна уобичајена појава и продукт новог, модерног онлајн доба.

Тако један средњошколац из Београда не види апсолутно ништа лоше у овоме и тврди да се „диже беспотребна драма“.

– Не видим зашто се диже толика драма око тога, ви старији треба да схватите да се девојкама не прилази на улици као што се некад прилазило. Мислим да се то не користи у лоше сврхе, нико ту не тражи кућну адресу него нечији Инстаграм профил, па кад се то двоје споје нека виде да ли ће да наставе дописивање – објашњава младић.

На питање како би се осећао да се његова фотографија нађе на једном таквом профилу, уз осмех каже да би му ласкало, јер то значи да га је неко приметио. О евентуалним опасностима, каже, ни не размишља.

– Нисам размишљао о томе да се те фотографије могу злоупотребити, али опет не мислим да је то лоше јер моји вршњаци свеједно објављују своје слике на друштвеним мрежама. Ако неко не жели да се дописује са тобом једноставно га блокираш и то је то – каже овај тинејџер.

Али, шта каже закон?

Адвокат Маја Атанасковић из Фондације „Тијана Јурић“ објашњава да закон који регулише све медије и све видове комуникације јесте Закон о јавном информисању и да он јасно каже да фотографија из приватног живота било ког лица не може да се објави без његове сагласности.

– Та сагласност не мора да буде вербално дата, може и конклудентним радњама. То значи да ако неко стоји, а неко га слика, а овај зна да ће тај окачити на профил на Инстаграму, што је јавна мрежа, то је сасвим дозвољено – објашњава адвокат.

Тужилац: Опасан тренд

С друге стране Лидија Комлен Николић, бивши тужилац за Високотехнолошки криминал, објашњава да су друштвене мреже омогућиле масовну комуникацију између великог броја људи, али и велики уплив у приватност људи, пре свега малолетника, међу којима је популарност коришћења друштвених мрежа изузетно распрострањена, при чему малолетници нису свесни свих опасности које вребају на друштвеним мрежама.

– Што се тиче фотографисања особа без њиховог знања и пристанка, а потом и постављање на друштвене мреже, такве радње би могле да се квалификују као кривично дело Неовлашћеног фотографисања из чл. 144 КЗ. Међутим, за то кривично дело у конкретној ситуацији, „споттед“ профила, гоњење се преузима по приватној тужби. Ту долазимо до ситуације која нија позната широј јавности, а то је да администрација друштвених мрежа не потпада под законодавство Републике Србије. То значи да уколико желите да сазнате идентитет особе која је поставила слике, без ваше сагласности администратор то неће моћи да уради јер је овлашћен да то саопшти једино органима кривичног гоњења. У конкретном случају наша полиција те податке не би могла да тражи. Процедура достављања података је изузетно компликована и углавном је резервисана за извршење озбиљних кривичних дела – објашњава Лидија Комлен Николић, председница Председништва Удружења тужилаца и заменика јавних тужилаца која се дуги низ година бавила високотехнолошким криминалом.

Једино што у овој ситуацији преостаје особи која жели да њене фотографије буду уклоњене јесте обраћање администратору друштвене мреже, што је, каже, Сизифов посао.

– Имајући у виду сврху креирања ових профила, а то је повезивање људи ради упознавања, долазимо до ситуације у којој малолетници наивно верују да се с друге стране налази такође малолетно лице, а у стварности то није случај. НИје случајно што је већина ових профила закључана и само пратиоци могу да виде и комуницирају у оквиру група – објашњава даље Комлен Николић.

Она додаје да постоје могућности злоупотребе, и то када се све ово ради у циљу договарања састанака са малолетником и то све ради извршења кривичних дела против полних слобода.

– У питању је кривично дело Искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривчних дела против полних слобода из чл. 185б, где је запрећена казна затвора до пет година, и то када је оштећени малолетно лице а када је дете у питању запрећена је казна затвора до осам година – наводи, истичући да је ово екстремна ситуација о којој малолетници не размишљају, а у досадашњој судској пракси се, каже, показала као изузетно тешка за доказивање.

Феномен „споттед“ профила је изузетно распрострање и није карактеристичан само за Србију. У сваком случају саветује се да би требало радити на подизању свести да ви неовлашћеним фотографисањем и постављањем на друштвене мреже особе (која вам за то није дала одобрење) кршите нечију приватност, а посредно угрожавате и безбедност малолетника јер никада не знате идентитет особа које су пратиоци на „споттед“ профилу.

Извор: Блиц