Археолози открили храм поред Таорских врела: На локалитету пронађени трагови рударења, експлоатације бакра и гвожђа

Четврта ранохришћанска црква на територији коју покрива Завод за заштиту у Ваљеву

Недалеко од, по лепоти чувених, Таорских врела, у Доњем Таору, код Ваљева, археолози су пронашли остатке цркве из касног античког или раног византијског доба. Храм је део комплекса који чине мање утврђење и, вероватно, рударско насеље.

То је, иначе, четврта ранохришћанска црква откривена у последњих неколико година на територији коју покрива Завод за заштиту споменика културе у Ваљеву. У питању је једнобродна богомоља, са засведеним олтарским простором, димензија приближно 11 са седам метара.

– У широј околини локалитета постоје трагови рударења, експлоатације бакра и гвожђа, а црква је окружена око стотину дугачким и два метра широким масивним зидом од крупног камења и стена – каже археолог Радивоје Арсић из Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву. – Иначе, по начину градње, тек пронађени храм сличан је цркви из Јерининог града, који је пронађен у Бранговићу код Ваљева.

Локалитет на ком се налази тек откривена црква је на траси праисторијског и античког пута који је спајао долину Колубаре, преко кањона реке Градац, Мравињаца и Таора са ужичком котлином. На овој траси налази се више утврђења, рудника и насеља. Храм је на имању Милана Јефтовића, у близини Таорских врела, најлепших извора у ваљевском крају, недалеко од пута за Маковиште. На релативно кратком растојању преко наслага бигра створени су бројни слапови и водопади. Таорска врела уливају се у реку Скрапеж, која извире испод планине Повлен.

– Археолошка открића несумњиво дају додатни значај овом делу ваљевског краја, који красе Таорска врела – каже Арсић. – У непосредној близини налазе се и остаци куле осматрачнице, који су, нажалост, веома оштећени ерозијом и шумским растињем. Осим описа и мањих истраживања које је још 1995. године обавила Истраживачка станица Петница, археолози нису походили овај крај, па је откриће локалитета у Доњем Таору утолико битније за историју западне Србије.

ПРОЈЕКАТ

– Налази показују да су у периоду позне антике и ране Византије безмало сва насеља, па и она утврђена у планинским крајевима, имала изграђене цркве за становништво које је ту живело – објашњава Арсић. – Пројекат „Ваљевска жупа и околина у средњем веку“ заједно спроводе Историјски институт Београд и Завод за заштиту споменика културе у Ваљеву. У протекле четири године откривен је велики број средњовековних некропола са мраморјем, стећака, цркава, утврђења и насеља од позне антике до османског пероида.

Извор:
НОВОСТИ