Клима101.рс: Зашто је ваздух у Београду толико загађен ових дана?

Велико загађење ваздуха у нашој престоници је оправдано једна од главних тема у медијима претходних дана.

Срђан Кукољ из организације ХЕАЛ, која се већ годинама бави утицајем загађеног ваздуха на здравље, за портал Клима101.рс покушао је да приближи ову тему:

Обрадовали смо се Михољском лету и вишим темепературама међутим последњих дана шетња по београдским булеварима или парковима није била толико пријатна за многе грађане, а посебно за људе са срчаним и респираторним сметњама, децу и одрасле са бронхијалном астмом. Многи су се питали да ли су учестали кашаљ и отежано дисање поледица прехладе или епидемије грипа међутим одговор на ово питање је прекомерно загађење ваздуха.

Наши суграђани који живе у вишим деловима града већ данима примећују тамни облак смога који прекрива Београд, а њихове утиске потврђују и званичне информације. У последњих недељу дана подаци са мерних станица показују да је концентрација ПМ10 и ПМ2.5 честица у ваздуху чак три до четири пута виша од безбедних вредности.

Колико је загађење ваздуха опасно?

Када се говори о загађењу често можете чути појам ПМ честице. У питању су врло ситне честице у ваздуху. Број поред скраћенице ПМ означава величину честице: ПМ10 је 10 микрометара или мање, ПМ2.5 је 2.5 микрометра или мање. Због тога што су оволико ситне, када се удахну, ове честице кроз алвеоле доспевају директно у наш крвоток и изазивају штету плућима и срцу.

Последњи извештај о утицају спољашњег ваздуха на здравље у Србији, који је објавила Свестка здравствена организација у сарадњи са Министарством заштите животне средине Србије и Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут’’, процењује да је у 2016. години изложеност загађеном ваздуху у спољашњој средини узроковала 4,2 милиона превремених смрти широм света. Од тог броја, око 6.592 смртних случајева и 131.183 изгубљених година живота је последица загађења ваздуха у Србији.

Систем за праћење квалитета ваздуха, којим управљају званичне институције у Србији, показује да концентрација штетних материја у ваздуху, посебно ПМ честица, у градовима редовно премашује безбедносне границе за квалитет ваздуха препоручене у смерницама Светске здравствене организације. Високе концентрације штетних материја у ваздуху повећавају ризик од срчаних болести, рака плућа, респираторних болести и можданог удара.

Загађење ваздуха долази из различитих извора, а сада ћемо укратко проћи кроз најважније:

Термоелектране

Сагоревање угља ради добијања електричне енергије један је од највећих извора загађења ваздуха. Осам од десет термоелектрана на угаљ које највише загађују налази се на Западном Балкану. Године 2016, српска термоелектрана Костолац Б надмашила је Угљевик из Босне и Херцеговине, постајући најозлоглашенији загађивач сумпор диоксидом на европском континету.

Термоелектрана Костолац Б удаљена је само стотину километара друмским саобраћајем од Београда. Захваљујући ветру ово потројење не загађује ваздух само у оближњим селима или у Београду, већ у целој Србији и региону. Исти је случај и са осталим термоелектранама на угаљ. Подаци из извештаја „Хронично загађење ваздуха“ показују да су четири српске термоелектране биле међу десет главних загађивача у Европи по емисијама сумпор диоксида ПМ10 честица у 2016. години и да је наша земља на првом место лествице земаља у Европи по укупном здравственом трошку од загађеног ваздуха у износу од око 1,6 милијарди евра, а који је директна последица прекомерног загађења из термоелектрана на угаљ.

Грејање

Квалитет ваздуха у нашој земљи најгори је током грејне сезоне. Непостојање мреже даљинског централног грејања за сва домаћинства као и цели јавни и приватни сектор довело је до тога да индивидуална кућна ложишта, али и приватне и градске котларнице представљају претњу за здравље грађана данас, загађујући ваздух спаљивањем чврстих горива.

Код употребе чврстих горива за домаћинства потребно је, поред загађања ваздуха у спољашњој средини, истаћи проблем са загађењем ваздуха у унутрашњој средини. Застареле пећи и шпорети на чврста горива су присутни у многобројим домаћинствима широм Србије, и они значајно загађују ваздух у стамбеним објектима.

Квалитет ваздуха у домаћинствима која спаљују чврста горива за кување или огрев често и до 100 пута премашује безбедносне границе остављајући трајне последице на здравље чланова породице. Изложеност високим концентрацијама штетних материја у ваздуху је посебно изражена међу популацијама жена и деце који проводе највише времена у затвореном простору.

Зашто је Београд толико загађен ових дана?

Београд је и иначе један од градова који се свакодневно бори са прекомерним загађењем ваздуха. Поред већ присутне велике концентрације штетних материја које долазе из индустријских постројења и термоелектрана на угаљ, овај град се такође суочава и са проблемом загађења ваздуха које долази из кућних ложишта и саобраћаја.

Познато нам је да је прекомерно загађење ваздуха највише изражено током зимског периода јер се троши много више енергената за производњу електричне енергије или грејање у односу на остатак године – али ове, као и претходних година, званични подаци показују да је загађење присутно и ван грејне сезоне.

Претпоставке су да недостатак ветра уз све претходно наведене изворе загађења, заједно са паљењем усева у околини Београда, као и повећаном количином возила у саобраћају погодоју оваквом развоју загађења.

Загађење ваздуха и климатске промене

Сви извори загађења које смо навели такође представљају и највеће изворе емисија гасова са ефектом стаклене баште, ипак и поред тога наша земља остаје веома зависна од угља.

Србија је током периода 2015-2017. године издвојила чак око 300 милиона евра у директним субвенцијама за сектор угља, или скоро 100 милиона евра годишње – што је највећи износ међу државама западног Балкана, наводи се у извештају Енергетске заједнице. Додајте томе „субвенције“ које грађани већ плаћају својим здрављем, горепоменутих милијарду евра, и постати ће јаснија слика колико угаљ већ кошта сваког грађанина, а да није ни упалио струју.

Извор:
НСПМ