Запад укључио озбиљне ресуре у јачање позиција Вучића и Дачића

CIAШТА КАЖУ АМЕРИЧКЕ ОБАВЕШТАЈНЕ И ПОЛИТИЧКЕ СТУДИЈЕ О СРПСКОМ ЕСТАБЛИШМЕНТУ?

По оцени CIA и политичких аналитичара из западних медија, Дачић и Вучић су „тандем” различитих сензибилитета и карактера, али способни да „владају и управљају” у кризним ситуацијама са већином у парламенту, али и у јавности. Дачић и Вучић се дефинишу као људи од каријере и власти у наредних пет година
Сада се иде на јачање ауторитета врха српске владе од стране ЕУ и САД ради геополитичких и националних интереса САД и једног броја држава ЕУ
Пошто је Косово и Метохија у зони националних интереса САД и виталних интерса ЕУ због мисије Еулекса, даје се пуна подршка двојцу Дачић-Вучић
Уколико се одржи влада Србије и дође до решења која ће бити у складу са „Бриселским споразумом” то ће бити највећи спољнополитички успех САД и Немачке  на Балкану после НАТО агресије на Србију 1999.
Анализе рађене за Стејт департмент не одбацују ни могући повратак Тадића у политику за неки период

АНАЛИЗЕ обавештајних служби и стратешких института и центара у САД, али и у Великој Британији и Немачкој, сугеришу својим владама да је потребно подржати садашњу владу Србије да „пресече” Гордијев чвор око Косова и Метохије.

Извесне информације и анализе указују да су већ урађене студије о водећим политичарима у Србији, њиховим слабим тачкама у политици и личном животу, стању здравља, утицају у партијама, корупцији, анализи блиских пријатеља, склоностима и амбицијама. Све се то „прерађује” и припрема као микс за процену политичара и дужину њихове власти и начину њиховог пада, као и то ко их може наследити.

Америчка CIA је, рецимо, недавно поставила за шефа  Одељења специјалних  операција високог званичника те службе који је био задужен за свргавање с власти Слодобана Милошевића.

Милошевић је пажљиво анализиран од стране CIA, посебно у Дејтону 1995. године, мада су и претходно направљене десетине студија о начину владавине, његовим личним склоностима и слобостима као и његових најближих сарадника у првом и другом политичком „прстену”.

Исто је то рађено са структуром Српске радикалне странке око др. Војислава Шешеља, као и српске опозиције.

Процењивано је ко може унутар Социјалистичке партије Србије да наследи Милошевића, а ко му је могући „наследник” у Савезној Републици Југославији и Србији.

Тадашње анализе CIA и МИ6 биле су: да власт у Србији, уз подршку здружених западних обавештајних служби, може да преузме структура око др Зорана Ђинђића и др Војислава Коштунице уз подршку коалиције ДОС и организације Отпор. Тако је и било!

CIA је процењивла и да Милошевић има опозицију је и у самом врху СПС-а  и тадашњег ДБ око бившег шефа ДБ Јовице Станишића, смењеног уочи ратног сукоба 1998. године, који је имао јак утицај на ЈСО пуковника Милорада Улемека Легије.

Станишић је као „пензионер” одрадио посао за ДОС и CIA, али му то није помогло да не оде у Хаг.

Друга личност из бивше Милошевићеве власти је био генерал Момчило Перишић, некадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, који се противио директној војној акцији на Косову.

Перишић је са групом својих присталица, првенствено са генералом Вуком Обрадовићем(сада покојним), решио да буде део „политичке завере и преврата” и будуће власти ДОС-а.

CIA је пажљиво анализирала и позицију у војном врху Војске Југославије и проценила да ће генерали-ратници са Косова, пре свега Небојша Павковић и Владимир Лазаревић, бити против Милошевића на крају „политичке игре”. Тако је и било!

Истовремено, обојица су касније испоручени Хагу, док је генерал Перишић одлуком Хашког трибунала недавно пуштен као невин. Анализе CIA и заслуга генерала Перишића што је пружао отпор Милошевићу 1997. и 1998. године утицала је на коначну пресуду.

Перишићу се још увек ставља на терет сарадња са шефом CIA за Балкан Нејбором, када је „ухваћен на делу” од стране Коштуничног војно-обавештајног тима, иако је био потпредседник владе Србије. Перишић је био уклоњен из владе др Зорана Ђинђића, као и генерал Вук Обрадовић.

CIA, БНД и МИ6 груписали су своју анализу и унакрсно је проверавали на саставу свих влада Србије од 2001. године до данас и кључних министара у влади.

Анализа „на личност” полази од Председника Србије, премијера, минстара полиције и одбране, миинстра спољних послова, минстара финансија, гувернера НБЈ и НБС, шефова Генералштаба ВЈ и ВС, као и директора БИА и ВБА.

Формирани су специјални тимови за анализу политике ових делова политичког и државног естаблишмента.

Анализом кључних личности дошло се до модела управљања Србијом на „даљину”, као и кључним кризним процесима.

Прворазредни интерес тајне службе у Србији показују за међусобне обрачуне политичких лидера и партија и лично богаћење и корупцију у врху власти.

Неколицина  амбасадора држава ЕУ и САД  водила су – што јавно или тајно – кадровску политику владе Србије.

Од 2001. године, према Србији се води од стране CIA, али и  БНД, „хладни рат” око Хашког тибунала и организованог криминала а паралелно се на моделу CIA и других служби ЕУ врши „модернизација” тајних служби у Србији.

Све се то ради под фирмом размене обавештајних података служби у Србији са партнерима са Запада у „борби против тероризма и организованог криминала”.

Док је Србија била притискана Хагом и унутрашним аферама, „фазно” су припремани модели за државност Косова преко мисије УНМИК, касније Еулекс и НАТО (преко Кфора).

CIA и МИ6 су посебно „обрадили” бившег председника Србије и бившег председника ДС Бориса Тадића после убиства премијера и лидера ДС Зорана Ђинђића.

Тадић је извучен из „шешира” као министар одбране који треба из „сенке” да преузме власт у ДС и у Србији. Тако је и било.

Друга процена је била како „пацификовати” СРС и разбити  утицај Војислава Шешеља на збивања у Србији и у странци.

Догодио се „раскол” који је изродио реформисану проевропску и прозападну СНС, коју је политички „из сенке” подржао лидер ДС и председник Србије Борис Тадић, али и лидер СПС Ивица Дачић као потредседник владе Србије и министар полиције.

Претходно су политички центри у ЕУ и САД утицали на приближавање њихових политика, што је довело до споразума о помирењу ДС и СПС.

Тако су две политички завађене странке, чији су лидери, председници Милошевић и Ђинђић, смрћу сишли са јавне и политичке позорнице и уступили место „компромисним политичарима” Дачићу и Тадићу.

Интерес САД и ЕУ био је да се створи коалиција ДС и СПС од 2008-2012. године.

Западни аналитичари су у то време све чешће постављали питање: „какву позицију ће у Србији имати растућа СНС”?

Владавина ДС и СПС уз подршку Г17 плус се показала све неуспешнијом око економских питања али и око Косова, а позиција новостворене СНС, са Томиславом  Николићем и  Александром Вучићем, све више је јачала у бирачком телу и западним, али и руским политичким круговима.

Процене CIA из Београду биле су: да јеНиколић „искусни политичар, реално претендент на фотељу Бориса Тадића” и да ће Ивица Дачић и СПС извући бенефит из политичког судара ДС и СНС.

Тадић није успео да формира владу, нити је то „тактички” успео нови лидер СНС Александар Вучић. То је урадио „Ивица Дачић као вешт политички прагмата, рационалних циљева, личност која је успела да победи и уједини све струје у СПС после Милошевића и човек који има велики број важних података о многим личностима као министар полиције”.

Овако пише у појединим извештајима аналитичара и оперативаца CIA за потребе Стејт департмента.

Пошто је СНС постала најача партија у новој владајућој коалицији, процена је била да је Александар Вучић „политички таленат са великим искуством и политичким вештинама”.

Тако су по оцени CIA и политичких аналитичара из западних медија Дачић и Вучић постали „тандем” различитих сензибилитета и карактера, али способни да „владају и управљају” у кризним ситуацијама са већином у парламенту, али и у јавности.

CIA је Николића, шефа државе, дефинисала као умереног националисту, који се „уморио” и одбацио реторику из СРС и постао „народни председник” без ширих  политичких амбиција после истека мандата.

Дачић и Вучић се дефинишу као људи од каријере и власти у наредних пет година.

Америчке политичке студије рађене за Стејт департмент не одбацују ни могући повратак Тадића у политику за неки период или нову политичку улогу лидера ЛДП Чедомира Јовановића, „миљеника” CIA из времена студентских демонстрација, организовања Отпора и коалиције ДОС и вештог политичара на реалцији влада–ЈСО–земунски клан 2001–2003. године.

Урађене су и процене здравствених ризика и личних амбиција врха власти у Србији.

Сада се иде на јачање ауторитета врха српске владе од стране ЕУ и САД ради геополитичких и националних интереса САД и једног броја држава ЕУ.

Пошто је Косово и Метохија у зони националних интереса САД и виталних интерса ЕУ због мисије Еулекса, даје се пуна подршка двојцу Дачић-Вучић.

Њихова улога се представља као рационално и етапно и тактичко релаксирање односа Београда и Приштине и обликовање Косова по моделу планера из администрације САД и Немачке, уз одређене уступке и бенефите Србији.

Уколико се одржи влада Србије и дође до решења која ће бити у складу са „Бриселским споразумом” – то ће бити највећи спољнополитички успех САД и Немачке  на Балкану после НАТО агресије на Србију 1999. године.

Америчке процене указују да постоје извесни ризици, али да неће представљати несавладив отпор владиној политици.

Уколико успе „операција Косово” – садашњи политички естабилишмент у Србији биће видно награђен и подржан, и зато се улажу озбиљни ресурси у подршку садашњој влади Ивице Дачића и Александра Вучића.

У том контексту треба посматрати и информације о рејтингу СНС који се, наводно, креће и до 43 одсто по америчким и српским истраживањима намењеним америчкој  администрацији.

CIA је проценила да је прошло време „агресивних” политичара, попут Милошевића, Шешеља и Коштунице, и да је сада време компромисних, прагматичних и за Американце и Запад кооперативних политичара – који су сада на власти у Србији.

Томислав КРЕСОВИЋ, публициста / ФАКТИ.ОРГ