Током целог дана млади изложени лошем утицају

На телевизији прате ријалитије, на друштвеним мрежама често читају поруке пуне мржње, гледају и сцене са порнографијом и узимањем наркотика, што све заједно отежава њихово одрастање и подстиче агресију

Свако друго дете у нашој земљи свакодневно je засуто непристојним и вулгарним језиком у медијима док четвртина деце и младих готово свакодневно чита поруке мржње којима су нападнути или дискриминисани људи друге боје коже, вероисповести или  националности. Истовремено најмлађима су понуђени и садржаји у којима се види повређивање других људи или животиња као и експлицитна порнографија. Више од трећине деце барем једном недељно у медијима виђа опасне и застрашујуће сцене или епизоде са узимањем дрога, алкохола или других штетних супстанци, а половина деце види начине на које може да се почини самоубиство.

Ово су само неки од алармантних резултата изведених из истраживања под називом „Изложеност деце и младих штетним садржајима и лажним вестима” које је Ужички центар за права детета урадио на репрезентативном узорку од 1.011 деце и младих, узраста од 13 до 19 година. Студија рађена током септембра и октобра показала је да више од половине испитаних никада не чита новине, свако треће дете не користи рачунар, лаптоп или нетбук, док петина никада не гледа телевизију. Важи и обрнуто – мобилни телефон користи 99 одсто њих, а штампу чита свега осам одсто деце и младих. Већина испитаника изјављује да их у школи не подучавају вештинама медијске писмености и начинима на које треба да разликују праве вести од лажних вести.

– Деца и млади се са штетним садржајима најчешће сусрећу на   телевизији – пре свега у ријалити програмима, потом у серијама и филмовима, а затим у садржајима који им ‚искачу’ током  претраживања интернета и на вебсајтовима, друштвеним мрежама,   или видео-снимцима. Том другим речима, значи да су деца изложена штетним садржајима откако отворе очи – који год медиј да погледају, њима се насиље, агресија и вређање сервира као на тацни. Мени је био упечатљив утисак једне девојчице која нам је рекла да јој непријатни садржај искочио док су на часу претраживали интернет у потрази за информацијама из историје – истиче Јелена Жунић Цицварић, програмска директорка Ужичког центра за права детета.

Она упозорава да резултати овог истраживања јасно говоре да половина деце на нету проведе између два и четири сата, а ово време се током викенда удвостручује. Наша саговорница додаје да посебно забрињава чињеница да већина родитеља и наставника не зна како да на мобилном телефону постави „алатке” за заштиту деце од штетних садржаја.

– Дигиталне компетенције родитеља су на веома ниском нивоу, али незнање није оправдање. Они морају да разумеју да деца све мање користе штампане, а све више дигиталне медије. Једноставно речено, мобилни телефон је њихов „прозор у свет” и њега свакодневно користи 99 одсто деце. Родитељи морају да науче како да заштите децу од штетних садржаја, држава мора да ограничи приказивање ријалити програма а наставници морају да науче децу како да препознају праве од лажних вести, како да се заштите од штетних садржаја и како да спрече виртуелно насиље – напомиње Јелена Жунић Цицварић.

Она наглашава да деца и млади нису равнодушни у сусрету са штетним садржајима и лажним вестима. Напротив, већина се осећа веома изнервирано, љуто, забринуто, немоћно, узнемирено, преварено и  уплашено. Занимљив је податак да две трећине младих никада не тражи техничку подршку од платформе или сервиса на коме се налази штетан садржај, а више од половине младих никада не разговара са  својим родитељима о садржајима које су сусрели у медијима.

Резултати овог истраживања такође говоре да се три четвртине младих, сретало са медијским садржајима којима се промовишу различити  проблеми у вези са исхраном (анорексија или булимија) а приближно две трећине младих сусрело се у медијима са терористичким садржајима и активностима, сексуалним насиљем и  злостављањем деце.