Закулисна игра владике Лонгина – Фанарски Лонгин

Чудан је животни пут владике Лонгина. Сав његов живот је закулисана игра. Из своје далматинске епархије за време рата 1992 године побегао је у далеку Аустралију где га ни један метак ни случајно неће наћи. “Спасао се“ са црквеном касом, остављајући своју паству ‘’вуковима’’. Није се појавио за све време трајања рата.

Кад је , после Аустралије, требао да се ‘’устоличи’’ у Слободној Српској цркви-Новограчаничкој Митрополији ‘’продао ‘’ се као неко ко долази из четничке породице што је национална емиграција поверовала. И, Митрополит Амфилохије га је “удомио“ код нас у Новограчаничкој митрополији и потурио га као кукавица јаје да растура не само Новоограчаничку Митрополију већ и националну емиграцију и све као “четничко дете“. О томе могу да сведочим јер сам и сама била активан учесник догађаја не само као делегат сабора већ и као секретар ЦШО у Торонту која му је била и остала велика опозиција. Наравно, Митрополит је своју услугу уновчио јер му је владика Лонгин, одмах након тога “позајмио“ $180000.00 US. ,из фонда из којег није смело да се узима,  уз обећање да ће Митрополит новац вратити јер му треба за штампарију. Кад смо га следећег сабора питали да ли су новац враћене слаткоречиво је рекао да је Митроплит послао књига које више вреде од тог новца. Нисмо били толико наивни да у то поверујемо. Он јесте послао књиге које је требало продати у њему посати новац. Митрополитове књиге беху смештене у тадашњу Секулину кафану где је кров прокишњавао па си у књиге “прокисле“.А од повратка позајмице ништа?

Са њим је у Слободну Српску цркву, Новограчаничку Митрополију дошао и нови Устав који су верници Слободне цркве требали да прихвате а који је био весник укидања  и разарања наше Митрополије  и по коме Слободну цркву:

– Новограчаничку митрополију ‘’деле сестринским епархијама’’.

– Узимају контролу имовине .

– Комплетна власт и духовна и административна је у рукама владика.

Смањују учешће народа као делегата Сабора. То више није црквено- народни сабор већ црквени сабор.

Дакле један клерикални, католички устав у коме је народно учешће видно смањено. Вероватно због приближавања Ватикану које почиње да бива врло актуелно  па треба да имамо и католички Устав. Можда је то била увертира у нешто што треба да дође а што још нисмо знали. Наравно да делегати Слободне цркве нису хтели да прихвате своје растурање и контролу имовине која им је већ једанпут била одузета 1963 године. Онда је Сабор од априла 1998 године одложен за децембар 1999 године са истим делегатима да се реше спорна питања, нарочито питање  имовине.

У међувремену,Законодавни одбор чији сам члан била састао се да реши питање имовине. Том састанку присуствовао је и Митрополит Амфиохије испред Патријатшије. Нисмо дошли ни до каквог решења јер имовину нисмо хтели да једноставно предамо. Била сам врло гласна опозиција. После пропалих Језда и Дафина наша имовина је била сладак залогај кога они нису хтели да се одрекну. Све је опљачкано, остало је да се опљачка црква. Поред тога што је НИН писао да у фондовима Митрополије има 50 милиона на сабору 1998 године било је само три милиона добровољних прилога. Дакле имало је доста да се черупа и пљачка. Што се и радило за све време.

После састанка сви смо отишли код владике Лонгина, Ја сам села на двосед поред Митрополита не узимајући учешћа у дискусији јер сам била врло нерасположена исходом састанка. Била сам свесна куда све иде. И, у једном требутку, услед тишине која је завладала у присуству свештеника, мога мужа, делегата и чланова Законодавног одбора, Митрополит се окренуо мени и, ничим провоциран рекао: “слатко бих ти ударио шамар“. Да ли треба да кажем колико сам била изненађена?… Мислила сам да сам дошла на пријатељски састанак а они спремни да шамарају једну жену.И то ко? Један Митрополит!!? Устала сам се и отишла у хотел. Звао је следећег јутра да се извини.

Између два сабора, делегати су се два пута састајали да би били информисани и у току шта се дешава у вези устава. Једном састанку делегата из Канаде у Хамилтону присуствовао је и владика Лонгин који је слаткоречиво причао и причао и није мислио да стане…Ништа садржајно није рекао, просто нам продавао маглу и одузимао време….И видећи то, један наш делегат га је прекинуо не ословљавајући га ни владико ни преосвећени: “Добро, доста си причао. Нисмо дошли само тебе да слушамо. Хоћу и ја нешто да кажем.“

И, кад је владика Лонгин видео да нови Устав нема никакве шансе да буде прихваћен, одлучио је да се послужи преваром на сабору у децембру 1999 год.. Владика Лонгин ‘’умирио ‘’ је стопедесет делегате са обећањима:

– Да ће да се влада, не по Новом Уставу, већ по Уставу Нове Грачанице. Да ниједан акт неће изићи из његове кнацеларије да није базиран на Уставу Нове Грачанице.

– Да ће да чува ‘’нашу лепу Грачаницу’’, значи неће је делити ‘’ сестринским епархијама’’

И да га наређења из Београда не интересују без обзира од кога долазе и какав облик власти тамо био, монархија, фашизам, конунизам, социјализам….

Сигурно му није било ни на крај памети да тако поступи али то је била срачуната обмана да ‘’умири‘’ делегате што је и постигнуто.Чули су оно што су волели.То никако није значило да је владика Лонгин напустио идеју новог Устава. Радио је полако и слаткоречиво. Старим члановима Епархијског савета који су били у Савету за време почившег владике Иринеја, поделио је грамате за ‘’добар рад’’ и обезбедио њихово ћутање.

Иако је владика Лонгин ‘’обећао’’да“ чува лејепу Грачаницу“, очигледно је да радио на њеном растурању од самог почетка па је, много пре арондација, пет ЦШО Новограчаничке Митрополије у Калифорнији препустио у јурисдикцију западноамеричког владике Максима ‘’у духу братске љубави и пастирске бриге водећи их административном јединству’’.Тако је његово саборно деловање посебно похваљено на Сабору у Београду. Та ‘’братска љубав и пастирска брига’’ је често ‘’изостала’’  кад нам је била  врло потребна.

Владика Лонгин је, не губећи време, свестрано радио на разарању српског националног у духовног опстанка. Још тада је избацио из календара јасеновачке мученике. Ваљда све у духу “братске љубави и пастирске бриге“ за “сестринску католичку“ цркву коју Св. Јустин назвао јеретичака црква. Делегати сабора су тражили објашњење и инсистирали да се јасеновачки мученици врате у календар. Објашњено нам је да је то била “грешка“ оних у штампарији, оној истој штампарији за коју смо ми “позајмили“ новац. Каква “случајност“ да су се баш тамо штампали?

Зар онда изненађује да је Митрополит Амфилохије на сабору Заграничне руске цркве у Калофорнији рекао да је у Јасеновцу страдало 80000.00 Срба. То опет испаде “грешка“ оних несавесних на интернету. Како се коцкице слажу?!!

Да се потсетимо да је тим истим јасенивачким  жртвама Св. владика Николај написао службу “Ђердан од Мерџана“ у којој каже да су усташе за “ревност у злу, добро знану свима, похвале добили из пакла и Рима“а наше владике и Митрополит  им умањују њихов значај и смањују број?!!А црква почива на светим мученицима, сведоцима вере!!Што је још жалосније да је у том геноциду над српским живљем учествовало 1400 католичких свештеника. Којем се Богу они моле?!!

Владика Лонгин  отишао је и корак даље па је из календара за 2017 годину избацио и Св. Саву и његову химну што му неће сметати да  пева славопојке и Св. Сави и св. Јустину .Да ли су се календари штампали у истој штампарији? Он једно мисли, друго ради а треће говори…Као јегуља коју не можеш ухватити ни за главу ни за реп..Само, увек је спреман да се “прешалтује“ уколико загусти..

Да наведем  само један пример од многих како је усрдно радио на растурању родољубиве емиграције. Са нашом опозицијом у управи ЦШО Св. Арханђела Михаила у Торонту, владика Лонгин почињао је  да губи стрпљење па задњу управу са њима није хтео да ‘’признаје‘’ иако је та управа реновирала цркву за што се потрошило 4 милиона. Пола од тога дала је позната дародавка, српкиња Ребека Макдоналд. Управа је за то добила ‘’непризнање’’ а нашој дародавки је поклоњена само грамата и икона коју је ЦШО платила владики $3000.00 Изостао је Орден Св. Саве који смо за њу тражили.

Тражио је да се‘’подржи млади доктор’’за пресађивање косе како су кандидата за председника ЦШО, звали у Торонту па га и сам ‘’преосвећени’’ тако називао. Он је уставари био ’’salesman’’ код доктора за пресађивање косе.Проценио је да ће са ‘’младим доктором’’ имати бољу сарадњу и са њим остварити своје циљеве.

Ко је уставри ‘’млади доктор’’? ‘’Млади доктор’’ је син полицајца, члана партије који је кажу својевремено припадао Ранковићевој групи.Мајка му је по његовом казивању партизански мајор. ‘’Млади доктор’’ се тек пре пар година крстио, у цркву је дошао из неке друге деноминације а ожењен је католкињом која је говорила да се треба ослободити старих четника ‘’па да имамо fun’’. Владика Лонгин је правио своју личну каријеру на растурању Слободне цркве. И у томе му је помагала ‘’левица’’ док је владика завршавао СВОЈ посао.

И, арондација или реорганизација епархија 2009 године ставља крст на постојање Новограчаничке Митрополије јер је дели “сестринским “епархијама. Владика Лонгин  је из тога највише “ушићарио“ јер је добио највећи број ЦШО, ваљда као награду за добар и усрдан рад. Али, следи тужба коју владика Лонгин губи. Апелациони суд 13 децембра 2013 године доноси одлуку да Новограчаничка Митрополија законски постоји иако је владика настојао да докаже да Новограчаничка Митрополија више законски не постоји и да амерички суд није надлежан за пресуду те врсте. То “доказује“ онај исти владика који је на сабору 1999 године пред стопедесет делегата свечано обећао– “Да ће да чува ‘’нашу лепу Грачаницу’’,  и да је неће делити ‘’ сестринским епархијама’’. Поред тога, по тој пресуди, Прелазне уредбе су неважеће још од 1995 године јер су важиле само три године док се не донесе Нови Устав који у том периоду није донет. Обе стране су враћене на полазне позиције, пре помирења.

Али, разорна деланост владике Лонгина не зауставља се само на разарању Новограчаничке Митрополије. Његови деструктивни пориви су много дубљи. Са “пучистичком тројком“ (Максим, Иринеј и Лонгин), без присуства канадског владике Митрофана и јужноамеричког Кирила, на сабору у јулу ове године настоје да подведу све епархије у Америци под јурисдикцију Вратоломеја који је направио  велики преседан и створио раскол у Украјини а све по налогу НАТО -а и ЦИЈЕ. Уставу је промењен назив уместо Српска Православна Црква у Северној и Јужној Америци унето је ново име – Српске Православне Епархије у Америци. Тиме су успешно завршили “предпоследњу етапу предаје наших епархија Истанбулској Патријаршији “.А делегате су обманули да је тај Устав већ прихваћен у Београду. Зар је првара нешто чему они нису верзирани?

Сва  непријатељска халабука око Русије и рат у Украјини, како је прцизно протумачила покојна Др. Смиља Аврамов,  усмерена је не само у жељи да се дође до руског богатства већ првенствено против Руског Правосављакао бастиона Православља јер западни свет нескривено проповеда да је “Правосавље опасност за западну цивилизацију.“

Значи владика Лонгин помаже снагама које раде на уништењу и издаји Православља. Па и Јуда је на томе радио. Он је пољубцем издао Господа чији је апостол и сведок чуда био. И Лонгин то исто ради, не пољубцем, већ својом  слаткоречивом тихом ликвидацијом националних Срба, духовних српских вредности Бога и Св. Саве..Издаје Бога коме се на службу заклео. И , наравно све приповедајући љубав и праштање.

Треба имати у виду да владика Лонгин није сам у тој разорној делатности. Он сам не би могао да разори Новограчаничку Митрополију.  Од самог почетка митрополит Амфилохије имао је инструменталну улогу а “пучисти“ у СПЦ скидају маске и Митрополитов клан, коме и владика Логин припада обелодањује своје Богоборне активности. Сећам се једног разговора са Митрополитом кад је мој муж рекао:“ Ви шаљете владику Лонгина да реши пробем раскола а он својим говором позива на раскол. Шта значи кад каже да наређења из Београда неће слушати?. И ви, уместо да га казните, ви га унапређијете јер му дајете Калифирнију да администрира. То ме наводи на закључак да он све ради са вашим знањем и одобрењем“. Морао је да умири народ“, био је одговор.

Са чиме? Са обманама и преварама!? Многи су се радовали том помирењу на знајући шта нам се спрема. Не знајући да ће нам послати неког са ниским моралним квалитетима за духовног вођу који ни себе не може да води.“ Слепац слепца ако води обадва ће у јаму пасти“, речено је.

Какав контраст између њега, који се са црквеном касом за време рата спашава бекством у Аустралију и оставља своју паству “вуковима“ и страдалног владике Артемија који је не само бранио своју паству већ улагао надчовечанске напоре да са њом преживи савремено варварство и окупацију Косова на очиглед ‘’хришћанске’’ Европе и целог света. Ето, таквог са Косова протераше, лишише своје епархије и пастве, рашчинише, лишише монашког чина па и из цркве одстранише а све по наређењу НАТО.а, истих снага које помажу Вратоломеја, Максима, Иринеја и Лонгина.?!!

Какав контраст између и владике Артемија,  браниоца вере Св. Саве, вере Светих Немањића, вере  Св. Јустина, вере Св. владике Николаја…и њих екумениста који у својој јереси талико застранише да дођоше и до  мртвог Дарвина, давно превазиђеног.

Зар још могу да набеђују владику Артемија да он прави раскол у СПЦ??!’  Раскол прави баш Митроплитов клан. Они пишу писма и бране дарвинисте и мајмунологе, оне који блате Св. Саву и све наше светитеље. У задњем писму Патријарху. за време прославе у Жичи, Митрополит Амфилохије чак наговештава да може да дође до “нарушавања јединства Српске цркве.“ Звучи ли то као претња расколом?

Коме користи дестуктивна активност владике Лонгина  и других сличних њему у цркви???!!… Само антихристу! Зашто црква у својим редовима гаји такве “цвећке“? Зашто не скину своје митре, давно компромитоване и оду у манастир да спасавају своју душу ако им је и мало зрнце вере остало?..То зрнце вере постојало је и у Ивану Карамазову па је бранио своју боголикост приписујући атеистичку филозофију ђаволу, нашем праисконском непријатељу…Зашто се не опамете и постану људи достојни и послушни свом Ствараоцу? Он је за њихове и наше грехе и из љубави према грешнима на крсту страдао…

Крстовдан – 2019
Торонто

  Др. Д. Крстић