Судија Даница Маринковић: Курти ми је признао да се спремао за рат против државе Србије; Била сам очајна кад су пуштена браћа Мазреку

Лидер „Самоопредељења“ 1991. планирао рат са Србијом. Фатмир Љимај лично наредио стрељање 100 Срба из Ораховца. Љуан Мазреку признао силовање и убиство девојчице (12) и дечака (8).

„Аљбин Курти није стигао да окрвави руке јер је ухапшен на време. Да није, вероватно би успео да организује мрежу гериле међу Албанцима у Приштини током рата 1999. На саслушању пре суђења није крио колико мрзи Србе, признајући да се за рат спремао од 1991. У име штаба ОВК, уочи НАТО агресије, водио је тајне разговоре са највишим представницима међународне зеједнице – Кристофером Хилом, Волфгангом Петричем, Вилијамом Вокером, Робином Куком. Све то ми је издиктирао у записник током саслушања у истражном поступку“.

Ово за „Новости“ открива Даница Маринковић, донедавно судија Апелационог суд у Крагујевцу, некадашњи делилац правде у Окружном суду у Приштини. Маринковић, која се кроз целу каријеру борила против шиптарског сепаратизма и тероризма, водила је истраге и против „највећих фаворита“ прошлонедељних избора на КиМ. За лидера Самоопредељења Аљбина Куртија каже да је њена „стара муштерија“ и да се пре много година срела са њим очи у очи.

„ Услов да ми да исказ био је да у записник унесем да је он, те 2000. године, држављанин Косова, а не Србије. У списима сам констатовала његове речи, а он се потом „отворио“. На беспрекорном српском причао је како је од 1990. организовао Студентску унију Албанаца за борбу против државе Србије и да је већ од 1991. спремао студенте за рат против своје земље“, прича нам судија Маринковић.

„Издиктирао је места на КиМ где се сусретао у име Штаба ОВК са највишим представницима међународне заједнице као преводилац и као саветник Адема Демаћија, ‘оца’ ОВК. Тврдио је и да је контакт са терористима ОВК прекинуо 1999, после Рамбујеа, незадовољан ‘меким’ приступом Запада према Србији“, каже Меринковић.

Саговорница упозоравала је да изјаву Куртија из истражног поступка не треба узимати здраво за готово јер је, како каже, било јасно да је, када је ухапшен 1999. покушао да успостави албанску герилску мрежу у градовима на КиМ.

„Пред судом је Курти, који је ухапшен у априлу 1999, био коректан и добио је и поштену казну – 15 година робије. У тренутку када су га ослободили, марта 2002, трајао је другостепени поступак у његовом случају и тадашње власти Србије су прекршиле своје законе и Устав да би га ослободиле. Пустили су и најокорелије убице. Ми, судије из Приштине, тада у Нишу, само смо се крстили“.

Маринковићева се сећа мучног осећаја када је сазнала да су монструми из Клечке, браћа Мазреку – Љуан и Беким, такође ослобођени. Ова двојица су, према сопственом признању, по наређењу Фатмира Љимаја, стрељали око 100 Срба из Ораховца и околине током јула 1998. Љуан је признао да је силовао девојчицу од 12 година и дечака од осам, пре него што их је убио, као и да је једном малишану одсекао ухо.

„Док ми је Љуан Мазреку потанко исповедао своје злочине, преводилац са албанског, Азра, и адвокат, Албанац који га је бранио, буквално су хтели да повраћају“, сећа се Даница. „Беким је у свом првом исказу говорио како је био на силу мобилисан, али је после седам дана тражио да се поново види са мном и допуни исказ. Тада је и он испричао како је убијао“.

Даница Маринковић је, по напуштању Приштине, у Нишу наставила рад у суду. У фебруару 2000. подигла је оптужницу против Хашима Тачија, Агима Чекуа и Беранара Кушнера, међународног управитеља на КиМ, због смрти и отмице око 700 Срба и тешког рањавања њих око 400 током шест месеци управљања УН на Космету.

Егзекуторима у црним униформама руководили Тачи и Чеку

Како нам говори, тада је саслушала више од 200 сведока, избеглих Срба и Рома са КиМ, сведоке страдања и злостављања својих најмилијих. Каже да су ти искази „били најстрашнија хроника злочина које човек може да замисли“.

„Сведоци су причали да су егзекутори били у црним униформама, а да су њима руководили Тачи и Чеку. Кушнер је био окривљен као њихов саучесник, као човек који је, уместо да се стара о безбедности свих грађана, разграђивао Србију правећи Албанцима институције и легализујући злочине.

На захтев Министарства правосуђа истрага послата у Београд

Наша саговорница каже да је након смене Милошевића и формирања нове власти добила захтев тадашњег Министарства правосуђа са потписом Владана Батића да „сместа пошаљем целу ту истрагу у Београд јер је, наводно, Хашки суд веома заинтересован“.

„Послали смо силну документацију, још имам отпремницу и доказ из Београда да је пошиљка стигла и заведена. Од тада, нико не може да је пронађе – огорчена је Даница.

Ништа мање судија Маринковић није резигнирана на помен Фљоре Бровине, чији је истражни поступак такође водила. Тврди како је Бровина осуђена јер је, кријући се иза женске медицинске службе за рањене борце ОВК, организовала Албанке да „носе помоћ у шуму“.

Истрага против Тачија заустављена 2001. године

Тачија, ословљавајући га „неприкосновеним лидером тзв. државе Косово“, 1996. је судија Маринковић осудила на десет година затвора због учествовања у неуспелом покушају убистава српских полицајаца на пружном прелазу код Глоговца 1993.

Друга истрага против Тачија вођена је 2000, када је окривљен за убиство 482 Срба и 14 неалбанаца и отмицу 345 наших сународника у периоду од 10. јуна 1999. до јануара 2001. Истрага је вољом тадашњих српских власти прекинута и, правно гледано, налази се у стању мировања – каже наша саговорница.

„Рачак“ у Хагу пропао

Тужилац Џефри Најс морао је да одустане од лажи око случаја „Рачак“ још током суђења Слободану Милошевићу, чији је косовски део оптужице потом спојен са процесима генералима Павковићу и Лазаревићу, затим и с процесима председнику Милутиновићу и Николи Шаиновићу.

„На увиђају, тог фербуара у Рачку, утврдили смо идентитет погинулих терориста којима смо направили и парафинске рукавице и позвали родбину која их је идентификовала“, сећа се судија Маринковић. „Вокерово позориште, које је било повод за бомбардовање наше замље, у Хагу је потпуно пропало и то је до беса доводило Милошевићево судско веће. Рачак је у Хагу прецртан“, објашњава.

Прецртана са списка о налогу Брамерца

Судија Маринковић није 2009. прошла реизбор судија у тадашњој реформи правосуђа. Тврди да је њено име лично прецртао са списка Серж Брамерц.

„Ипак сам прошла на другом конкурсу за судију Апелационог суда у Крагујевцу“, сећа се наша саговорница. „То је био најтежи период мог живота јер ми је тада умро супруг, а ја сам практично била на улици“, додаје Маринковић.

Извор:
НСПМ