Деца улице

Дивни јесењи дани су нас подсетили како би заправо требало да изгледају наша лета. Прелепо време је требало искористити на најбољи могући начин, за рад или одмор, свеједно.

И ови дечаци са слике су га искористили управо тако. За рад и одмор.

Проблем је само што им није адекватно ни време за рад а ни место за одмор. Превише су мали да би радили по нишким улицама а и клупа у Обреновићевој није добро место за одмор. Где су њихови родитељи? Ко их чува и ко се о њима стара? Постоје ли институције у овој пара-држави које би морале да се тиме позабаве?!

Погледајмо сајт надлежног министарства, да видимо о чему се ту заправо ради и ко је за шта надлежан.

Последњи ажурирани податак министарства које је надлежно за питања социјалне политике је из јула 2016.године, где тадашњи министар Вулин (сада војни) изјављује да по овом питању ’’јавност делује хистерично’’ и ’’да је систем показао да може да реагује’’.

Потом наставља…

’Углавном се радна експлоатација деце препознаје као просјачење, прање ветробранских стакала, као све оно што видимо на улицама. Министарство рада се против феномена деце улице бори по први пут на организован, системски начин(…) Ми ћемо се системски борити против феномена “деца улице“, а за то нам је потребна подршка читавог друштва. Не треба окретати главе од те деце када их видите на семафору… Они нису криви ни за шта, они су жртве експлоатисања…“.

И толико. Оде Вулин у војску, остадоше деца на улици а од ’’системске борбе институција’’ остадоше само дугмићи.

Као и његов имењак, само ’’десни’’ Александар, и овај ’’’леви’’ Александар муку мучи са лењим и незнавеним народом. Нико неће да ради свој посао када се он тиме не бави! Садашњи министар Ђорђевић је очигледно баталио ту Вулинову вожњу о склањању деце са улица и бави се вероватно нечим паметнијим. Институционални остатак, поводећи се провереним рецептима, чека неког следећег способног лидера који ће им означити пут којим треба ићи, да са њега, док је њега, не скрећу.
Да Вас подсетимо:  Летећи циркус Жељка Митровића

Што се тиче питања надлежности и правне регулативе, мора се признати да је сајт надлежног министарства заиста лепо нафилован подацима и да све то лепо делује када се онако овлаш скролује по њему.

Оно што је добро, јесте да се заинтересовани грађани могу ваљано информисати о свим аспектима насиља, злостављања, злоупотребе или занемаривања деце кроз један озбиљан документ који је наша држава усвојила и за који је преузела обавезу да га имплементира а не само да учини видљивим на сајту свог министарства. Ту су чак и дијаграми који показују ’’како систем показује да може да реагује’’, што би рекао Вулин. Оно што није добро, јесте да ни на њему, ни у реалности, нема видљивих резултата у примени преузетог протокола о заштити деце од злостављања и занемаривања.

Хајде да видимо шта подразумевају ти термини ’’злоупотребе, злостављања, занемаривања и експлоатације деце’’ да бисмо знали да их препознамо и на њих као друштво адекватно реагујемо:

– Злоупотреба или злостављање детета обухвата све облике физичког и/или емоционалног злостављања, сексуалну злоупотребу, занемаривање или немаран поступак, као и комерцијалну или другу експлоатацију, што доводи до стварног или потенцијалног нарушавања дететовог здравља, његовог преживљавања, развоја или достојанства у оквиру односа који укључује одговорност, поверење или моћ.

– Занемаривање деце представља пропуштање пружаоца неге – родитеља, односно друге особе која је преузела родитељску одговорност или обавезу да негује дете чак и током краћег времена (нпр. бебиситер), да обезбеди развој детета у свим областима: здравља, образовања, емоционалног развоја, исхране, смештаја и безбедних животних услова, а у оквиру разумно расположивих средстава породице или пружаоца неге, што изазива или може, са великом вероватноћом, нарушити дететово здравље или физички, ментални, духовни, морални или друштвени развој. Ово обухвата и пропусте у обављању правилног надзора и заштите детета од повређивања у оноликој мери у којој је то изводљиво.
Да Вас подсетимо:  Није као што изгледа!

– Експлоатација деце Комерцијална или друга врста експлоатације детета односи се на коришћење детета за рад или за друге активности, а у корист других особа. Ово обухвата рад деце и проституцију деце, киднаповање деце и/или продају деце у сврхе радне или сексуалне експлоатације, експлоататорско коришћење деце за порнографске представе и материјале и др. Ове активности имају за последицу нарушавање дететовог физичко или менталног здравља, образовања, као и моралног, социјалног и емоционалног развоја.

Дефиниције злостављања и занемаривања детета садржане у Општем протоколу у складу су са дефиницијама усвојеним на Консултацији о спречавању злоупотребе деце у Светској здравственој организацији у Женеви, 1999. године, које је прихватило и Међународно удружење за превенцију злоупотребе и занемаривања деце (ИСПЦАН) у документу Интерсекторски приступ злостављању деце (2003).

У Нишу би овом проблематиком, као и осигурањем безбедности деце и предузимањем неодложних интервенција, требало да се бави Центар за социјални рад ’’Свети Сава’’. Пријаву коју сам им доставио поводом конкретног случаја оних малишана са слике, које иначе редовно срећемо по централним нишким улицама и раскршћима, прослеђена је Служби за заштиту деце и младих. Како су ми рекли, није ни прва ни последња и центар предузима све потребне мере, али се ипак ’’некако’’ та деца касније поново нађу на улици.

Да ли ће нам за коначно решавање овог веома озбиљног проблема бити потребан неки нови ’’способни’’ министар са неке ружичасте телевизије или више свести и одговорности свих нас о томе чија су та деца улице? Видећемо.

За почетак ће бити довољно ваљда толико, да разумемо да су та деца улице негде и ’’наша деца’’, макар мало више него што су то и улице по којима им допуштамо да одрастају.

 

Љуба Костић
Извор: Јужне вести