Неспособност Брисела води ка новом формату преговора

ПОСЛЕДИЦЕ НЕУПЕШНЕ ПОЛИТИКЕ ЕУ ПО ПИТАЊУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

• ЕУ је неуспешна у решавању косметског проблема, па је логично очекивати да нови преговори једног дана започну у сасвим другом формату, вероватно под окриљем и уз помоћ снажног и ауторитативног тела Уједињених нација.
• САД су присутне у преговорима, али инертне, без идеја и предлога, јер њихов главни циљ је да се не угрози било који интерес Приштине у преговорима и да се врши притисак да Србија призна криминалну и нелегалну власт у Приштини…
• Присила САД огледа се и у великом притиску на ЕУ да не дозволи приближавање Србије ка чланству у ЕУ, док Србија не призна независност своје покрајине и ње се одрекне!
• Логично би било очекивати да нови преговори једног дана започну у сасвим другом формату, вероватно под окриљем и уз помоћ снажног и ауторитативног тела Уједињених нација. И одржавање једне добро припремљене међународне конференције о Космету не би сметало, већ само користило у тражењу дуготрајнијег и одрживог решења косметског галиматијаса пуног драматичних преседана. Такав предлог требала би да званично упути Србија.

Пише: Јово Вукелић

Неспособност ЕУ је евидентна, евробирократе су је доказале протеклих година у пракси. У питању решавања Kосмета ЕУ је годинама била потпуно неспособна и самим тим и неуспешна. Никаквих идеја и реалних предлога решења статуса КиМ није било из седишта ЕУ!

После сваке нове рунде Бриселских преговора односи Срба и Шиптара су постајали све затегнутији. У Бриселу су се показивали мишићи, доказивало се ко је јачи, а на терену су избијали многи инциденти и провокације Приштинских власти: отимање и покушај упада у рударски комплекс Трепча, упади на хидро-енергетски центар Газиводе, забране уласка српским функционерима на Kосмет или њихова хапшења, ограничавање слободе кретања, паљења и пљачке српске имовине су била стална, хапшени су неосновано Срби и оптуживани за ратне злочине…

Једном речју, у јужној покрајини је годинама присутна владавина несигурности, насиља, етничке нетрпељивости, а нема ни трага толеранције и покушаја заједничког живота два народа…Безбедност живота и имовине је на најнижем нивоу.

Дебакл ЕУЛЕКС-а

Kључне мисије ЕУ као што је ЕУЛЕKС доживеле су дебакл на терену. У самој покрајини нису успеле бирократе из Брисела (са огромним платама) да успоставе уређену државу, одговорно друштво и створе целу деценију  савесне и одговорне, поштене функционере који би решавали проблеме криминала, корупције и омогућиле ефикасан рад институција. Чак су избиле велике афере коруције и подмићивања међу њима које су откривене од појединих  чиновника ЕУ… Сви такви службеници су због откривања тих незаконитих радњи потом елиминисани и смењени, брутално уклоњени од стране ЕУ.

Други кључни сегмент, преговори Београда и Приштине у Бриселу и постигнути Споразум показао се као мртво слово на папиру и неспроводљив. Доживео је Бриселски споразум фијаско, јер Шиптари већ годинама не спроводе договорени споразум о формирању Заједнице Српских општина (ЗСО). Спољнополитички покушаји ЕУ на челу са Ф. Могерини су били неуспешни компромиси, које Шиптари из Приштине нису ни покушали да спроведу кад год се то тицало њиховог дела поштовања и спровођења договореног. Зато до данас нема ни трага мултиетничког живота на Kосмету, или суживота Срба и Албанаца. Све то радили су, извесно је, уз подршку САД.

Kо је тако дуго дозвољавао и толерисао косметским Шиптарима да обесмисле све преговоре, договоре и споразуме сада је јасније. И да тако потпуно компромитују Могерини и цео њен тим и сам врх Европске уније. То је чинила Америка својим деструктивним присуством, контролом и незаинтересованим односом, без икаквих иницијатива и разумних предлога.

Сегмент суђења Шиптарима за злочине почињене на Kосмету за време оружаних дејстава пре и у току 1999. године од стране Међународног суда у Хагу је годинама одлаган. Специјални Суд за злочине Шиптара је неоправдано (и намерно) дуго каснио са формирањем, а и кад је недавно почео да ради, ефекати спровођења правде и суђења за најтежа кривична дела Шиптарима су још далеко од реализације и личе на фарсу.  И не обећавају никакво остварење правде за жртве Србе и друге неалбанце.

Фарса са Специјалним судом за злочине ОВК

Исто тако се врши опструкција и компромитује и покушај суђења за злочине трговине органима Срба од стране вођа ОВK, о чему је документовано сведочио и изнео много доказа Дик Марти, али и српска држава и УМНИК. Цела акција међународних судских институција је разводњена, нема назнака о некавој одговорности главних актера из ОВК због ових тешких злочина. Напротив! Потврђује се тачност скандалозне изјаве некадашње америчке амбасадорке у Приштини Трејси Џејкобсон која је истакла (у Призрену 2015. године) „да Специјални суд за злочине ОВК има за циљ да отклони црну мрљу над ОВК и докаже да су водили славну борбу за слободу“! (1)

И стидљиви повратак прогнаних Срба са Kосмета у њихова села, варошице и градове, у њихове куће и програми одрживог опстанка су од стране шиптарских институција минирани и опструкција је потпуна. И кад успе повратак мањег броја Срба, на терену се потом организју шиптарске групе које пале имовину Срба, пљачкају, краду и физички нападају Србе повратнике на њихова огњишта. Последица је потпуно неуспели повратак Срба у своје куће и станове, ширење страха међу Србима и ширење мржње Шиптара према Србима. Повратак прогнаних Срба доживео је потпуни крах.

Уз то, руше се плански и пљачкају на сваком месту широм Косова и Метохије српска гробља и споменици и о том најгорем вандализму америчких пулена Шиптара се ћути у међународној заједници и институцијама ЕУ.

Сулуду одлуку Р. Харадинаја о увођењу такси од 100 одсто на српску робу до сада нико у Европи и свету не може да обори, чак ни његови шефови безбедоносних служби из Немачке за које ради већ деценијама. Сви важни фактори у свету се подругљиво односе према захтеву Србије да се те таксе укину, јер, ето, нико у Европи и свету „нема“ довољно утицаја на бахатог и криминализованог Харадинаја да промени ту неразумну одлуку. Да ли је тако, или га ти центри моћи ипак подржавају?

Поставља се питање чији је он човек? Kо на њега има утицаја? Да ли је могуће да он ради шта год хоће, да је његова самовоља и бахатост без икакве контроле, да не сноси  никакве последице за штеточинско деловање и по српске и по шиптарске интересе.

Уз све то, приштинске власти су донеле спорну и опасну одлуку о формирању сопствене војске, а та одлука је супротна Уставу квази државе Kосова и свим законима које су донели, као и међународним споразумима које су потписали. Чудно је да нико из међународне заједнице не тражи поништење потенцијално врло опасне одлуке о оснивању војске Косова. Светски моћници се понашају као да је све у реду са оваквим неуставним поступком Приштине, који озбиљно угрожава мир на овом подручју. Наравно, иза оваквог поступка Приштине стоји намера САД да Приштину уведе у НАТО и тако војну базу „Бондстил“ преведу у свој посед.

Откривено је ових дана да је Приштина новцем куповала признања независности од многих држава па је потврђен скандал да је подмићивањем и корупцијом, по сопственом признању, тајкун Б. Пацоли, министар спољних послова самопроглашене републике Косово,  издејствовао признање нелегалне државе од чак 43 земље у свету!

Помињање идеје од стране Србије о некаквој корекцији административних граница (разграничењу) између Србије и Kосмета не наилази ни на какву званичну и озбиљну расправу у међународној заједници, а о овој идеји некакве поделе Космета се иначе зна мало, или ништа. Она чак изазива стварање лоших односа између власти у Приштини и државе Србије и раст националистичких и запаљивих изјава о издаји и са једне и са друге стране.

Kао папагаји Шиптари непрекидно понављају захтев да их Србија призна као државу, да призна њихову независност и самосталност, а то исто траже од Србије и најутицајније  земље запада и најмоћније земље НАТО: САД, Немачка, В. Британија, Француска, Италија…

Истовремено, никаквог конкретног и целовитијег предлога из тих земаља нема о решавању главног проблема, успостави стабилних политичких и економских прилика и реализацији српских интереса на Kосмету и остваривању основних људских права преосталих Срба на Kосмету.

Захтев Запада: Србија да се одрекне дела своје територије

Ове констатације можемо закључити и оценом да и поред свих привидних покушаја Америка, као главни  заштитник интереса Шиптара на Kосову, не испољава никакве конкретне иницијативе, нема предлоге за решавање косметског питања и све се своди на очекивање да ће Србија да посустане, падне на колена и попусти и дозволи Kосмету да уђе у УН, да постане пуноправни члан  УН, што би подразумевало да се држава Србија одрекне овог дела своје територије.

То практично значи да Србија предходно мора да промени свој Устав и из њега избрише територију Kосмета  као део државне територије.

Kако је Америка уистину заокупљена својим другим проблемима и приоритети њене спољне политике су друга питања, а како истовремено, уз помоћ Британије и других НАТО савезника, чини све могуће опструкције да се Русија маргинализује и да се не би активније укључила у решавање проблема Kосмета  – не назире се ускоро, у догледној будућности никакав  напредак у решавању овог важног државног питања за Србију. САД су присутне у преговорима, али инертне, без идеја и предлога, јер њихов главни циљ је да се само не угрози било који интерес Приштине у преговорима и да се врши притисак да Србија призна криминалну и нелегалну власт у Приштини…Присила САД огледа се и у великом притиску на ЕУ да не дозволи приближавање Србије ка чланству у  ЕУ, док Србија не призна независност своје покрајине и ње се одрекне!

Таква насилничка политика САД, показује се, не води никаквом трајном решењу проблема који постоји, већ само повећава тензије и ствара нове политичке напетости и дестабилизује цео Балкан.

Србија да тражи нови формат преговора

И предстојећи избори на Kосмету  и парламентарни избори на пролеће у Србији само ће одлагати почетак неких озбиљнијих међународних преговора (ако до њих дође)  тек за другу половине идуће године. А тада, 2020. године, ће у САД бити у пуном јеку изборна кампања за новог председника САД. Па је почетак потпуно нових и другачије постављених преговора Београда и Приштине реално очекивати тек на пролеће 2021. године.

Јасно је да ЕУ као посредник  није била успешна у решавању косметског проблема, па је логично очекивати да нови преговори једног дана започну у сасвим другом формату, вероватно под окриљем и уз помоћ снажног и ауторитативног тела Уједињених нација. И одржавање једне добро припремљене међународне конференције о Космету не би сметало, већ само користило у тражењу дуготрајнијег и одрживог решења косметског галиматијаса пуног драматичних преседана. Такав предлог требала би да званично упути Србија.

Но пре тога, најважније светске силе мораће озбиљније него до сада да се позабаве питањем Kосмета, да признају коначно грубе сопствене грешке и да дају у наредним месецима разумне и реалне предлоге и понуде садржајну платформу за преговоре да би они имали шансу да буду успешни и да доведу једног дана до стабилнијег и трајнијег решења овог важног питања на централном Балкану.

1. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/hronika/1836672/dzejkobson-specijalni-sud-ce-skinuti-crnu-mrlju.html

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ