Јерко Зовак: Кад епископ српски ушуткује српског епископа због броја жртава у Јасеновцу (2018)

Да се није радило о изјави тек за једнократну употребу свједочи спонтано реагирање епископа Јован тијеком излагања његова старијег колеге, Атанасија Јефтића (84) на једном хумку Спомен подручја Јасеновац.

Након што је епископ (у мировини) Јефтић почео говорити о „700 хиљада убијених Срба” у Јасеновцу, Јован Ћулибрк је спонтано узвикнуо: “Прекините владико, није их било толико…”. Вјеројатно шокиран императивном упадицом колеге по струци и брата дакако, Јефтић је прекинуо говорити ‘ратнохушкачки’.

Увеликом интервју, којег је Јутарњи лист објавио 27. вељаче 2016. године под насловом: ‘Комунистичка оптужница не може бити полазна точка разговора о Степинцу’, епископ Пакрачко-славонски Јован Ћулибрк (рођен 16. травња 1965. године у Зеници) реферирајући се на констатацију новинара како је „на крају литургије у јасеновачкој цркви патријарх Иринеј говорио о ‘стотинама тисућа’ убијених Срба на подручју логора Јасеновац… казао је:

„Што се тиче бројева страдалих у систему концентрационих и логора смрти Јасеновац, вриједи поновити да конфузија око њих настаје искључиво због тога што социјалистичка Југославија, а ни земље настале њеним распадом, није уложила довољно ни средстава, ни рада ни људи да би се дошло до поузданих научних резултата.

Након што су донесене првобитне процјене броја жртава – углавном око 1948. године – нормалне земље су основале или задужиле посебне научне институције да се баве детаљним проучавањем карактеристика Другог свјетског рата, злочина који су се десили у њему, као и броја жртава.

Резултати њиховог рада су доспјели крајем осамдесетих година и понегдје су бројеви жртава били већи, понегдје мање-више исти, а понегдје мањи у односу на првобитне процјене.

Auschwitz представља добар примјер: првобитне процјене говориле су о четири милиона жртава; коначни резултати говоре о броју од 1,1-1,5 милиона жртава. Огроман хијатус (шупљина, прекид везе… оп.ЈЗ) од четири стотине тисућа говори нам да и у случају Јасеновца морамо рачунати на велику маргину. Та маргина је велика када се ради о много систематичнијој нацистичкој индустрији смрти и може се очекивати да ће она бити још већа, у постотцима, када је у питању НДХ.

Без дуготрајног и посвећеног рада већег броја научника, никада нећемо имати ни приближан број страдалих и тко год, у овом тренутку, претендује да влада коначним бројем жртава, једноставно је – и ту не бирам ријечи – претенциозни аматер.

Конфузија око броја жртава у Јасеновцу, НДХ и Југославији уопште је предмет згражавања у међународним научним круговима; можда најсвјежија – барем у приступу – енциклопедија холокауста, она Waltera Laquera, износи број од стотину до седам стотина тисућа жртава Јасеновца. То је апсурдно али се бојати да ће тај апсурд бити још очигледнији у новијим издањима енциклопедија и општих прегледа“, закључио је тад епископ Јован.

Да се није радило о изјави тек за једнократну употребу свједочи спонтано реагирање епископа Јован тијеком излагања његова старијег колеге, Атанасија Јефтића (84) на једном хумку Спомен подручја Јасеновац, одржаног двије и пол године након тог интервјуа, 8. рујна 2018.

Наиме, након што је епископ (у мировини) Јефтић почео говорити о „700 хиљада убијених Срба“ у Јасеновцу, Јован Ћулибрк је спонтано узвикнуо: „Прекините владико, није их било толико…“. Вјеројатно шокиран императивном упадицом колеге по струци и брата дакако, Јефтић је прекинуо говорити ‘ратнохушкачки’.

Мада је наш извор врло поуздан, због необичности догађаја, контактирали смо епископова тајника Ђорђа с циљем потврђивања или демантирања информације.

– По епископу Јован овлаштен сам пренијети вам како он своје ставове о броју жртава у Јасеновцу темељи на научним спознајама, а не на предањима.- био је кратак и јасан тајник Ђорђе, не зелећи томе било што додати или одузети.

Што је и разумљиво. Није исто бити епископ у источној Херцеговини и у Пакрацу, све да имају иста стајалишта о овако осјетљивој теми, а немају. Наиме, неки великодостојници Српске православне цркве прославили су се својом изразито великосрпском, а често и ратнохушкачком реториком, док Јован, изгледа, покушава бити вјерски вођа који своје ставове утемељује у знаности, а не у митовима.

Без видљивих разлика у тој области, превелик дио клера ‘Цркве у Хрвата’, по садржају и намјени својих посланица, пуно су ближи колегама православним епископима у Београду, него католичким бискупима у Риму. Сисачки бискуп Владо Кошић, на примјер, по намјени својих иступа, пуно је ближи великосрпском и ратнохушкачком владики Лукијану, који је до 1991. био Пакрачко-славонски епископ, него мирољубивом кршћанском козмополити Папи Фрањи.

Мада је у питању била изузетно вриједна информација, темељем које је могуће закључити како нису сви клерици свјесни кривотворитељи повијесних истина и/или хушкачи на међунационалну мржњу, нисмо пронашли нити један медиј који је то забиљежио. Ни лијеви ни десни, ни хрватски ни српски. А није да их тамо није било. Медија. Изгледа, тај инцидент без преседана никоме није користан.

Извор:
ЈАДОВНО