„Фушер“ – нови облик вршњачког насиља у школама у Србији

Да ли сте од детета чули за израз „фушер“? У питању је епитет који добијају они којима родитељи не купују фирмиране ствари и део је новог вида вршњачког насиља у ком деца користе нове технологије како би утврдили да ли је нечија гардероба оригинал или бофл. Деца која не прођу овај материјалистички тест, неретко постају мета имућнијих.

Класна сегрегација у основним школама у Србији. Уколико не издвојите трећину, а некад и половину плате за обућу свог детета, могуће је да ће оно бити названо „фушером“. Уколико насилници нису сигурни да ли је нечија гардероба фирмирана, неретко ће вршњацима скенирати код на гардероби. Уколико апликација не избаци резултат – дете може бити изоловано, задиркивано, а некад и физички злостављано.

„Има раздвајања, и то доста, и сепарисања по групицама. Деца која не могу лепо да се обуку, фирмирано су подсмевана у школи. Мени то није нормално, јер свако данас облачи оно што има, према могућности родитеља. Не можемо ми сви да купимо једнако – патике ‘најк’ су 20.000 динара. Са овим платама и пензијама, то је немогуће“, каже Снежана Катић, бака једне ученице.

У питању је стари проблем у новом руху, каже дечији психијатар Оливер Видојевић. Деца која се нађу на мети насилника бивају истраумирана и стигматизована, док сви остали одрастају у зебњи да ће, уколико не испуне критеријуме и сами бити злостављани. Последице по ментално здравље такве деце могу бити и погубне.

„Такви случајеви постоје, нажалост, и у клиничкој пракси, где нека деца, када не добију одређени телефон или одређене патике су у стању да праве велике проблеме родитељима, а некад и да дигну руку на себе“, каже Видојевић.

Деца одрастају у потрошачком друштву, додаје Видојевић, и копирају вредности које усвајају под утицајем искривљеног система у ком се материјално поставља изнад свега – па цена и бренд постају замена за идентитет.

„Ми у свом одраслом свету, начину комуницирања и начину рекламирања нудимо деци то као ознаку – ако је одређени бренд , то подразумева да је то прихватљиво, а ако није, онда је неприхватљиво. Као неко огледало у ком се огледају деца, и онда кад је неприхватљиво, они хоће то огледало да разбију“, каже Видојевић.

Уколико ви лично учите дете да материјалне вредности нису најважније, не значи да ће вам дете бити безбедно, поручују стручњаци. Најбољи савет у борби против овакве стигматизације је побољшање комуникације између самих родитеља и заједнички утицај на децу.

Извор:
Н1ИНФО