Планета на умору, Србија не диже глас

На Шумарском факултету представљен међународни извештај о највећем одумирању биљних и животињских врста у људској историји, на чијем састављању је три године радило на стотине стручњака из 50 земаља

У току је најинтензивније одумирање биљних и животињских врста, какво није забележено у људској историји. Ако се трендови наставе, резултат ће бити нестанак чак милион врста. Опстанак човечанства је угрожен као никада раније.

Ове три реченице су сиже извештаја Међувладине платформе за биодиверзитет и еко-системе (IPBES), независног међународног тела у чијем су чланству 132 државе. Стотине стручњака из 50 земаља три године су радиле на најсвеобухватнијем сагледавању стања природе и перспектива опстанка живог света. Анализирано је 15.000 научних радова и званичних докумената о овој теми, од 1970. до данас. На основу свега тога настао је извештај – својеврсна оптужница против људског рода, за удружени злочиначки подухват против планете Земље.

Очекивано, узнемирујући закључци нашли су се у ударним насловима прилога и чланака светских медија. Код нас су пак прошли мање-више незапажено. Србија није чланица IPBES-а, па се вероватно лагодно закључило да се све то на нас – не односи.

Зато је готово куриозитет да се једно од првих представљања овог извештаја у свету догодило баш у Београду, крајем прошле седмице. Заслугом Шумарског факултета, који је у сарадњи с Програмом уједињених нација за развој (UNDP) и Француским институтом у Србији уприличио конференцију чија је централна тема била презентација извештаја о планети на издисају. Намера организатора је управо била да шок-терапијом прене овдашњу јавност, углавном флегматичну и према локалним, а камоли глобалним еколошким темама. И, наравно, да мобилише доносиоце одлука у овој области. Али, од стотинак планираних гостију из државних ресора, у чијем су делокругу „зелена” питања, није се појавио готово нико. У раду конференције учествовале су једино Јасмина Јовић, помоћница министра за заштиту животне средине, и Јелена Дучић, начелница ресора за биодиверзитет.

Зато не чуди што је Жарко Петровић из UNDP-а јетко закључио да скуп личи на „проповед већ преобраћенима”, док је декан Шумарског проф. др Ратко Ристић поручио да „нема бољег индикатора немара” од тога што су се надлежни оглушили о позив за конференцију.

А како изгледа апостолска посвећеност опстанку планете, окупљенима је сведочио проф. др Јозеф Сетеле, копредседавајући IPBES-а. План организатора био је да се професор Сетеле укључи у рад скупа путем видео-линка, међутим, када су му објаснили о каквој је конференцији реч, поручио је да ће доћи у Београд – о свом трошку. Професор Сетеле je тако „уживо” објаснио зашто би за Србију било добро да се придружи IPBES-у:

„Имали бисте из прве руке увид у активности на плану борбе против климатских промена, загађења, нерационалног коришћења ресурса, уништења станишта разнородних живих врста, од којих зависи и опстанак човека. Као чланови велике одговорне породице, много од тога бисте могли и да примените. Ваш глас би се снажније чуо, а сваки глас у овој борби се броји.”

Гост из Немачке својски се потрудио да духовитим и сликовитим опаскама, десетинама слајдова, илустрација и графикона, барем одшкрине ризницу чињеница, анализа и препорука, коју његов тим ставља на располагање освешћеном делу човечанства. Само сажетак извештаја запрема 44 густо куцаних страна (петнаестак страница „Политике”, без илустрација) а то је тек 2,5 посто укупног материјала. Армија истраживача и сарадника у овај посао уложила је 156.000 радних сати – хипотетички, да се тога латио један човек, требало би му 17 година даноноћног рада.

Управо док је трајала конференција, улицама Београда ходила је поворка младих учесника марша против климатских промена. Сличних скупова било је тог 20. септембра од САД до Аустралије, с истим захтевом владама својих земаља: да се одговорно односе према еколошкој будућности планете. У том бунтовном жамору забринуте и на акцију спремне савести човечанства, можда се београдски глас није далеко чуо. Али се – броји.

Мале хидроелектране, велика штета

Део конференције био је посвећен и мини-хидроелектранама, овдашњем горућем еколошком проблему. Јасмина Јовић је поручила да Министарство животне средине сматра да МХЕ „исцрпљују природне ресурсе, деградирају реке и уништавају рибљи свет” те да не смеју да буду у заштићеним подручјима (осам посто територије Србије).

„Деривационе МХЕ имају безначајну енергетску корист, а проузрокују немерљиве биолошке штете. Погубно утичу управо на биодиверзитет, односно разноликост живог света”, истакао је је декан Шумарског факултета проф. др Ратко Ристић и упозорио да ћемо услед климатских промена имати све мање падавина од јула до октобра.

„Већ сада су водни ресурси на граници издржљивости, подједнако када су у питању потребе становништва, привреде, биодиверзитета. А пустошимо најквалитетније, планинске реке, зарад добити интересних група и инвеститора”, рекао је, између осталог, професор Ристић, који је своје ставове и закључке илустровао обиљем готово форензичких фотографија насиља над природом у рејону Старе планине, Гоча, Голије, Крепољина…

Извор:
ПОЛИТИКА