Позив да посети Србију шеф државе Ватикана још није заслужио

После изјаве председника Србије да би волео да Папа посети Србију

•  И трећи српски председник, после Б. Тадића и Т. Николића, хрли у скуте римског папе и позива га у посету Србији. Толика фасцинација српских председника у последњој деценији Римским понтефиксом и поглаваром католичке цркве није рационална, логична и зато није ни лако објашњива. 
• Сви су заборављали став Цркве и безобзирно јуришали на Каптол како би умолили папу да дође у Србију. А шта о томе мисле православни верници у Србији, њих очигледно није много занимало.
• Шта би то било добро, позитивно за државу  Србију да Папа дође у госте српском народу?  Које би добро он донео Србима?
• Главна тема разговора римског Понтифекса и председника Србије, што би била логична ствар, није била посвећена очајном актуелном положају Срба у Хрватској у којој траје непрекидна кампања државних органа и других удружења и НВО организација против Срба.
• Запањује изјава председника Србије о томе да би он волео да Папа посети Србију. Зашто би он то волео, питамо поново? Да ли је Ватикан учинио неки гест добре воље према Србији и Српској Православној цркви?

Пише: Јово Вукелић

Хоће ли садашњи Папа Франциско дочекати позив СПЦ да јој буде гост и дође у Србију?

Последњу деценију ипо у Србији не прође ни једна пуна година, а да неко од највиших српских политичких функционера не покрене питање посете римског поглавара папе Србији.

Онако из „чиста мира“, а са заносом као да открива Америку и чини Бог зна колико паметну ствар или користан посао за Србију бивши председник Борис Тадић је јурцао (септембра 2005., новембра 2009.) ка скутима тадашњег поглавара Римске курије (Бенедикта Шеснестог). Посећивао је Ватикан више пута све у циљу да Србима (баш жељним папе) у нашу отаџбину доведе папу као драгог госта…

:::::::::::::::::::::::::

Нема посете папе Србији без позива Српске православне Цркве

Потребна је експлицитна подршка већинске цркве да би се посета папе реализовала. Такву подршку СПЦ још није дала.

Став Ватикана је такав да папа не долази у једну земљу где већинска црква није сагласна са том посетом.

А што се државе Србије тиче ту са српске стране нема никаквих проблема, папи је позив упућен од српских председника државе више пута од 2005. године , прво од Б. Тадића, па Т. Николића и сада А. Вучића.

:::::::::::::::::::::::::

И таман када смо одахнули од Тадића и заборавили на ту толико генијалну и корисну идеју и његов наследник, председник Србије Томислав Николић је почео „храбро“ да јуриша ка Риму и Каптолу са планом и намером и јасним позивима папи (2016. године)  да дође у Србију… Председник Николић присуствовао је иначе марта 2013. устоличењу новог папе Франциска (Фрање).

Тома Николић је вероватно желео да остане упамћен и уписан у историји као први председник Србије за чијег је вакта католички папа коракнуо на тло Србије. Чак је Николић и угрозио живот у тим чудним и упорним покушајима одласка у Ватикан и довођења Папе, јер је његов авион имао хаварију над Јадранским морем…

Од свих тих путовања и дипломатских активности и беспотребно дарованих вредних и драгоцених поклона папи, наравно, није било ништа, јер су и Тадић и Николић омаловажавали Српску православну цркву (СПЦ), њен званичан став и став Светог Синода, као и ставове већине православних верника који стално и континуирано истичу да се још нису стекли услови за једну такву посету и који су стога против такве посете папе Србији.

Оба су заборављали став Цркве и безобзирно јуришали на Каптол како би умолили папу да дође у Србију. А шта о томе мисле православни верници у Србији, њих очигледно није много занимало.

И однедавно, од када  је Николићев наследник Вучић заузео председничку столицу одједном је и он кренуо стопама предходника па је и он одлетео у Ватикан, на ноге папи, како рече „да га моли да Ватикан не призна Косово“!?…

Као да је Вучић католик па би папа требало да има има неког обзира да му услиши молитве и молбе… Ватикан се увек равнао и понашао сходно својим интересима.

Но, да оставимо те наивности и баналности по страни председник Србије је, као и предходници, позвао папу да посети Србију нагласивши да би он то волео, али, ето, Боже мој, потребна је за то сагласност СПЦ. А зашто би Вучић волео да папа дође у Србију није баш лако наслутити, ни после дужег промишљања.

Тако и трећи српски председник после Б. Тадића и Т. Николића хрли у скуте римског папе и позива га у посету Србији. Толика фасцинација српских председника у последњој деценији Римским понтефиксом и поглаваром католичке цркве није рационална, логична и зато није ни лако објашњива. Ништа значајно, добро и позитивно Римска курија и њен поглавар нису учинили за Србију и српски народ (да не идемо у даљу прошлост) у последњих 15-так година да би ови позиви српских председника постали оправдани. Напротив!

Покренули су из Римске курије и завршили 1998. године беатификацију контроверзног Алојзија Степинца, хрватског поглавара Католичке цркве у време Независне државе Хрватске (НДХ), чак одликованог од стране НДХ и то пред крај Другог светског рата. У току је и више од тога у Римској курији: процес проглашења овог, од стране Срба омраженог, католичког бискупа за свеца.

Тај садашњи процес проглашења у свеца, бискупа који је био у току Другог светског рата на челу цркве која је била умешана у злочине над Србима, ни предходне римске папе нису зауставиле или поништиле. Иако, по свим сазнањима за то имају сасвим довољно ваљаних подастртих докумената, аргумената и разлога. Као да највиши званичници Ватикана ово намерно чине, у инат како би још једном напакостили жртвама Сербима!

Поставља се питање: хоће ли римски папа оваквим поступцима дочекати позив СПЦ да јој буде гост и дође у Србију!

Друго, шта би то било добро, позитивно за државу  Србију да Папа дође у госте српском народу?  Које би добро он донео Србима?

Ако чак ни српски Патријарх не види ништа лоше да Папа дође Србима у госте (изјава Иринеја из 2016. године) , зашто га онда он лично не позове у Србију?  1

Види ли, наслућује ли бар Патријарх српски Иринеј нешто добро и ако има тих добрих и значајних добитака, позитивних елемената у тој посети зашто их не наведе све јавно верницима и и коначно позиве у своје име и име Синода и Српске православне цркве  папу Франциска (за кога Дачић, пророчки и видовњачки као Нострадамус, каже „да нећемо имати бољег папу у наредна два-три века“!)

Успут, Дачић (који исто, или чак и више, као и српски председници обожава да иде у Ватикан)  је заборавио да папа није српски поглавар, није духовни отац нас православних, па да „нећемо имати бољег папу у наредна два-три века“!

То можда може да важи за католички свет, али  И. Дачићу, лаику и безбожнику то није ни важно, а он то и не разликује много, сем што осећа да се са католицима може трговати транге-франге, а са православнима и православљем не може.

::::::::::::::::::::::::::::::::::

У Београд само преко Јасеновца

Ранији српски Патријарх Герман (од 1958. до 1990.)  предлоге да папа дође у Србију заустављао је кратком констатацијом: пут папе у Београд води преко Јасеновца!

И Патријарх Павле  (од 1990. до 2009.)  је на сличне иницијативе реаговао приближно исто.

::::::::::::::::::::::::::::::::::

Индикативно је да главна тема разговора римског Понтифекса и председника Србије, што би била логична ствар, није била посвећена очајном актуелном положају Срба у Хрватској у којој траје непрекидна кампања државних органа и других удружења и НВО организација против Срба. Уместо да то буде главна тема разговора , јер католичка црква у Хрватској о томе ћути, не протествује против излива мржње према Србима папа и председник Србије су разглабали о непризнању Косова и Метохије од стране Ватикана, као да је реч о некој новој капиталној одлуци.

Уместо да римски бискуп делује у Хрватској, на простору где има огроман утицај Римски Каптол и Ватикан тражи од Хрвата и Хрватске да зауставе изливе мржње и нападе на Србе и да, уз то, на томе инсистира званична Србија – како сазнајемо у Ватикану се разговарало о положају католичке цркве у Србији!?! И о томе треба говорити, али зна ли се шта су приоритети Србије у таквом разговору?

Уместо да се разговара о тешком положају Српске православне цркве у Хрватској, о заштити манастира и цркава СПЦ у Хрватској, као и да се председник Србије залаже за веће слободе исказивања православне вере и заштити православних верника и српске ћирилице, разговори у Каптолу бавили су се  заштитом српског културног наслеђа на Космету.

Наравно, и то је потребно, али је много значајнија тема заштита Срба у Хрватској, јер се дух нетолеранције и мржње Хрвата према Србима стално увећава последњих година, а истовремено се велича период НДХ, Павелића и кардинала Степинца када су начињена највећа масовна зверства према православним Србима.

Уз све то, вербални и физички напади на Србе, се дешавају сада и од самог државног врха, од актуелне председнице Хрватске  до разних „удруга ратних ветерана“ и многих католичких Удружења и појединаца заснованих на мржњи према свему српском.  Уз заглушујући мук Католичке цркве у Хрватској!

Тако да запањује изјава председника Србије о томе да би он волео да Папа посети Србију. Зашто би он то волео, питамо поново?

Да ли је Ватикан учинио неки гест добре воље према Србији и Српској Православној цркви?

Ватикан и римска курија и даље после обављене беатификације кардинала А. Степинца спроводе сада процес проглашења овог бискупа за свеца!?

Зашто то чине и исказују понижавајући однос према православним Србима и масовним жртвама, и  желе проглашење за светог – Степинца, управо оног за кога Срби износе најтеже оптужбе и криве га за највеће и најстрашније злочине?

Да ли је (и зашто није) председник Србије тражио од папе да се о томе децидно изјасни и прекине о одбаци тај фарсични процес проглашења светим контроверзног Степинца?

Да ли је председник Србије тражио да се римокатоличка црква извини за злочине према Србима у Другом светском рату, за насилно прекрштавање, погром и истеривања и масовна убиства деце, жена и свих Срба у Хрватској?

Без отвореног и искреног признавања злочина Хрвата над Србима у НДХ и без признавања улоге Римокатоличке цркве у тим неделима о каквој посети Папе Србији може бити уопште говора?

Папина посета Србији, истичу неки стручњаци, допринела би, ни мање ни више, бољим доносима у региону. То наравно није тачно. Не би та посета допринела ни бољим односима Србије и Хрватске, а камоли неким бољим односима у региону. На основу чега би се догодило побољшање односа у региону? Шта  су то Римикатоличка црква и Ватикан учинили, какав конкретан поступак или гест добре воље да би то допринело бољитку у региону?

Колико се види, за сада, нису ништа учинили.

Непризнавање Космета Ватикан, стиче се утисак, настоји да што боље уновчи и истргује тиме.

Притом, према Косову и Метохији, Ватикан се односи као према дефакто држави, подижу се небројене цркве, отварају римокатоличке школе, римокатолизује се шиптарски живаљ, примају се у Ватикану Тачи, Харадинај и други лидери УЧК из Приштине. Уз то, Ватикан је већ издвојио косовску бискупску конференцију из саставног дела Србије, а отворили су и језуитску гимназију у Призрену,

Имајући у виду поступке и понашање Ватикана и бискупа Римокатоличке цркве до сада од посете папе Србији (а папа планира потом и посету Русији) нема ништа, јер Ватикан није предузео конкретне  кораке и мере у сређивању односа СПЦ и Католичке цркве у Хрватској, није дигао глас против бруталног прогона и кампање против Срба који траје последњих година у Хрватској, а и поводом проглашења Степинца за свеца нема јасног става ни одлуке о обустави тог сулудог поступка.

::::::::::::::::::::::::::::::::

Пита се и Кирил и Москва

У Римској курији оцењују да би папа посету Србији посматрао као одскочну даску за евентуалну посету Русији и Москви, где се, такође, Руска православна црква московскога патријархата противи томе.“

::::::::::::::::::::::::::::::::

Тако да и и поред нескривено исказаних симпатија последња три српска председника да римски понтефикс стигне у Србију, чекаће се нека боља времена чак и да, како „видовито“ наслућује И. Дачић, не буде било бољег папе у наредна два-три века! Ипак се о овој посети питају пре свега Свети Синод и православни верници – Срби.

Једноставно позив да посети Србију шеф државе Ватикана још није заслужио.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ