Битка на Мачковом камену

Мачков камен је топографски чвор (врх) на планини Јагодња у западној Србији, где су вођене тешке борбе између 1. српске и 6. аустроугарске армије у току Првог светског рата, у периоду од 19. до 22. септембра 1914.

Битка на Мачковом камену је једна од низа сукоба током битке на Дрини.

Припреме за битку

После неуспеха Аустроугарске у Церској бици, они су одморили и попунили 5. и 6. армију и прешли у напад 6. септембра 1914. Српска 2. армија је успела да задржи 5. аустроугарску на обалама доње Дрине, а 6. армија је прешла Дрину, потисла српску 3. армију и заузела Гучево, Борању и Јагодњу, десним крилом избивши на Соколску планину. Српска 1. армија (генерал Петар Бојовић) противнападом присиљава десно крило противника на повлачење до положаја Мачков камен-Црвење-Јаворник.

Српски напади на Мачков камен

Српски 5. прекобројни пук уз подршку пољске артиљерије је почео напад на аустроугарску одбрану на Мачковом камену ујутро 19. септембра, али је због снажног отпора одбијен. Напади Срба се настављају током дана уз губитке, али тек око 17 часова 5. прекобројни и 9. пук I позива из дивизијске резерве заузимају јуришем предње положаје непријатеља. Противнапад Аустроугара је одбијен око 18:30 часова, али највиши врх остаје у њиховим рукама. Ноћу 19/20. септембра аустроугарска 6. бригада врши препад на српске трупе, али без успеха.

Ујутро Аустроугари изводе нов безуспешан напад с 6. и 7. брдском бригадом. Послеподне Срби нападају са 5. прекобројним пуком, и 9. пуком I и II позива да би заузели врх и гребен Мачковог камена. На уском простору, изложене јакој артиљеријској ватри, јединице трпе велике губитке и напад је прекинут. Срби тад привлаче резерве и пољску артиљерију, и уништавају блиском ватром истакнута митраљеска гнијезда непријатеља. Сва 3 пука крећу поново у напад праћени арт. ватром и око 19 часова јуришом освајају врх Мачковог камена (кота 923).

Држање Мачковог камена је увелико зависило од држања коте 940 (Кошутња стопа) удаљене око 1500 метара. Командант 1. српске армије врши због тога прегруписавање снага ноћу 21/22. септембра за напад на коту 940.

Аустроугарски противнапади

Да би преотео Мачков камен, командант 16. ау. корпуса напада ујутру 21. септембра са 1., 2., и 7. брдском бригадом. У трену кад су аустроугарске снаге потисле Србе са гребена око Мачковог камена, пристиже српски батаљон 4. пука I позива, напада аустроугарске снаге у леви бок и уз подршку артиљерије (2. и 5. пољска батерија) их тера у повлачење. Тиме Срби поново овладавају гребеном око Мачковог камена. Предвече су уследила још два напада аустроугарских снага, и други напад успева да потисне Србе са североисточног дела Мачковог камена. У збрци долази до напуштања српских топова, али су они поново заузети по повлачењу аустроугарских снага противнападом 4. пешадијског пука I позива. Послуга топова се неколико пута помера напред-натраг носећи са собом затвараче и нишанске справе при померању пешадије.

Појачани напад Аустроугара и повлачење српске војске

Падом ноћи аустроугарске снаге су ојачане са још 2 батаљона и уз подршку артиљерије крећу у напад после поноћи. И поред тешке ситуације и унакрсне ватре на њихове положаје, српске трупе су се одржале на својим положајима. У зору 22. септембра непријатељ поново напада од Кошутње стопе гребеном ка Мачковом камену са 1. и 2. брдском бригадом и Скадарским одредом (доведен из Скадра), 7. брдском од Ужиналишта, 6. брдском на Перуници, и 13. брдском од Липничке главе (Липник) ка Црвењу. После жестоких борби са наизменичним узастопним јуришима и борбама прса о прса, аустроугарске снаге успевају да одбију српске трупе због велике надмоћности артиљерије. У једном јуришу погинуо је командант 4. пука I позива потпуковник Душан Пурић. После овога 4. пук почиње да одступа, а око 16 часова и остали пукови, на линију Шанац-Рујевачке рудине-Ободњик.

Губици

Губици у бици износе:

• Срби – око 800 погинулих, 5700 рањених и онеспособљених за борбу,
• Аустроугари – око 1200 погинулих, остали губици непознати.

Забележено је више сведочења војника о овој бици, а неки међу њима су и одликовани Карађорђевом звездом. Један од погинулих је био књижевник Чедомир Павић (1882-1914)

Сећање

Захвална отаџбина палим војницима подигла је више споменика. Спомен-костурница на Мачковом камену завршена је 1931вегодине, а Спомен-црква Вазнесења Господњег у Крупњу подигнута 1932ге. На оба локалитета налазе се мошти бораца, а у крипти цркве изложене су фотографије са бојног поља и венци. У крипти је и споменик мајору Светиславу Марковићу који је повео војнике у самоубилачки јуриш на аустријску војску. Тај догаћај, целукупни контекст битке и херојство јунака, инспирисали су писца Вељка Петровића који их је описао у свом делу Изданци из опаљена грма 1932 године, а по том делу Радио Телевизија Србије снимила је и истоимену серију 1972 године у којој насловну улогу мајора Светислава тумачи Драгомир Бојанић Гидра.

У бици на Мачковом камену учествовао је и Принц Ђорђе Карађорђевић, током које је био тешко рањен, и своје сећање на то описао у својој аутобиографији.

Извор:
ЦРКВА МАЧКОВ КАМЕН