Служба св. Новомученицима Јасеновачким

категорија Православље / дана 14/09/2019 у 22:43 часова /

jaenovac СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ СРПСКИ

ЂЕРДАН ОД МЕРЏАНА (Служба Новомученицима србским)

Пошто се на данашњи дан празнују св.Новомученици Јасеновачки, доносимо целу службу коју је, њима у част, написао св. Владика Николај Велимировић. Будући да се ствар њиховог броја, као и уопште њиховог мучеништва доводи у питање под утицајем неких нових “струја“, мислимо да је ова служба св. Владике Николаја најбољи доказ и учитељ како треба приступати том питању. СВЕТИ НОВОМУЧЕНИЦИ, МОЛ’ТЕ БОГА ЗА НАС!

jasenovac

ВЕЧЕРЊА СЛУЖБА

Блажен муж…
Стихире на десет, глас 6

Господе, вапијем к Теби,
услиши ме, Господе,
чуј глас мољења мојега,
када вапијем к Теби,
услиши ме, Господе.
Нека се уздигне молитва моја
као кад пред Тобом,
и дизање руку мојих,
као жртва вечерња,
услиши ме, Господе.

Изведи из тамнице душу моју,
Да ја хвалим име Твоје, Господе.

Помози нам, Боже, да Те прослављамо,
Што нас удостоји да ти жртве дамо,
Не у козјој крви ни овчем месу,
Но у људ`ма Твојим, крштеним и верним,
Ко најлепши у свет ђердан од мерџана;
Седамсто тисућа хришћанских жртава,
Светосавске деце, православних глава.

У Бога се уздам, не бојим се;
Шта ми може учинити човек.

Цар Ирод и Нерон, Трајан и Дуклијан,
Мач дигоше на Те, Христе Боже Благи,
Опише се крвљу Твојих следбеника.
Наследници њини, ћесари са крстом,
Са мачем под крстом исто наставише,
Седамсто хиљада муком уморише.

Мач потежу безбожници,
Запињу лук свој да оборе убогога
И покољу оне који иду правим путем.

Магдебурски покољ у германском роду,
Вечер Сицилијска и пожар Хуситски,
Ноћ Вартоломејска у Француској земљи,
Што у Риму звона славише с весељем
Ко закуска то је пред гала вечеру,
Спремљену од Срба закланих за веру.

Доћи ће време када ће свак
Који вас убија мислити да Богу службу врши
Глагола Господ.

Својима унапред Спаситељ прорече:
Због имена мога вас ће убијати,
Мислећи да тако Вишњем Богу служе.
Пророштво Господње на вама се стече,
У мукама страшним погубише и вас,
Мученици дивни, мол`те Бога за нас.

Боже, незнабошци укрочише
У православно достојање Твоје,
Трупље слугу Твојих дадоше
Птицама небеским да једу,
Тела же светих Твојих зверима земаљским.

Небеса гледаху са чудом и стравом
Шта на земљи човек од човека ради:
Повезаном робљу ножем очи вади,
У торбама пуним односи Главнику.
Али и без очи` ви јунаци бисте,
Са молитвом умресте,
Христа прослависте.

Господе, убијају нас за Тебе сваки дан,
Поступају са нама као са овцама кланицама.

Гледаху с небеса српски светитељи
И сретаху душе нових Мученика,
Својих потомака и својих сродника,
Што им зверски људи кожу одераше,
Ил` на живом огњу живе испекоше.
Гледаху, сретаху, и `вако збораху:
О мили страдалници, више не тугујте,
У небеском Царству са нама ликујте.

Пролише крв њихову као воду
И не беше ко да погребе.

Поколења многа гледаће пећине,
У која вас живи крвници ринуше
И назваше злобно „псећим пећинама“.
То ће Срби Светим Пећинама звати,
Над костима вашим олтаре градити,
Кадом из њих себе и децу кадити.

Појте Господу, казујте дела Његова,
Јер Он свети крв, памти је,
И не заборавља јауке страдалника.

И Дунав и Сава и Купа и Драва,
Неретва и Врбас, црвене од крви,
Покрише се неким сплавовима чудним.
То сплавови нису од јелових греда,
Нег` од мртвих тела српских Мученика,
Што су сада Цркви и украс и дика.

Сва је украшена кћи Царева изнутра,
Хаљина јој је златом искићена;
У везеној хаљини воде је к Цару;
За њом воде к Теби девојке, друге њене;
Воде их весело, и радосно улазе у двор Царев.

Плану рујна светлост од босанских страна,
Засја се нови ђердан од мерџана:
Изнад плахе Дрине са високе стене,
Буљук девојака са молитвом и вриском,
Скочише у реку да част очувају
Ал` не од Турака, већ папских крижара.
Устраши се река, устави таласе,
дубине раскрили да гробница буде.
Над зеленом Дрином блеснуше голуби:
Девојачке душе ! Небо их пољуби.

Да Господ не бјеше с нама,
Нека рече Србија,
Да Господ не бјеше с нама,
Кад људи скочише на нас,
Живе би нас прождријели.

Крижаше крижари српске свештенике,
Крижаше им кожу, посипаше сољу,
Чупаше им браде, пљуваше у лице.
И владике старе моткама пребише,
Пре него их смрћу љутом уморише.
У Свеце се пише ко на правди страда,
О Божији Свеци, весел`те се сада!

Слава:

О ви мајке српске одсечених груди,
О ви децо драга ножем распорена,
О витези дивни маљем убијени,
И хиљаде других живих погребених,
Ваша смрт крваво ново је крштење,
Не водом но крвљу – пуно очишћење !
Крв праведна пере од грехова свију,
И вид даје свету јачи од очију.
Пређосте из таме у сијање Раја,
И у живот вечан коме нема краја.

И ниње:

Због преступа Ева у мукама роди,
Злотвора првенца и братоубицу.
Без грех и мука Ти нам роди Спаса,
Прва и потоња што без мука роди,
Првог и Потоњег – Творца и Судију;
Сва колена славе Пречисту Марију.

Стихире на петохљебију

Господ свевидећи и небесне силе,
Гледаше са гневом шта нељуди чине;
У првоме рату поднесмо страхоте,
Што хришћанско име мраче и срамоте:
Покоље латинске у дивном Подримљу,
Злочин и поругу на српску светињу,
Искрижене људе, обешене жене,
И гомиле живих ватром сажежене.
Ка`но скамењени духом се згрозисмо,
Ал` рекосмо „браћа!“ и све опростисмо.
Но то беше само предговор грозоти,
Што с` у другом рату јави у полноти.
Ај, страдалци српски, из обадва рата:
Рајска вам се широм отворише врата.

Слава:

Ваша крв на земљи оста вапијући,
А небо вам прими душе милујући,
Громови су слаби бол ваш да објаве,
Векови су кратки песмом да прославе.
О младићи мили поднесте ударце,
и прераном смрћу претекосте старце.
О дечице златна, скршени пупољци,
О девојке красне, о витешки момци,
Именима вашим небо се позлати,
Црква се на земљи вечно обогати.

И ниње:

Нити сте мезимци нити сте првенци,
Што вам главе красе мученички венци,
Календар је препун ваших предака,
Ви сте нова војска Христових јунака.
Света војско неба, сад помози нама,
Са Пресветом Мајком вашим молитвама.

На стиховње, глас 6.

Ко се крстом крсти, а крв праву лије,
Боље никад да се ни родио није.
Дај нам, Боже, снаге да правду творимо,
И правду творећи Тебе да славимо.
Праведнима земља малу плату даје,
Зато се на небу вечним сјајем сјаје.
Радујте се сада, српски страдалници,
Кроз муке постадосте роду светилници.

Христос умре за вас, ви за Њег` умресте,
Из кавеза смртног к небу узлетесте.
Крвницима туга; ви не тугујте,
С анђелима светим сада другујете.

Суседи опаки, јеретици жустри,
Са мржњом у срцу вере православне,
Ударише на вас по наследној мустри,
Ка` гладне хијене на вас насрнуше,
Убише вам тела ал` – и своје душе.

Сродници вам чине помене и даће,
Ал` сва српска редом поколења знаће,
Знаће ваше муке, славиће вам име,
Кад год зовну Бога, зваће и вас с Њиме.

Слава:

Радујте се сада, слободни од тела,
Духови бесмртни у бесмртном царству,
Бог праведно плаћа дела и недела.
Земље повратисте што од ње зајмисте,
Рај и живот вечни духом наследисте.

И ниње:

Твоје девојаштво, Твоје материнство,
Бог чудесно споји у свето јединство,
Да Чудо кроз чудо људима заблиста
И спасење дође кроз Твог Сина Христа.

Тропар
Глас 8.

Због верности Богу и Божијој правди,
Пострадасте телом, земља се растужи;
Ал` спасосте душе, небо се весели,
А претци се ваши небом распеваше,
На капији Раја сретоше вас с песмом:
„Имена су ваша у Књизи вечности;
Улазите у Рај, децо бесмртности“.
Сад у царству вечном, где је вечно Данас,
Без Јуче и Сутра, молите се за нас.

Слава и ниње:

Оштро гвожђе прође кроз Твог милог Сина,
И у Твоју душу зарони се, Мајко,
Свих матера боли постадоше Твоји,
Сузе им одбрајаш и крв деце њине,
На рукама Твојим износиш пред Христа:
„Достојни су Раја“, збориш Му Пречиста.

НА ЈУТРЕЊИ

Шестопсалмије

На „Бог Господ“
тропар као вечерњи
сједални, глас 7

Мученици Божји крвљу обливени,
Ка’ синови царски у царској порфири,
Анђели се журе, те вам душе купе,
Од сребра и злата и мерџана скупље.

Све што хоћете да чине вама људи,
Чините и ви њима, глагола Господ.

Нови слој телеса српских Мученика,
На стари се сложи, још неохлађени,
Од недела својих главосеци беже,
Сатана их срета, у свој обруч веже.

Пустите децу нека к Мени приђу,
Такових је Царство Божије, глагола Господ.

О ви децо српска, весел’те се сада
С витлејемском децом, покланом некада,
Водом сте и крвљу крштени двојако,
Две небеске славе задобисте тако.

Слава и ниње:

Јутарња се звезда усели у Тебе,
Засија се у свету небесним сијањем,
Од Тројице Један из Тебе се јави,
Да од смрти, Дјево, избране избави.

Мачеви се ломе о ребра Истине,
Безумни крижари то познали нису,
Док их душе мртвих на сну уплашише,
и праведним мачем Христовим смутише.

Благо гоњеним правде ради,
Јер је њихово Царство небеско, глагола Господ.

Нема лепше смрти од смрти за правду,
Ни љубави веће од смрти за ближње,
Мучеништва српска и стара и нова,
У Књизи Живота црвена су слова.

Не бојте се онијех који убијају тијело,
А по том не могу ништа више учинити, глагола Господ.

Не жалите живот, добра смрт је срећа,
Цена ваше смрти, од света је већа,
Мученици српски, тек сада сте живи:
Небо вас светкује, земља вам се диви.

Слава и ниње:

Велика је бројка Седамсто Тисућа,
За Твог Сина, Дјево, живот положивших,
Ка’ крваве звезде – ђердан од мерџана,
Преброј их и додај старим бројевима,
Витезова српских у својим бојевима,
Што бранише правду, мреше за Истину,
Уздарје српско Твом Васкрслом Сину.

III

Ирод покла децу да такмаца нема,
Тако и султани браћу своју клаше,
Да би без такмаца мирно царовали.
И крштена браћа вас браћу поклаше,
Мученици српски, Седамсто Тисућа,
Без вас и савести да би благовали.
Ал’ ђаво им кликну са Каиновог врата:
„Браво побратими, моји див јунаци,
Весеље је моје кад брат коље брата.“
Христос же Свесилни, Разоритељ ада,
Пастир је и Вођа Свог безбројног стада.

Поклоните се Господу у светој красоти,
Стрепи пред Њим сва земљо,
Јер иде да суди васељени по правди,
народима по Истини Својој.

Истина се будни да злочину служи,
Нит Истина тражи да њој злочин служи,
У двадес’том веку, у веку културе,
На Истину свуда дигоше се буре;
Свака лаж повика истину у помоћ.
Док се свет не зави у најцрњу поноћ.
Али стрепи земљо, кад Судија груне,
Па отворив књиге потражи рачуне.

Слава:

Запевајте Срби, насамо и хором,
Пречудном Ђердану од рујних мерџана,
Што вам земљу веже са небесним Двором,
На Ђердану зрна Седамсто Тисућа,
Блистају се бајно кано ноћ звездана;
То су српска срца крвава и врућа,
Тим Ђерданом Христос небо удешава,
И Небесно Царство Своје увећава.

И ниње:

О милосна Мајко милоснога Сина,
Исцели нам срце од многих горчина.
Смилуј се, и милост од Сина измоли,
Да помогне Србу боле да преболи,
Да боле преболи, освету не тражи,
Но надом у Бога душу своју блажи.
Освета је Божја, није наше дело,
Помози нам бити Христови свецело.
О милосна Мајко милоснога Сина,
Исцели нам срце од многих орчина.

Катавасија
Глас 8,
„као Крест начертав Мојсеј“

Песма 1.

Ево Господ с војскама иде,
Са хиљаде светих Анђела својих,
Да учини суд и покара безбожне,
Праведним же да дарује живот вечни.