НЕМА НИШТА ПРЕЧЕ ОД СЛОБОДЕ

Ријечи спрског спартанца Веселина Јововића , које и 20 година након његове трагичне погибије одзвањају и недају заборав. У свој овој данашњој велеиздаји и доминацији олоша са ситносопственим интересима, сјећање на јунаке не престаје. Сјене неумрлих хероја опомињу бројне Бранковиће и стварају нове Обилиће. Они не допуштају издају.

Веселин Веско Јововић рођен 1971. године у тада изражено српском Никшићу од оца Радоја и мајке Марице , има још сестру Веселинку и брата Милана који његују сјећање на његову част и храброст. На жалост отац Радоје није издржао бол за сином и преминуо је од жалости. Поносни горштак је издржао све Титове казамате , чак и Голи Оток , али га је туга за трагично настрадалим сином на крају сахранила. Обојица су отишла часно у Царство Небеско  , онако како су и живјели.

Веселин је одрастао у граду у коме није било лако одрастати. Никшић је био познат ко град опасних момака, жељезаре и пиваре. Уз породично васпитање сва искушења су га уобличавала у јаког, способног и часног момка. Српска традиција , вјера у Бога и отаџбину били су му дубоко усађени у душу.  У срцу поп Мило Јововић , јунаци са Скадра и бројни други србски борци.Чекао је своју прилику. Врло рано га је захватио вихор наметнутог рата. Комунистичка Југославија се распадала у крви и хаосу ,по плану страних моћника. Отаџбина се ипак морала бранити. Веселин се добровољно јавио за служење војног рока у Југословенској војсци. Одслужио је војску учествујући као редовни војник на ратиштима Славоније. (1990.-1991. ) Након повратка кући у Црну Гору , није дуго мировао. Муслимани и Хрвати уз помоћ Запада нападају Србе у бившој Босни и Херцеговини у прољеће 1992. Веселин међу првим српским добровољцима одлази да помогне српској нејачи у околини Фоче и Горажда. Није могао да сједи кући док се чине злочини над србским народом. Послије жестоких борби вратио се из другог рата, жив и здрав кући у Никшић. Већ је био стекао углед као частан, храбар и веома способан борац.

Након злочина шиптарских терориста током 1997.-1998. године над српским цивилима, полицајцима и војницима на Косову и Метохији,  долази и до НАТО агресије на Србију и Црну Гору 24. марта 1999. године. Српски добровољац Веско Јововић не чека позив , не чека ништа. Полази поново добровољно у трећи рат за одбрану отаџбине и српства. Као добровољац савезног Секретеријата унутрашнијх послова распоређен је у резервни састав МУП Србије на КиМ под командом Војске Југославије.  Родитељи су се бринули , као и брат и сестра , али су подржавали његову одлучну намјеру да се бори за слободу србског народа. Трећи пут се Обилић из Никшића јуначки и часно борио . Био је ведра духа и сигуран у побједу. Онда је дошло до потписивања мировног спопразума у Куманову између Војске Југославије и НАТО агресора 9. Јуна 1999. године. Веско се разочарао у све , као и већина нас тада. Није мислио да иде са КиМ , са свете српске земље. Свјестан је био Лазаревог завјета и Милошевог јунаштва , за то је живио, због тога се борио. Хтио је да остане да живи у јужној српској покрајини и остао је заувијек.

Веселини Јововић је по наређењу био раздужио оружје и опрему  у Приштини ,а требало је да након раздужења из града извуче породицу једног свог командира . Знало се да је он сигуран и способан момак. Тога 13. јуна 1999. године у Приштину су ушле британске снаге  КФОР-а . У касним поподневним часовима око 17 и 30 ч. енглески мировњаци затичу Веска Јововића на улици поред његове ЛАДЕ Самаре у коју се спремао да уђе. Енглези наређују да подигне руке , што је искусни демобилисани борац и учинио. Недуго послије тога одјекнуо је рафал и Веско погођен у леђа пада на асфалт. Вијест се прочула планетом: КФОР убио Србина у Приштини.

У три рата га нису могли у бити , али га убише мировњаци у миру, с леђа.

Тако је Веселин Веско Јововић добровољац из Никишића са својих 28 година постао прва жртва КФОР-а на Косову и Метохији. Тијело су уз велике муке из Приштине у Никшић  донијели његови ујаци Којо и Слобо. Сахрањен је на гробљу у Никшићу по врелом сунчаном дану уз војне почасти. Породица је подигла величанствен споменик на гробу , а његове име се налази и на групном споменику погинулим Никшићанима у борби за отаџбину.

Посмртни остаци српског добровољца Веселина Веска Јововића су у Никшићу , али његово дјело је у српској Славонији , у српској Босни и на светом српском Косову и Метохији , због чега је његова неумрла душа у Небеској Србији.

Вјечнаја памјат србском борцу добровољцу Веселину Јововићу.

Игор Војиновић

Косовска Митровица

13.августа 2019.