Сизрањ – град јединственог природног пејзажа и бисер у региону Волге

Град има богато културно наслеђе и модерну, самодовољну економију. Његове становнике чине вредни, марљиви и патриотски људи који за смисао свог живота сматрају конструктиван рад у корист породице, родног града и Русије

 

Сизрањ – центар града

Остоја Војиновић

Сизрањ (рус. Сызрань) је град у Самарској области у којем према последњем попису становништва живи 178.773 становника.

То је град у области Волге који се простире на обалама пет река – Волге, Кубре, Кримзе, Сизранке и Кашпирке. Одликује га историјска и културна посебност, јединствени природни пејзаж и повољан географски положај. Стоји на раскрсници саобраћајних артерија и зато је немогуће заобићи га, крећући се од југа ка северу или од запада према истоку земље. Град је сачувао свој традиционални архитектонски изглед . Овде се налази више од 140 споменика историје и културе. Међу њима су православне цркве, трговачка имања, невероватни примери древне архитектуре.

Град има богато културно наслеђе и модерну, самодовољну економију. Његове становнике чине вредни, марљиви и патриотски људи који за смисао свог живота сматрају конструктиван рад у корист породице, родног града и Русије.

Археолошка ископавања на територији Сизрањског Кремља, на територији на којој река Сизранка чини леп завој, а затим се спаја са водама Кримзе пре уливања у величанствену Волгу, показују да је овај крај од давнина привлачио  људе за насељавање и развој. Археолошка ископавања показују да је већ 3,5 хиљаде година пре нове ере високо организована цивилизација живела на тим местима.

Име Сизрања први пут се помиње у 17. веку, а то се дешава због ширења граница руске државе на исток. Разарајући напади номада и кримских хана, напади козачких слободњака на трговачке караване ометали су развој ових земаља. Било је потребно успоставити утврђене градове и организовати одбрамбене линије. За нову тврђаву изабрано је планинско место, близу којег је пут до Урала водио уз десну обалу Волге, између река Сизран и Кримза.Тако је настала Сизрањска одбрамбена линија и тврђава опасана водом са три стране.

Укупна дужина утврђавног зида износила је око 630 метара. Њени углови били су ојачани са четири куле од трупаца. Пета, са утврђеном капијом у центру јужног одбрамбеног зида, била је камена. Од 1688. године спомиње се као Спаска. Ова најстарија зграда је истог доба као и Сизрањ и заштитни је знак овог историјског  места у Русији.

Град тврђава је добио име по имену реке на којој је утемељен. Већ у 18. веку војна функција тврђаве је повучена у други план, а затим потпуно изгубљена. Град убрзано добија статус великог тржног центра у региону. На целом руском тржишту, Сизрању формираном током ових година додељена је улога трговачког и претоварног пункта на десној обали средње Волге. Овде се почела развијати посредничка трговина, појављују се трговци, који зарађују капитал препродајући робу. Куповали су рибу, кавијар, хлеб, стоку, занатску робу у регији Волге, да би потом ту робу износили на продају у Москву, Санкт Петербург, Ригу, Нижни Новгород, Астрахан.

Године 1780. Катарина II успоставља грб Сизрања – црни бик на златном пољу –  у знак  успеха у трговини стоком и хлебом.

Град је био познат по сајмовима који су се од друге половине 19. века одржавали четири пута годишње. Чињеница широке трговине огледала се и у називима улица и тргова: Сајам, Трговина, Хлебни трг, Улице за трговину и трговце.

Крајем 19. века Сизрањ постаје највећи и најбогатији град округа у Русији. Заузима четврто место у области Волге по преради жита, након покрајинских градова Нижњи Новгород, Самара и Саратов.

Дуж река биле су зграде моћних  млинских трговаца Чернухина, Пережогина, Стерлидкина, Илина и других породица познатих у региону. Трговина и производња брашна доносили су Сизрању знатан приход, и град се брзо развијао.

Од оснивања Сизрања, у њему су почеле да се граде православне цркве. Међу првима подигнуте су црква Рођења Христовог, црква  Ускрснућа Пресвете Богородице и цркве у част пророка Илије и у име Успења Мајке Божје. Укупно је у Сизрану било више од двадесет храмова, укључујући и оне за староверце и једноверце. Последњих година се ради на обнови светилишта која су била уништена током година совјетске власти.

Током 70-тих година 19. века у Сизрању су отворене библиотека, позориште, образовне установе са непотпуним средњим образовањем, касније – гимназије и права школа. Почетком 20. века у граду  започиње прави грађевински бум.Граде се зграде млинова, других индустријских објеката, банака, осигуравајућих друштава, образовних установа, апотека и болница.Богати трговци нису штедели на изградњи стамбених зграда, које и данас красе историјски центар града. Треба напоменути да се модерна улица Совјетскаја не разликује много од изгледа са почетка прошлог века. Сизрањ је и даље град са јединственим архитектонским изгледом. Узгред, овај древни град на Волги заузима друго место у Самарској области по броју историјских и културних споменика под заштитом државе.

Град је добио посебан подстицај за развој у последњој трећини 19. века у вези са изградњом железнице. Године 1874. завршена је изградња пруге Сизрањ – Моршанск, док је  1898. године железничка пруга Москва-Казањ пролазила  кроз град.

1880.године железнички мост преко Волге код Сизрања – Александровски отворен је за саобраћај. Тада је био најдужи у Европи и шести на свету. Ова инжењерска структура била је упоређена са Суецким каналом, јер је постала својеврсна капија истоку земље.

Разноврсна транспортна мрежа послужила је као повод за распоређивање бројних војних јединица у Сизрању у годинама руско-јапанског рата.

Почетком 20. века Сизрањ је постао главни индустријски и транспортни центар земље. Локални предузетници су трговали не само хлебом, већ и дрвеним производима, грађевинским алатима, као и уљем, керозином и асфалтом. Московске улице су тих дана асфалтиране сизрањским асфалтом, јер се показало да је овај материјал конкурентнији и квалитетнији од страних.

После револуције откривена су велика лежишта уљних шкриљаца, који се најпре користе као гориво, а затим у медицинској индустрији и нафти. У близини града почела је индустријска производња „црног злата“.

Ископавањем шкриљаца током Великог отаџбинскског рата, индустријски потенцијал Сизрања повећао се пет пута због евакуисаних предузећа, док се становништво се удвостручило. Нека централна одељења била су лоцирана на територији града, која нису могла да нађу место у оближњем Кујбишеву – војном главном граду државе.

У послератном периоду град се наставио даље развијати и употпуњавати са социјалном инфраструктуром – школама, вртићима, болницама, амбулантама, биоскопима, рекреативним центрима и дечјим здравственим камповима.

Данас овај град представља значајан индустријски, културни, образовни, научни центар десне обале Волге у њеном средњем току. Овде су развијени економски сектори као што су индустрија, грађевинарство, енергетика, транспорт и комуникације, трговина, банкарство и осигурање. Развијају се мали бизнис и предузетништво.

Главна историјска атракција Сизрања је улаз Спаска кула древног Кремља, једине у  Самарској регији. Торањ се састоји од више слојева, на врху се налази звоник. У самој кули је отворен историјски музеј. Његова богата изложба посетиоцима говори о историји Кремља. Ако стигнете у Кремљ у рано јутро, можете чути прави звонарски концерт. Звукови звона Спаске куле очаравају и присутнима дају мир и спокој.

У суседству је архитектонски споменик раног 18. века – Црква Рођења Христовог. У граду постоје и друга места за вернике и молитву .Црква Казањске иконе Мајке Божје прекрасан је храм, створен у еклектичном архитектонском стилу. Црква је окруњена са пет златних купола. Црква Илије пророка јединствен је православни споменик у барокном стилу. Зграда је богато украшена украсним елементима.

Сизранска школа иконописа, коју је основао А. Бохарев, стекла је широку популарност. Овде и данас раде сликари икона.Свако може наручити икону направљену у јединственом стилу писања из Сизрања.

Дворац М.В. Чернукхина једна је од најистакнутијих грађевина Сизрања, која је позната по својој дрвеној архитектури. Ова кућа небеско плаве боје са украшеном отвореном резбаријом, архитектонски је споменик савезног значаја. Дворац носи такав шарм да је немогуће проћи поред њега и не дивити му се.

Град Сизрањ има јединствени природни пејзаж, окружен са пет река и чува историјски архитектонски изглед, и заиста је бисер самарске регије и целог региона Волге.

Сизрању је прошле године додељена почасна титула „Града рада и војне славе.“ Град је добио овај статус због његовог доприноса развоју индустријског и одбрамбеног потенцијала Русије, херојства и посвећености коју су становници града показали током Великог отаџбинског рата и током периода обнове националне привреде.

Извор: ИН4С