Деца недовољно активна, вратити их игри у природи

У узрасту од првог до четвртог разреда основне школе, 70 одсто деце недовољно је физички активно, а то је довело до тога да је код 20 одсто деце узраста основне и средње школе установљен деформитет кичме

Недовољна физичка активност основаца и средњошколаца, све мање игре ван школе, као и провођења времена у природи, а већа популарност технологија 21. века, доводе до негативних последица по физичко здравље код деце, на њихов психолошки развој и развој когнитивних способности.

У узрасту од првог до четвртог разреда основне школе, 70 одсто деце недовољно је физички активно, а то је довело до тога да је код 20 одсто деце узраста основне и средње школе установљен деформитет кичме, да данашња деца разликују мање боја и звукова него деца пре 30 година, мање су спретна, а скоро свако друго дете има слабије развијену фину моторику.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др. Милан Јовановић Батут“, код 20 одсто деце узраста основне и средње школе у Србији, утврђени су здравствени поремећаји који се односе на коштано-зглобне деформитете, а како је навела директорка тог Института доктор доц. Верица Јовановић, најчешће се ради о деформитетима кичме.

Код сваког 10. детета, односно код 11 одсто ученика основних школа, додала је Јовановић, дијагностификован је одређени деформитет кичме у 2018. години, а у млађем узрасту, све чешћи су деформитети стопала.

„Рекреативна физичка активност оптимално би требала да траје 60 минута дневно сваког дана у недељи нарочито у фази раста и развоја детета“, истакла је Јовановић наводећи шта је то што је минимум како би најмлађи правилно расли и правилно се развијали.

Истраживање је показало и да је физичка активност ван школске наставе са годинама све мање заступљена, а нарочито у периоду средњошколског узраста када долази до смањивања физичке активности, што је посебно изражено код девојчица.

„Само 6,8 одсто девојчица у том узрасту је физички активно, нешто су активнији дечаци, али то смањивање физичке активности замењује се неким другим навикама које су им доступније и не захтевају ни физичку, али ни неку другу ангажованост од стране деце“, наводи Јовановић.

С обзиром да живимо у раздобљу информационих технологија врло често су садржаји са интернета и различите активности у смислу дигиталних технологија врло занимљиве и окупирају управо то време како код девојчица, тако и код дечака, додаје Јовановић и наглашава да у том узрасту то никако не погодује правилном расту и развоју деце.

Недовољна физичка активност негативно утиче, осим на физичко здравље и на психолошко стање деце и младих, а докторка Јовановић каже да данас деца превише времена проводе у својим собама, што доводи до промењеног начина живота, али и до промена у телесној маси.

„Повећана телесна маса може довести и до великог броја психолошких ограничења која се могу јавити код детета на које касније треба посебно реаговати и на које треба утицати“, напомиње Јовановић.

Истиче да физичка активност није само испуњавање времена, већ је један од начина да се дете социјализује и да истовремено кроз физичку активност, своју енергију усмери на здравије изборе.

„Дете се на такав начин усмерава на стицање навика које остају за читав живот“, каже докторка Јовановић.

Директор основне школе „Лазар Саватић“ и професор физичког васпитања Горан Петровић каже да је појачана физичка активност најважнија за узраст ученика од првог до четвртог разреда основне школе наводећи да је то сензитивни период у развоју моторичких способности.

Тај период захтева и додатне активности ван школе и школских обавеза, каже Петровић и додаје да је 70 одсто деце недовољно физички активно у том узрасту.

„Мора се повећати свест родитеља да своју децу додатно ангажују, морамо пустити децу да се играју. Деца се много мање играју у односу на ранији период“, истиче Петровић.

Наглашава да је за физичку активност најважнија елементарна, фундаментална игра, коју је потребно да деца упражњавају како у школама, тако и у породици, али и у слободно време.

„Треба инсистирати на још увек неструктурираној игри, која је деци од првог до четвртог разреда доступна у паркићу, на ливади, улици…“, истиче Петровић.

За боље здравље наше деце потребно је и да се одаље од телевизора и других модерних технологија 21. века, као и да што више времена проводе у природи и на свежем ваздуху, наводи Петровић за Тањуг.

У школама, малишани од првог до четвртог разреда имају три часа фискултурног васпитања, у петом и шестом разреду два часа и један и по час обавезне физичке активности, у седмом три часа физичког васпитања, док у осмом имају два часа физичког васпитања и један час обавезног изабраног спорта.

„То је толико шаренолико и мислим да би то требало све да се уједначи и униформише и да би све то требало да буду часови физичког васпитања, уз доста ваннаставних активности, секција, пешачења и свих других облика активности“, навео је Петровић.

Лекар, специјалиста интерне медицине, који се низ година бавио истраживањима у подручју неурофизиологије и неуроендокринологије Ранко Рајовић истакао је за Тањуг да деца данас разликују мање боја и звукова него деца пре 30 година, да су мање спретна, те да скоро свако друго дете има слабије развијену фину моторику, као што је спретност прстију.

Како додаје, све је више равних стопала, што постаје озбиљан проблем, уколико се узме у обзир да се мозак и регије мозга повезују у кретању, те да је свака моторичка активност стимулација за развој мозга – ходање, трчање, скакање, жвакање чврсте хране, фина моторика, одржавање равнотеже.

„Недостатак моторичких активности може бити фактор ризика за појаву когнитивних сметњи, поремећаја концентрације и пажње, што је све чешће присутно код деце модерног друштва, која се у стручној литературу зову и деца затворених простора“, наводи Рајовић.

На НТЦ кампу, који Рајовић заједно са дечјим писцем Урошем Петровићем организује у нетакнутој природи на Гочу и Гучеву, уз редовне радионице за развој математичког логичког размишљања и развој функционланог знања, из тих разлога, обавезни део активности су и ноћне шетње, полигони спретности, оријентација, прављење шумске колибе, обилазак сеоских домаћинстава, сеоске олимпијске игре…

Рајовић, који иначе предаје на Педагошком факултету у Копру, неуронауку у васпитању и образовању, истиче да је природа незамењива учитељица и да је неопходна за правилан развој деце.

„Нажалост, овај важан сегмент развоја је све више запостављен“, каже Рајовић.

Поручио је родитељима да учине све да дете буде спретно и окретно, односно да инсистирају на томе да деца проводе пуно времена у природи, као и да ходају боса кад год то могу.

Извор:
НОВОСТИ