Трагична српска принцеза необичног имена: Ко је била Клеопатра Карађорђевић?

Једна од најученијих жена тог доба у Србији, за коју су савременици причали да је била веома лепа, али тиха и повучена, преминула је са само 20 година, а чак се полемише и да је она могла да помири породице Карађорђевић и Обреновић, због симпатија које су постојале између ње и кнеза Михаила.

Сви који су икада посетили породичну гробницу династије Карађорђевић испод цркве Светог Ђорђа на Опленцу, вероватно су били изненађени када су, међу именима Александар, Петар, Ђорђе, Јелисавета, Зорка или Јелена, видели и једно прилично необично – Клеопатра. Ко је била ова српска принцеза оригиналног имена и каква је била њена судбина?

Кнез Александар Карађорђевић, Карађорђев син, и кнегиња Персида имали су десеторо деце, од којих је четворо умрло у детињству и раној младости. Ипак, ни деца која су преживела нису имала лак живот. Нарочито је трагична била судбина друге Александрове ћерке, принцезе необичног имена – Клеопатра.

Клеопатра Карађорђевић била је друго дете (и друга ћерка) кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде, сестра краља Петра I. Рођена је 1835. године у Влашкој где је породица живела у то време. У Србију су дошли октобра 1839. када је њен отац, Карађорђев син, постао ађутант кнеза Михаила Обреновића. Александра Карађорђевића су уставобранитељи изабрали за кнеза Србије 1842. године, а две године касније породица се преселила у двор (данашњи Стари двор тј. Скупштину града Београда).

И тако се седмогодишња принцеза Клеопатра обрела на двору, окружена сјајем и гламуром, али и у епицентру политичких дешавање у тадашњој Србији.

Клеопатра је одрастала са две године старијом сестром Полексијом за коју је била веома везана. Када су девојчице напуниле 10 и 12 година поставило се питање њиховог образовања. Иако у оно време није било необично да се женска деца уче само кућним пословима и основима лепог понашања, кнез Александар је за своје ћерке желео нешто више. На препоруку Илије Гарашанина и Јована Хаџића Клеопатри и Полексији је за приватног учитеља изабрао Матију Бана, једног од најученијих дубровачких Срба који је због тога специјално из Цариграда допутовао у Србију.

И тако је принцеза Клеопатра постала једна од најученијих жена тог доба у Србији. Савременици су причали да је била веома лепа, али тиха и повучена. Чешки композитор и пијаниста Алојз Калауз који је тих година боравио у Београду, за Клеопатрин 15. рођендан је компоновао песму „Што се боре мисли моје“ на речи које је написао кнез Михаило Обреновић.

Средином педесетих година 19. века нумеру је поново компоновао Корнелије Станковић и та песма је за време друге владе кнеза Михаила редовно извођена на баловима у Београду.

О томе да ли су између кнеза Михаила и принцезе Клеопатре постојале неке симпатије или чак и љубав која би могла да заувек помири династије Карађорђевића и Обреновића и данас се расправља. Како било, Клеопатра се 1855. године удала за Милана Петронијевића, сина угледног српског политичара и бившег председника владе Аврама Петронијевића. Ипак, брачна срећа није била дугог века. Већ болесна (иако данас са сигурношћу не знамо од чега највероватније је у питању била туберкулоза), Клеопатра је убрзо пала у постељу и умрла пет месеци касније у бањи Глајхенберг у Штајерској где је била на лечењу. Био је 1. јул 1855. године. Сахрањена је у породичној гробници у Тополи, касније у цркви Светог Ђорђа на Опленцу. Имала је само 20 година.

У селу Неменикуће под Космајем се у порти цркве и данас налази Клеопатрина чесма. Прича каже да је после принцезине преране смрти њено тело на путу ка Тополи остављено ту преко ноћи. Сеоске девојке су за Клеопатру изаткале покров, што је толико дирнуло кнеза и кнегињу да су код храма подигли чесму. Народ верује да је вода која одавде тече чудотворна.

Извор:
ХРОНОГРАФ