Српски буквар на Крфу

Прије 102 године, на Крфу је објављен буквар чија је намјера, поред образовања ђака, била и описмењавање српских војника

На Крфу је формирана српска основна школа са 290 ученика и нижа гимназија са 120 ђака.

Прије 102 године, на Крфу је објављен буквар чија је намјера, поред образовања ђака, била и описмењавање српских војника.

Буквар за основне школе у Краљевини Србији штампало је Министарство просвете и црквених послова, 1916. године на Крфу.

Иако је Први свјетски рат увелико био у току у скоро цијелој Европи, а само Министарство у избјеглиштву на Крфу, један од главних задатака био је да се окупе избјегли ђаци и да им се омогући наставак школовања у савезничким земљама, као и да се води рачуна о просветним радницима у земљи и иностранству.

Одлучено је да се у цјелости прештампа буквар Стеве Чутурила, који је био у употреби више од тридесет година. ПОсле два мјесеца трагања, у августу 1916. године, пронађен је један примјерак овог буквара, и то у Заводу госпође Грујић, у Фалеру код Пиреја. Државна штампарија Краљевине Србије у том тренутку  није имала ни потребан материјал, а ни машине за штампање, па је тај посао повјерен фабрици картонаже и штампарији браће Аспиотис на Крфу. До краја те године из штампе је изашло првих педесет хиљада примјерака, које су урађене фотолитографски са старог примјерка. Следећих педесет хиљада одштампано је до љета идуће године.

Министарство просвете бесплатно је дистрибуирало буквар ћацима, школама, болницама. Књига је била потребна и нашим ђацима који су се налазили у школама у избјеглиштву у Француској, најмлађима који нису имали одакле да науче и ученицима који су се припремали да буду учитељи. Било је врло важно да будући учитељи и учитељице имају уџбеник на основу кога ће моћи да подучавају будуће генерације када дођу у ослобођену Србију.

Тај буквар послужио је и за описмењавање српских војника на Крфу. Већина њих није никада имала прилику да иду у школу, буквар им је помогао да науче прва слова док су као рањеници боравили на острву, а користили су га и у Школи за неписмене српске инвалиде, отвореној почетком јуна 1917. године у Бизерти.

„Интересантно код овог буквара је и то што поред сваког слова постоји и одређена слика у одлику тог слова, па је тако код слова З нацртана змија у облику слова З“, каже мр Маја Николова, дипломирани педагод и кустос савјетник у београдском Педагошком музеју.

Извор:
ИН4С