Бистрица опрала дечју крв и не тече више на место где се збио злочин

Текст и фото: Зоран Влашковић

На место злочина и 16 година од убиства српске деце у Гораждевцу код Пећи

Бистрица опрала дечју крв и променила ток, па тече 200 метара даље од страшног злочина. – У Гораждевцу је 13. августа 2003. године из пушкомитраљеза пуцано на децу која су се купала у реци Бистрици. – Tом приликом убијени су Пантелија Дакића (13) и Иван Јововић (19), а тешко рањени Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13).  – Убице на слободи, истрага обустављена крајем 2010. године!?

Место где су убијена и рањена српска деца на Бистрици 13. августа 2003. г.

Овог 13. августа, навршило се 16 година, једног од најстрашнијих злочина над Србима на Косову и Метохији после 1999. године и доласка међународне војне и цивилне мисије, убиства српске деце на  реци Бистрици у Гораждевцу код Пећи 2003. године.

Овде је Бистрица променила ток пре три године и тече само левом страном

Пред годишњицу  злочина посетили смо Гораждевац и  место на Пећкој Бистрици, бар 800 метара удаљено од центра села које данас ни изблиза  не подсећа на место  из августа 2003. године. Бистрица је, пре три године,  500 метара узводно од места злочина, променила ток и сада тече 200 метара даље од  места где су убијена и рањена српска деца.

Перо Букумирић из Гораждевца  на место где су се купала и настрадала срска деца

Река је једноставно опрала невину српску  дечју крв и “одшетала“ новим  током низ плодну Метохију.  Само место злочина над српском децом  је урасло у коров и велико растиње али и дуга велика стабла док удубљено речно корито немо сведочи да су се ту некада  српска деца купала и одмарала. И настрадала тог злослутног по Гораждевчане  13. августа 2003. године.

Кућа родитеља убијеног Ивана,Милоша и Спасеније Јововић

Срби нису одустали, већ ту одмах,  где се десио страшни злочин, и сада обрађују њиве, засејане најчешће кукурузом. До места некадашњег злочина води добар пут из центра села којим иду само кад имају посла  на њивама.

Пуних 16 година  је прошло од убиства двоjе и рањавања четворо српске деце у Гораждевцу, на Kосову и Mетохиjи, а за таj злочин нико jош ниjе одговарао!?  Да злочин постаје још страшнији, званична истрага је обустављена и код ЕУЛЕХ –а  и приштинских судских органа, јер, наводно нема  довољно  трагова о починиоцима злочина и  случај је затворен због недостатка доказа?  Истрага је обустављена крајем 2010. године.

Милисав и Гордана Дакић

И поред награде од милион евра и обећања представника УНMИK-а да ће, како су тада рекли, преврнути сваки камен да нађу убице, за злочин над недужном децом до данас нико ниjе одговарао. Уместо тога – случај је затворен!

Из Eулекса  су својевремено поручили да иако су затворили случаj због  „недостатка доказа“, да постоjи могућност да истрагу обнове ако буде нових сазнања и „апелуjу на грађане“ да им доставе било коjу информациjу коjу имаjу о том злочину из августа 2003. године.

Tужилац „Kанцелариjе специjалног тужилаштва Kосова“ затворио je оваj случаj jер истрага полициjе ниjе довела ни до каквих резултата или могућих осумњичених али да ће они поново отворити случаj уколико се поjаве нове информациjе.

Гордана и Милисав Дакић родитељи убијеног Панта Дакића

Иван Jововић (19) и Пантелиjа Дакић (13) убиjени су из аутоматског оружjа пре 16 година док су се купали у реци Бистрици, недалеко од центра села, а њихови другови Богдан Букумирић (14), Mарко Богићевић (12), Драгана Србљак (13) и Ђорђе Угриновић (20) су тада тешко рањени. Тог дана, у часу пуцања безумника на голоруку српску децу на  обалама Бистрице је било више од 80 мештана Гораждевца.

Марко Богићевић показује где је рањен 13. августа 2003. г.

– Није ово обичан злочин, ја разумем да може неко неког да убије, да киднапује, али да пуцаш у 100 голе деце, са стотину  метака у два рафала и једном појединачно, то је злочин над злочинима – каже  Милисав, отац убијеног Пантелије Дакића.

Милисав Дакић

Милош и Спасенија Јововић, родитељи убијеног Ивана Јововића, рођеног 1984. године, не желе да говоре ништа за медије. Оправдано су револтирани на гнусан злочин и на све истражитеље  који су обуставили истрагу.

Убиство деце осудили су  тада домаћи и страни званичници, а тим поводом одржана је и хитна седница Савета безбедности УН.

Оближња мала река Бистрица српској деци из Гораждевца била је море и базен да се мало брчкају и расхладе у води док су их албански злотвори држали на нишану а онда запуцали из ватреног аутоматског оружја! За тили час река је  била црвено обојена невином српском дечјом крвљу.

УНMИK jе после напада саопштио да jе непознат броj људи из жбуња отворио ватру из “калашњикова” на педесеторо деце и младих Срба из Гораждевца који су били у реци или на обали поред реке. Говори се да је испаљено више од 90 метака.

Kосовска полициjа jе навела да је у истрази саслушала 75 сведока, и претресла више од 100 кућа, без конкретних резултата!? Убиство деце осудили су сви домаћи и међународни званичници, а због овог трагичног догађаjа одржана jе и седница Савета безбедности УН. Као и обично, без резултата!?

Убиство недужне српске деце на реци Бистрици jедан је од четири наjвећа масовна злочина албанских екстремиста над Србима од 1999. године и доласка међународне мисиjе на Kосово и Метохију. Гораждевчани су у центру села подигли споменик убијеним српским дечацима на Бистрици као и другим настрадалим Србима од стране Албанаца и НАТО алијансе у бомбардовању 1999. године. И споменик су непознати албански  вандали оштетили и срушили 6. децембра  2015.г. из аутоматског оружја али је он опет обновљен 25. фебруара 2016. године.

Гораждевац

У Гораждевцу данас у 220 кућа живи око 730 становика док је 50 кућа, на периферији села, празно јер су се Срби иселили због недостатка безбедности.

У Гораждевцу ради основна школа са 30 ђакa док је у средњој школи око 20 ученика. У Дому здравља је 32 медицинска радника.  Домаћинства у Гораждевцу су до пре 1999. године обрађивала 1380 хектара њива а данас тек око 300 хектара.