Харадинајева игра

Изгледа да се Харадинајева игра са царинама према Србији неславно окончава, јер је коалиција странаца и домаћих ипак решила да га елиминише и откочи даље тзв. преговоре између Београда и Приштине.

Мени чак није јасно ни зашто је Харадинај кренуо на увођење царина на робу из Србије и Босне (због Републике Српске). Ако је мислио да ће тиме заиста постићи свој прокламовани циљ – да натера Србију да призна независно Косово – онда је то била глупа идеја. Та мера свакако не може тешко економски погодити Србију, пошто је извоз из Србије на Косово релативно скроман. Ни српско становништво на Косову неће страдати пошто ће се оно или лако преоријентисати на робу из других држава или ће се наћи начин да роба из Србије стиже на Косово (преко посредника из Македоније, шверцом преко границе итд), али свакако тај народ неће гладовати и вршити притисак на Вучића да попусти.

Ако Харадинај ипак није толико глуп, онда остаје друга, вероватнија могућност – да је ради сопствене промоције међу косовским Албанцима решио да предузме неки атрактиван потез и да му се ово учинило једноставном добитничком комбинацијом, а без великог ризика. Мера је папирна, без рата или жртава, а делује борбено према мрској Србији. И заиста, Албанци су је подржали, а његова популарност је скочила. Циљ је тако постигнут.

Међутим, последицама нису задовољни многи. Албанци – зато што се обећана независност није ни мало приближила. Тачи и други косовски политичари – из истог разлога. Харадинајев коалициони партнер из Влада Весељи почео је да помиње суспезију царина и тиме се одвојио од шефа Владе. Западне силе – зато што се одлаже коначно решење. Једини је задовољан био Вучић, коме је Харадинај прекидом, односно одлагањем преговора донео толико жељено продужење власти, па још бесплатно, без икаквог труда. Чак за девет месеци до сада, што у животу политичара и странке на власти није мала ствар. Јер, за толико јер одложен Вучићев Рубикон, на коме ће морати да баци коцку.

Западне владе од почетка траже од косовске да царине буду повучене, пошто имају разумевања за Вучићев став да преговора не може бити док се то не учини. Али, Харадинај је одбијао знајући да би то изгледало као попуштање и коштало га популарности. Он и даље прича исту причу, али му сада све мање Албанаца верује. Запад је овде био спор: требало им је доста времена да схвате да их косовски савезник не слуша и да треба предузети нешто против њега, пошто је постао једина препрека наставку тзв. преговора.

И направељен је маневар са хашким судом: Харадинај је позван на саслушање и постављана су му тешка питања. Одбио је да одговара, што му свакако не иде у прилог, а што открива тежину његове позиције. Оно што ми одавно знамо – да је зликовац – очигледно зна и Запад и користи то у операцији уклањања, ако се не варам.

Пред одлазак у Хаг Харадинај је поднео оставку на место премијера с намером да се врати на то место по повратку. Међутим, у Приштини су му прочитали устав Косова, где стоји да је једном дата оставка коначна ствар и да он више није премијер. Сада покушава да спасе позицију преко уставног суда, али то већ није озбиљно. Сви други на Косову траже нове изборе тежећи да га истисну са власти. Али, карте опет држи Тачи, који је председник Косова и који има уставна овлашћења да одлучи о новим парламентарнм изборима. Не бих се зачудио да процени да сада није време за изборе, односно да је у интересу Албанаца да се формира (техничка?) влада и наставе преговори са Београдом, како Запад хоће.

Харадинај је заиграо оштру игру против свих, али је, изгледа ми, сасвим изгубио. Остали су сачекали да сви схвате, посебно Албанци, да је то био пуцањ из празне пушке, па да га елиминишу. Он последњу наду полаже у брзе изборе – док још не изгуби сву популарност – али је питање да ли ће их бити. Онда јово наново са Вучићем.

А Вучићева самоуверена прогноза од пре неки дан да ће се Харадинај још јачи вратити из Хага? Ко још узима његове речи озбиљно.

Извор:
СРБИЈА И СВЕТ