ПРИЧА О КОЈОЈ СЕ МАЛО ЗНА: Американка написала књигу о српским дечацима, херојима из Првог светског рата!

Америчка књижевница Ненси Крамер написала је и објавила књигу ”Повлачењем до победе 1915”, која говори о славном путу српске војске у Првом светском рату.

Госпођа Крамер по занимању је педагог, предавач за децу и одраслих, дугогодишња волонтерка у Националном музеју и Меморијалу у Кансас Ситију, а до сада објавила је пет књига о Првом светском рату. Последњу у низу посветила је херојској српској војсци и тако испричала причу која је непозната већини Американаца, али, како се наводи у кратком приказу, о војсци и народу достојном свог јунаштва, храбрости, детерминизма и тешкоћа. Многи Срби су оставили животе да не падну у руке непријатеља, да се не предају, а ову голготу је само половина њих преживела.

ПРИЧА О ДЕЧАЦИМА ХЕРОЈИМА

Проучавајући документа у Националном музеју Првог светског рата у Канзас Ситију, ауторка је наишла на податак да је током рата 20.000 српских дечака, узраста од 12 до 16 година, било регрутовано, као и да је тек око 5.000 њих преживело страхоте Великог рата.

Ова чињеница, како сама истиче, дубоко ју је потресла, пре свега као мајку четворо деце, а затим и као педагога, с обзиром да је, као просветни радник, читав свој радни век посветила деци. Управо из тог разлога, започела је своје истраживање о улози Србије у Великом рату, које је употпунила путовањем у Србију у два наврата.

Ненси је, описујући како је дошла до свих података за књигу, у ауторском тексту на веб страници Worldwar1 centennial, написала да је 2012. године посетила све балканске земље, осим Србије, и да је претражујући на интернету о Србији наишла на причу о 20.000 дечака који су били регрутовани и одбранили отаџбину.

“Прича о поменутим дечацима ме је дубоко дирнула, као мајку и учитељицу у основној школи. Док сам боравила у Србији, поставила сам саговорницима многа питања о повлачењу, снимила бројне фотографије и попунила неколико бележница. По повратку кући, схватила сам сам да је прича о повлачењу књига коју морам да напишем. Зато сам још два пута боравила у Србији где сам ангажовала пофесионалног водича који је одлично говорио енглески и неколико локалних језика. Моје дивљење према овим храбрим људима, не само војницима, већ сељацима који су их пратили на повлачењу, расли су како је моје знање расло о њиховој невољи. Друге земље, посебно медицински тимови из Енглеске, одговорили су на медицинске потребе Срба, али то је било недовољно. О цивилима готово да се нико није бринуо. Крајем 1914. године, на пример, Србију је погодила најтежа епидемија тифуса, какву свет до тада није видео. Рад ових медицинских тимова једна је од тема у мојој књизи”, пише Ненси Крамер.

“Ова прича је мало позната у западним земљама, па чак и међу многим америчким Србима. Од велике помоћи ми је био отац Александар из локалне Српске праволсавне цркве Свети Ђорђе. И ако је и даље постојала сумња у моје писање ове приче, завршило се када сам случајно срела два рођака једног од преживелих који у Канзас Ситију.”, открива америчка ауторка.

КРОЗ СТРАХОТЕ ДО ПОБЕДЕ

Она каже да јој је у проучавању помогли и чланци неколико неустрашивих енглеских и америчких новинских дописника, који су писали о великој несебичности, храбрости и спремности српских војника да издрже најгору врсту потешкоћа које је представљао повлачење.

“Били су суочени са изгладњивањем, смерзавањем, нападима Немаца и заседама непријатељских Албанаца. Избеглице, војници и волови падали су са ледених планинских прелаза, гинули или тешко били повређени у провалијама и потоцима испод њих. Многи су ходали са поломљеним рукама и ногама, нападале су их разне болести посебно упала плућа и туберкулоза. Локални Албанци су многе Србе убијали, клали и пљачкали”, препричава српске страхоте Ненси Крамер.

Књига „Повлачењем до победе 1915″, америчке ауторке Ненси Крејмер, представљена је прошле године у Генералном конулату Србије у Њујорку.

Представљајући своју књигу, Ненси Крејмер је надахнуто говорила о подухвату српске војске, који је у историји забележен као јединствен тактички војни маневар. Цитирала је председника САД Вудроа Вилсона, који је о Србији у Првом светском рату рекао: „Иако им је територија била разорена и домови опљачкани, дух српског народа није био сломљен”.

Извор:
SERBIAN TIMES