„Докторе“, где ти је индекс?

„Наде образованих јаче су од богатства неуких“ – Демокрит

Пише: Тамара Миленковић-Керковић

Криза високог образовања у Србији траје деценијама али је последња афера, спонтано названа „Неша Мегатренд“ или „Докторе, где ти је индекс“ показала да је ова криза прерасла у политичку кризу, која би у свакој правно уређеној држави довела до пада Владе.

Може ли у некој од земаља ЕУ, на месту шефа државне полиције да остане човек за кога постоје оправдане сумње да  је факултетску диплому фалсификовао а докторат плагирао? Може ли законе, ред, правду и морал да чува фалсификатор и онај који је присвојио туђе ауторство? За које вредности, бар декларативно залаже наш мудри и марљиви  председник Републике, Александар Вучић? Нама „сладострасној лажној елити која се бави дипломама“ и није нас „брига за знање“ ове вредности можда и нису јасне, али посвећеном поклонику Макса Вебера , потпуно је јасан императив да се ова афера угуши што пре , и као и остале прекрије заборавом.

Неша од Сава центра

Најпре је пре готово двадесет дана  председник СП Двери Бошко Обрадовић, изнео скандалозне податке као и документа која их потврђују, да је министар полиције и први потпредседник Владе, други човек владајућег СНС-а, Небојша Стефановић, иначе носилац академског назива  доктора наука, стеченог на основу, у великим делу плагиране дисертације,  нема ни завршене основне студије.

Откривено је да је Небојша Стефановић још 2004.год.  Универзитету Мегатренд поднео Захтев за нострификацију дипломе основних студија стечену у британском  предузећу „Megatrend International Expert consortium Limited“. То привредно друштво, регистровано за обављање консултантских и комерцијалних активности ни по британском ни по српском позитивном праву није могло да обавља делатност високог образовања.

Тежину оптужби увећавале су и све  додатне чињенице. Једна је и та да је  Универзитет Мегатренд из Београда донео Одлуку о нострификацији дипломе Небојше Стефановића а коју је издало привредно друштво „Megatrend International Expert consortium Limited“ регистровано 1990. год. у Лондону са оснивачким улогом од 100 британских фунти, а код кога је као одговорно лице у британском Регистру привредних субјеката наведен и Мића Јовановић, власник и ректор Универзитета Мегатренд.

Потом је ово британско предузеће 1991.год. као једини члан и носилац 100% удела основало и у Агенцију за привредне регистре Републике Србије уписало  своје представништво, под називом  Представништво Megatrend International Expert Consortium Ltd. London Beograd. Према српском Закону о привредним друштвима представништва страних предузећа немају својство правног лица, што значи да не могу ни да обављају делатност, ни да врше услуге, нити могу да закључују уговоре, као што нису обавезна ни да воде пословне књиге.

Дакле, ни лондонско предузеће (LTD је форма најближа домаћем д.о.о.), а ни његово српско представништво, нису могли ни у Србији, ни у Великој Британији, ни на Девичанским острвима, као ни било где у свету, па ни у Сава центру да врше икакву образовну делатност. Било каква исправа, а поготову диплома  коју би таква фантомска фирма издала било коме, је ништавна од самог почетка, јер такав субјект нема пословну способност за обављање делатности образовања.

Дакле, дипломе НЕМА. У свету права, таква диплома не постоји. Међутим, српски образовни „оф шор“, односно Факултет за пословне студије Универзитета Мегатренд је тај непостојећи документ нострификовао. Како у Комисији која је одлучивала о признању ове непостојеће дипломе у Србији, а потом и у Комисији која је потписала Одлуку о подобности теме и кандидата Небојше Стефановића за израду магистарске тезе на истом факултету нашла су се професорска имена са тадашњег Универзитета Мегатренд, повезана са врхом некадашњих, али и садашње актуелне власти, међу којима и државни секретар у Министарству просвете проф. др Ана Ланговић Милићевић, члан Националног акредитационог тела и  в.д. помоћника министра просвете проф. др Татјана Цветковски (пдф: Информатор о раду Министарства просвете), некадашњи проректор забрањеног  Европског  универзитета у Брчком, где су професори предавали по 70 предмета и садашњи ректор Привредне академије у Новом Саду, проф. др Мирко Кулић.

Болест институција високог образовања

Пре 12 година академски свет је потресла афера „Индекс“ у којој је у полицијским трилерским акцијама и уз помоћ Специјалног тужиоца ухапшено 87 запослених на правним факултетима у Крагујевцу, Нишу и Београду због примања и давања мита у замену за позитивну оцену на испитима.

Ова је афера показала немоћ српског правосуђа, јер је за већину оптужених поступак враћен на почетак а за велики део оптужених и застарео. Веза са врхом државе постојала је и у овој афери. Међу ухапшенима је била и помоћница министра просвете, професорка крагујевачког Правног факултета. Међу осумњиченима био је и професор Правног факултета у Београду Оливер Антић, који ће своје везе са државним врхом учврстити касније, са креацијом СНС-а , својом улогом саветника председника Томе Николића, и садашњим местом амбасадора у Португалу.

Ова је афера  показала да је српски образовни простор контаминиран. Тада, додуше,  држава није отворено стала у заштиту загађивача , осим што је судска грана власти, вероватно и због лојалности према колегама правницима, омогућила да се поступци одвијају споро, далеко од јавности и да на крају и застаре.

Најновија  афера „фалсификоване министрове дипломе“ показује ниво болести (труљења, корупције) српских институција високог образовања. Она износи по ко зна који пут аутистичност и кршење закона од стране Министарства просвете и паралишућу стерилност свих бројних чувара квалитета високог образовања које Закон о високом образовању предвиђа.

Први у одбрани интереса партије на власти је Министарство просвете, науке и технолошког развоја које  одбацило као неоснован захтев СзС за инспекцијским надзором у случају нострификовања непостојеће дипломе Небојше Стефановића, дајући при томе, правно нечувено образложење , којим крши Закон о министарствима, које му ову врсту надзора ставља у директну надлежност (Закон о министарствима , чл.14) и тиме доводи у питање и саму потребу постојања и улогу Просветне инспекције. Не чуди јер је државни секретар у Министарству просвете  проф. др Ана Ланговић Милићевић , члан Комисије за подобност магистарске тезе кандидата Небојше Стефановића.

Сетимо ли се , међутим, случајева захтева за смену три  декана нишког Универзитета због чије је доказане повреде законских и етичких норми као и непотизма Просветна инспекција дала предлог за њихову смену, о чему се Министар не оглашава дуже време и поред тога што је њихову смену најавио, онда није необичан страх партијских послушника у Министарству пред захтевом за преиспитивање кривичног дела фалсификовања јавне исправе које је учинио други човек у партијски заробљеној држави Србији. Разумљиво је комфорније је, кршити закон него покренути поступак којим ће се извесно показати да је актуелни министар полиције извршио кривично дело фалсификовања исправе.

Ћути Национални савет за високо образовање, свих његових 17 чланова и његов председник проф. др Сима Аврамовић, иако  по чл. 12.ст.1. и ст. 2.  Закона о високом образовању ово тело „прати развој високог образовања и његову усклађеност са европским и међународним стандардима“ и „предлаже министарству…мере за унапређење система високог образовања“, као  што може да наложи ванредну спољну контролу квалитета (чл. 22 Закона о високом образовању).

Ћути Национално акредитационо тело, вероватно и због тога што већину чланова овог тела чине они које предлаже или именује држава (читај СНС). Ћути Комисија за акредитацију (КАПК) извесно и због тога  што је њеном саставу за поље друштвених и хуманистичких наука и  проф. др Татјана Цветковски , која је, зачудо, потписник Одлуке о подобности магистарске тезе  и кандидата Небојше Стефановића на Факултету за пословне студије Универзитета Мегатренд , иако ова институција има право да изврши ванредну контролу квалитета високошколске установе, што јој поред Националног савета може наложити и Министарство  (чл.22 Закона о високом образовању). Ћуте ректори свих акредитованих универзитета, државних и приватних у Конференцији универзитета , јер се и  међу њима налазе заслужни за академску каријеру др Небојше Стефановића.

Од  чувара квалитета у високом образовању , ове су се институције претвориле у тврђаве и чуваре корупције које омогућавају да једини доносиоци одлука у високом образовању буду  они који су насупрот академској честитости лојални само партији на власти.

Извор:
НСПМ