Factory of Joy: Радост чувања и дељења старих сорти семена

,,Једном када узгојите свој памук, ђумбир или перуанску јагоду, осјетићете као да можете све. И осјећај вас неће варати.“ , тако мој саговорник, Војин Копуз описује радост и љубав која се рађа када бринете о новом животу, односно, биљкама које сами узгојите из с семена. Мотивисан жељом да се храни здравом храном из домаћег узгоја почео је да прикупља семена старих сорти из чега је временом настала библиотека семена Factory of Joy у Челинцу, чаробно место у коме вредни људи препуни ентузијазма раде важан посао и чувају од заборава старе сорте семена из којих настају најукуснији, разноврсни и необични здрави плодови.

Библиотеке семена у последњих десетак, петнаест година, на велику радост, доживљавају експанзију широм планете. Према неким подацима у свету данас постоји око 500 библиотека семена. Хајде да нашим читаоцима, који се можда раније нису сусрели са овом темом појаснимо шта су библиотеке семена и у чему се огледа њихов значај?

Библиотеке сјемена функционишу као обичне библиотеке, само што умјесто књига посуђујете сјеме. Настале су као реакција на тренд изумирања старих сорти пољопривредних култура. Наши преци су ове сорте деценијама, а понекад и вијековима развијали како би добили плодове одређених карактеристика као што су укуси, мириси, боје, облици, отпорност на болести, наметнике, климатске факторе, добри приноси, нутритивна вриједност, итд. На жалост, у посљедњих стотину година усљед индустријализације пољопривредне производње најмање 75% ових сјајних, омнипотентних, сорти је изумрло.

Додатни проблем је што смо са све учесталијим одљевима сеоског становништва у градове почели да губимо и наша знања и праксе узгоја ових сорти и чувања њиховог сјемена. Тако су библиотеке сјемена постале практично преко ноћи мале институције и снажан вјетар у леђа свима који желе поново осјетити укус старих добрих сорти којима смо се до недавно сладили као дјеца у бакиним баштама. Библиотеке сјемена, на првом мјесту, омогућују свим заинтересованима приступ старим сортама сјемена које се на жалост више не могу наћи на нашем тржишту. Док са друге стране, кроз чланство и умрежавање ентузијаста, библиотеке сјемена уче поново грађане како да сију, узгајају, беру, сакупљају, чисте и чувају сјеме ових сорти.

Одрастао си уз земљу и твоја породица је увек имала своју баштицу, шта те је мотивисало да одеш корак даље и покушаш да сакупиш и на једном месту систематизујеш стара и ретка семена? Како је настала најпре банка, а потом и библиотека семена Factory of Joy?

Све се то некако случајно десило. Године 2010. сам почео мало водити рачуна о томе шта једем, а затим и моји укућани. Онда смо почели сакупљати старе сорте јер без њих практично нема ни приче о узгоју здравствено безбједне и нутритивно вриједне хране. Одједном, у нашем малом коферу гдје сам скупљао старе сорте се некако нашло око стотину различитих сорти. Тако смо одлучили да то подијелимо са другима, а концепт Библиотеке сјемена нам се учинио као најбољи модел за то.

На који начин библиотека функционише?

Након што се учланите, одаберете сорте које вас зову из наше базе. Често достављамо лично, али шаљемо и поштом. Када добијете сјеме, мало истражите на који начин се чува чистота сорте сјемена које сте посудили. Трудимо се да лично и путем Фејсбука колико год можемо помогнемо члановима у процесу узгоја ових сорти. На крају сезоне, чланови дио сјемена који су узгојили враћају назад у библиотеку сјемена на службу другим члановима, а дио чувају за себе и своју малу личну банку старих сорти која обично настане иницирана сјемењем из наше мале библиотеке.

Можеш ли да нам дочараш како изгледа читав процес прикупљања семена, постоје ли неке занимљиве анегдоте како су нека семена пронашла пут до тебе?

Свака биљка је живот за себе и свако сјеме има предивну и невјероватну уникатну причу иза себе. Различите врсте имају различите потребе, а понекад и унутар једне врсте различите сорте имају потпуно различите потребе при узгоју. Тако су и процеси узгоја и сакупљања сјемена различити за већину врста. Нека правила за узгој и сакупљање сјемена постоје, међутим, универзално правило је да будете ту. Као са дјететом. Да пратимо развој живота који нам је дарован на чување и да дјелујемо у складу са тренутним могућностима и околностима. Прије десетак година сам са једног путовања са Шолте доњео пар килограма рогача. Изазван гласинама како рогач не може успијевати на континенталној клими, те одушевљен чињеницом да рогач прве плодове даје тек након пар деценија, одлучио сам посијати стотину рогача. Од стотину посијаних сјеменки, 18 их се временом претворило у мала стабла. Како волим поклањати, у једном тренутку сам схватио да сам сва стабла издијелио другима. Био сам мало разочаран у том тренутку и нисам више хтио ни да помислим на сијање већих количина сјемена, али ево, опет сијем, више него икад. Можда је баш тај догађај утицао на то, ко ће га знати.

Постоји ли довољно интересовања међу надлежним институцијама у Босни за један овакав пројекат?

Република Српска има један од бољих Закона о ГМО у региону шта је ипак доказ да постоји колико толико развијена свијест о овим питањима, како у народу, тако и у представницима институција. Интерес за пројектом Библиотеке сјемена из дана у дан све је израженији. Посљедњих пола године радимо на томе да у сарадњи са Министарством просвјете и културе РС и средњом школом у Челинцу отворимо прву канцеларију Библиотеке сјемена у оквиру школе. Надамо се скором отварању овог простора те да ћемо у будућности заједно са релевантним институцијама наставити отварати библиотеке сјемена у школама широм БиХ.

Када посматрамо филозофски, семе је заиста једна импресивна космичка творевина. У њему се чувају све оне важне информације о тој биљци. И док нас је развој науке у многим индустријама одвео до незамисливих висина, у погледу производње хране имам утисак да смо превеликом интервенцијом дошли до деградације, пре свега у погледу разноврсности, здравствене исправности, а онда и не мање важно, до опадања квалитета укуса биљака које конзумирамо. У чему се старе сорте семена толико разликују у односу на ове модерне и како се оне прилагођавају савременим условима, пре свега променама које се тичу климе?

Пуно је тога за рећи на ову тему. Између осталог, старе сорте сјемена су гарант здравог сјемена на Земљи, а тиме и здраве хране. Из старих сорти сјемена расту биљке које имају исте особине као њени родитељи (особине о којима смо горе већ говорили) и ви из године у годину можете чувати и узгајати ово сјеме. Сјеме од хибрида, који су данас све популарнији, не можете чувати и поново сијати, па на тај начин постајете зависни о компанијама које продају таква сјемена. Поред тога, ове компаније обично стварају такве сорте које се морају третирати разним хемикалијама како би усјев опстао, шта нам бесповратно уништава здраво земљиште без којег опет, шта год имали, немамо ништа. Старе сорте се такође из године у годину прилагођавају климатским промјенама које су све израженије, тиме постају отпорне и погодне за узгој без хемије.

На Фејсбук страници често делиш запажања и занимљиве приче, међутим посебно интересантна ми је била она у којој си говорио о твом изненађењу када си схватио колико људи, које си срео у Америци, је било отворено за трампу, и како су семенке босанских тикви нашле нови дом. Можеш ли да испричаш ту причу и нашим читаоцима?

Што би се рекло „младост лудост”. Године 2015. сам отишао у Америку на тренинг из области плесне терапије који је трајао 5 дана, а при том сам купио повратну карту за 105 дана. Тренинг се завршио а ја сам, наравно, остао практично на улици без пребијене паре. Тренинг је био у Јути, а једина два контакта која сам имао на том континенту и код којих сам могао заноћити били су у другим државама: Калифорнији и Новом Мексику. Тада сам сазнао за „couchsurfing” преко којег сам нашао одличну екипу за смјештај у Солт Лејк Ситију. Један од мојих домаћина имао је удружење за поправљање старих бицикала које је затим поклањао сиромашнима и другима у потреби. Понудио ми је да волонтирам у њиховој радионици и да ми плати бициклом кад накупим довољно волонтерских сати. Тако сам себи зарадио бицикло и кренуо бициклом пут Калифорније, а затим и Новог Мексика. На путу бих тражио једнодневне послове, радио и настављао даље. Како нисам имао новца за разбацивање, а имао сам са собом шачицу сјемена бундеве која сам поњео са собом из Босне, питао бих продавце код којих бих куповао храну, више из шале, да ли прихватају сјеме као платежно средство. А они су, отприлике, реаговали као да им нудим чисто злато. Тако сам у пар наврата умјесто новцем плаћао сјемењем, на велику и обострану радост.

Групе солидарне размене нису тековина нашег времена (сетимо се само Јапанаца и њихових Теикеи група), иако се у многим неформалним, еколошки освешћеним заједницама широм планете данас све више практикују. Имао си прилику да сарађујеш са великим бројем људи и организација које се баве неком врстом зеленог активизма, примећујеш ли пораст интересовања за овакав начин трговине и међу широм популацијом? Колико је данас она заступљена?

Рекао бих да је на нашим просторима размјена одувијек живјела и да још увијек живи. Ми и даље добијамо од родбине пуно производа које ми не узгајамо, а којих они имају вишка. Ми такође често своје вишкове дајемо другима и када се то ради у љубави долази до неке врсте лијепог осјећаја дуговања ономе од којег си нешто добио, па увијек желиш дати више. У таквим системима нема краја давању, и то је просто дјељење. Са друге стране гледано то можда изгледа као нека размјена.

Протеклих година си имао прилику да осим региона обиђеш и оствариш сарадњу са колегама из сродних удружења из читавог света. Која путовања су на тебе оставила најснажнији утисак?

Прије двије године сам наишао на интернету на фотографију огромне куле од тикви. Мало сам истражио гдје је настала та фотографија и наишао на информацију да је са сајма „The National Heirloom Expo” који се одржава у Санта Роси у Калифорнији. Контактирао сам организаторе и питао их да ли им треба волонтер на сајму, надајући се да ћу добити могућност да посјетим тај сајам који је један од највећих сајмова здраве хране и одрживог живљења на планети. Организатори су са одушевљењем запримили мој мејл. Позвали су ме као предавача на сајам, те су ми понудили могућност праксе у њиховој фирми „Baker Creek Heiroom Seeds”. Џер, власник компаније, један је велики ентузијаста који се залаже за очување биолошке разноврсности култивисаних биљака практично од своје осме године. Човјек ми је отворио врата свих одјељења своје фирме као да је моја. За два мјесеца праксе са сјајном екипом Baker Creek-а стекао сам јако пуно знања и пракси о узгоју и чувању старих сорти сјемена, као и о организацији послова вођења једне овакве фирме. То је дефинитивно једно од путовања које ме је јако инспирисало и оснажило да се почнем бавити чувањем старих сорти сјемена.

Поред чувања и систематизације прикупљеног семена, твоје удружење неретко у сарадњи са сличномишљеницима организује едукативне програме на тему еколошког узгоја. Шта можеш да нам испричаш о томе?

Волимо организовати предавања на теме очувања природних и традиционалних метода узгоја хране као и метода узгоја и чувања сјемена. Неопходно је да вратимо ова знања и праксе у наше животе ако желимо да једемо нормалну храну, храну какву су јели наши преци и која сваким залогајем лијечи и дух и тијело. Рад у башти има и терапеутско дејство и то могу потврдити бројни баштовани и хобисти, али и научници који су утврдили да рад са земљом захваљујући присуству бактерије Mycobacterim vaccae која утиче на одређену групу неурона у нашем мозгу доводи до повећања хормона сератонина, одговорног за добро расположење.

Како нам долази лепо време и пролеће, прави је тренутак да оне неодлучне „погурамо“ у правом смеру и предложимо им да се опробају у новом хобију и у свом врту, тераси или крову зграде посаде прва семена. Како би их мотивисао и које биљке би им препоручио за почетак?

Учланите се у Библиотеку сјемена овдје, прођите кроз списак сјемена и изаберите прва сјемена која вам западну за око. Узмите поред наших старих добрих сорти парадајза, блитве и бураније и понеку стару сорту егзота. Једном када узгојите свој памук, ђумбир или перуанску јагоду, осјетићете као да можете све. И осјећај вас неће варати.

Извор: Плезир