ЈУГОСЛАВ ЈЕ БИО ПРВА ЖРТВА ОТМИЦE: Родитеље у гроб отерала туга и сећање на сина

Његово киднаповање пре 21 годину била је прва у низу масовних киднаповања Срба која су уследила у ораховачкој општини

ЈУГОСЛАВ је био сам када је у ноћним сатима киднапован на свом радном месту. Пронађено је само неколико његових ствари, а породици је, после вишедневног трагања, достављено писмо са његовим рукописом и списком захтева које треба испунити за његово ослобађање. Узалудне су биле молбе његовог оца Драгољуба упућене свим тадашњим институцијама, али и Међународном Црвеном крсту, јер несрећни младић никада није пронађен – причају, за наш лист, рођаци Југослава Костића (1970), из села Ретимља у општини Ораховац на Космету.

Овај младић радио је као ноћни чувар у погонима фабрике вина „Орвин“ на брестовачким падинама надомак Ораховца. Киднапован је 11. јула 1998. на свом радном месту и од тада му се губи сваки траг. Његова отмица пре 21 годину била је прва у низу масовних киднаповања Срба која су уследила у ораховачкој општини.

Костићеви родитељи су у међувремену преминули од туге и неизвесности, не дочакавши да сазнају истину о Југослављевој судбини, као ни о судбини другог, млађег сина Сашка, који је киднапован у масовном нападу терориста ОВК на села Оптеруша и Ретимље.

– Масовно киднаповање Срба на подручју наше општине почело је 17. јула 1998. године на улазу у Ораховац, када су припадници ОВК зауставили петочлану породицу Баљошевић. У колима су били Крунислава и њени супруг, син, снаха и једногодишње унуче. Мушкарце су одвели у непознатом правцу, а жене и дете су одвезли у зграду полицијске станице у Малишеву, коју су претходно заузели и где је било још киднапованих Срба – прича, за наш лист, Олгица Костић Божанић.

– Све до 22. јула трајало је језиво стање у Ораховцу, када је киднаповано око стотину Срба.

Последњег дана вишедневног напада албанских терориста, посредством делегације Међународног Црвеног крста ослобођена је група од 35 цивила, у којој су били жене, старци и монаси манастира Зочиште, док је 46 Срба и четворо Рома, према речима наше саговорнице, одведено у затворе и логоре ОВК.

– У ноћи између 17. и 18. јула започео је напад на Србе у селима Оптеруша и Ретимље и тада је убијен мој стриц Анђелко, који је изашао пред кућу да провери шта се дешава напољу. На молбу његовог брата, а мог другог стрица, припадници ОВК дозволили су да га сахранимо на православном гробљу, али је у раку спуштен без сандука – наставља причу Олгица. – По повратку са сахране, припадници ОВК су издвојили све мушкарце, раздвајајући синове од мајки, мужеве од жена, браћу од сестара…

Киднаповане Србе стрпали су у камион и одвезли у правцу Оптеруше и од тада им се губи сваки траг. У масовној гробници Волујак код Клине, која је откривена у априлу 2005. године, пронађено је више од двадесет тела киднапованих Срба са подручја општине Ораховац.

КИДНАПОВАНО 14 КОСТИЋА

– Четрнаесторо Костића, мојих најближих рођака, међу којима су и моја два рођена брата Тодор (1965) и Лазар (1972), али и браћа од стричева и стричеви, чија су тела пронађена у масовној гробници у Волујку уз још петоро блиских рођака и комшија, сахрањени су 16. октобра 2016. на гробљу у Орловачи – истиче Олгица Костић Божанић (на слици).

Она додаје да су на листи оних за којима се трага и даље Југослав и његов брат Сашко, јер су њихови покојни родитељи одбили да дају крв за ДНК анализу. Иначе, масовно киднаповање Срба у општини Ораховац биће и ове године обележено крај споменика српским жртвама у Великој Хочи.

Извор:
НОВОСТИ