Романови и љубав према цвећу

У Русији се последњи година уочава пораст интересовања за баштованство и цвеће. Током претходног, совјетског, периода руске историје, хортикултура није била негована у толикој мери у којој је била у претходним периодима од стране владајуће елите. Због својих веза са претходним режимом и оним што је он симболизовао, баште на царским имањима, паркови и стакленици претрпели су разарања током револуција и ИИ светског рата и дуго времена били запуштени или преуређени у служби нове идеологије. Некадашња љубав према баштованству и раскошним вртовима готово да је пала у заборав. Романови, династија која је владала Русијом три века (од 1613. до 1917), били су велики покровитељи хортикултуре. Поједини чланови царске династије били су страствени баштовани и ботаничари аматери.

Приповедале су се приче о њиховим легендарним забавама у царским палатама испуњене обиљем цвећа и стаблима цитрусног воћа чији је мирис испуњавао просторије. Лубав према цвећу и велелепним вртовима и парковима неговала су се генерацијама и вековима од стране самих царева и царица.

Два највећа руска владара, Петар Велики (1682-1725) и Катарина Велика (1763-1796) били су врло заинтересовани за ботанику и посвећени баштовани. Петар Велики је своје омиљено имање са палатом Петерхоф уредио по угледу на Версај, и још раскошније! Унајмљени француски баштован, Жан- Баптист Ле Блонд, ученик чувеног Ле Нотра, дизајнирао је вртове у барокном стилу на обали Балтичког мора. Данас су палата и вртови чувени по каскадној фонтани која почиње испред самог здања, па се спушта на доле. Палата и фонтана су данас опет у пуном сјају након реконструкције после страшног разарања током ИИ светског рата од стране Немаца, као и Стаљина (како би спречио Хитлера да ту проведе дочек Нове године!).

У претходном тексту хттпс://флорадела.цом/катарина-велика-њене-цветне-љубави/, писала сам о царици Катарини Великој (1763-1796), њеној љубави према баштованству, посебно енглеским баштама, као и занимању које је она подстакла међу руском аристократијом по питању стварања башти и паркова тог типа. Њени царски наследници наставили су у истом посвећеном ритму.
Марија Фјодоровна, саксије са ознаком ЏР и Џозеф Бенкс

Снаја царице Катарине Велике, Марија Фјодоровна (Мариа Феодоровна, рођена као пруска принцеза Софија Доротеа од Виртемберга), жена цара Павла И, била је велики љубитељ цвећа. Развијала је занимање и љубав према баштованству током читавог свог живота. На имању Павловск, који је добила од свекрве у близини Санкт Петербурга, имала је своју приватну башту на коју се гледале њене одаје, у којој је садила највише руже и јорговане. Према њеним жељама и плановима, уређено је имање са баштом и пратећим објектима. Подигла је у близини палате и два стакленика са грејањем.  Између њих су се налазиле цветне леје пуне егзотичног биља са статуом богиње Флоре у средини. У једном таквом стакленику су биле изложене биљке из Северне Америке, а у другој биљке, први пут виђене, на чијим саксијама је била ознака ЏР, за Џорџа ИИИ, краља Велике Британије.

Ботаника као дипломатско средство или Кад Џозеф Бенкс пошаље поклон

Биљке, у виду садница, семена и луковица размењивале су се као драгоцени дипломатски дарови са одушевљењем између европских владара. Све у служби јачања политичких веза. Марија Фјодоровна је добила три дипломатска поклона у виду садница и семена од различитих британских званичника. Своје биљке, које је добила као поклоне или их сама добавила из разних делова света, биле су показатељ њених међународних веза. Везе међу државама и владарима су се неговале, поново успостављале и још важније показивале и на овај ботанички начин. Царица је добила први дипломатски поклон из Британије 1795. године са преко 200 биљних врста. Бродовима су преносили ове поклоне, пловидба је дуго трајала и требало је сачувати живе биљке током путовања и транспорта. Овакви дипломатски поклони указују на побољшање дипломатских веза Русије и Велике Британије крајем XВИИИ и почетком XИX века, у годинама јачања револуционарне Француске и успона Наполеона у Европи. Ботаника је била део слагалице великих политичких игара. Главну улогу за прву биљну пошиљку Марији Фјодоровној, тада још увек Великој војвоткињи, био је одговоран, Џозеф Бенкс, ни мање ни више.

Џозеф Бенкс био је невероватан човек, научник, светски путник, истраживач, урадио је много за развој ботанике и светску ботаничку заједницу уз допринос просперитету Британске империје. У Британији је на престолу тада био Џорџ ИИИ (1760-1820), који је заједно са својом супругом краљицом Шарлотом, био такође веома заинтересован за ботанику и пољопривреду (звали су га ,,фармер Џорџ”).  Бенкс је тих година био председник Краљевског друштва, саветник краља Џорџа и управник Ботаничке баште Кју. Бенкс је одлучио да, ради већег ефекта, пошаље одрасле биљке у фази пред цветање. Биљке, у форми младих садница и у семену, много лакше су за транспорт и опстанак на броду од одраслих осетљивих егзотичних биљака, али кутије семена не изгледају тако спектакуларно, а и мора да се сачека неколико година да процветају. Поклон је требало да задиви и изазове wоw ефекат. Бенкс је одабрао биљке, неговао их и припремио у Кјуу за слање. Уз биљке је послао и једног од баштована, Џорџа Ное, да пази на биљке током тромесечне пловидбе и да се у Русији задржи месец дана како би пренео руским колегама како да се брину о тим биљкама и о условима у стакленицима који су потребни за то.

Џозеф Бенкс, Џошуа Рејнолдс, 1771-1773.

Бенкс је послао и додатан поклон у виду ботаничких цртежа у боји две егзотичне биљке које су посебно урађене за њега и у врло малом тиражу. То је био специјал бонус за тада још увек будућу царицу како би видела како ће изгледати Стрелиција (Стрелитзиа Регинае, тј. Рајска птица, названа по краљици Шарлоти од стране Бенкса због њеног презимена Мекленбург-Стрелиц) и мочварна орхидеја (Пхаиус Танцарвиллиае) кад процветају (маркетиншки стручњаци ово називају дугорочним улагањем плус самопромоцијом, браво за изванредног Бенкса). Међу цвећем те прве велике пошиљке, биле су између осталих, пеларгоније (мушкатле), протеа, ерика из јужне Африке као и биљке које су Британци намеравали да употребе у економске сврхе и у медицини. Ту су биле пажљиво одабране биљке пореклом из Африке и Аустралије као илустрација најновијих постигнућа британске хортикултуре.

Сачувано је писмо из Бенксове преписке које је написао 29.децембра 1795. пошто се Ное вратио из Русије и поднео му извештај о успеху. Забележио је да је брод стигао у августу исте године у сред ноћи у Павловск, да их је чекало 15 кочија да их превезе до палате по надвојвоткињином наређењу и да су стакленици били осветљени свећама како би видели да распакују кутије. Марија Фјодоровна се појавила пре шест ујутру у башти, дала им инструкције, љубазно се опходила према њима. Затражила је да Ное напише иницијале британског краља на свим саксијама које су донете да би знала њихово порекло и да их не би помешала са својим биљкама. Сваки дан је долазила у стакленике и проводила по сат времена учећи имена биљака.

Марија Фјодоровна ће добити још оваквих дипломатских поклона, следећи 1814. године, након завршетка Наполеонових ратова и поновног успостављања услова безбедне пловидбе. Британска краљица Шарлота послала је нове дарове које је опет Џозеф Бенкс припремио. Марија, тада царица удова, добила је том приликом неколико врсти акације, њене омиљене биљке, као и пуно декоративног цвећа пореклом из Аустралије. Бенксов одабир биљака морао је бити политички коректан и говорио је речито о зонама утицаја које су под Британијом, а не косе се са интересом Русије (биљке из Аустралије и Африке, а не из Азије). Све се ово дешавало пред велики Бечки конгрес 1815. године након слома Наполеона и нове поделе света међу великим силама. Трећа пошиљка јој је стигла 1822. године директно из Аустралије и послао је сам Меккваири, гувернер Новог јужног Велса. Руски брод се тамо зауставио, капетан је угошћен код гувернера и он је послао царици пун брод егзотичних биљака. Сем руској царици, слао је овакве поклоне и другим европских владарима.

Марија Фјодоровна је наручивала биљке и семе цвећа, као и царица Катарина, од Џона Фрејзера, чувеног ботаничара и ловца на биљке тог времена. Џон Фрејзер је путовао у Северну Америку, ишао у експедиције за прикљупљање биљака и доносио их у Европу. Прво га је унајмила царица Катарина Велика, потом и царица Марија Фјодоровна и цар Павле. Именовали су га за царског ботичког колекционара за царске баште. Фрејзер је радио и за друге крунисане главе и моћнике широм Европе. Ботаника је као наука била у развоју, интересовање је све више расло за ретке и егзотичне биљке из целог света и њихово проучавање и узгој.
Жозефинине руже у Русији

Маријин син, Александар, након убиства свог оца Павла И, 1801. године наследио је престо. Цар Александар И је запамћен у историји највише по победи над Наполеоном приликом похода на Русију 1812. и каснијим дешавањима који су довели до Наполеоновог пада. Александар је у неколико наврата путовао у Француску. У Француској је тих изузетно турбулентних година за Европу и саму Француску, упознао царицу Жозефину, бившу супругу Наполеона Бонапарте. Жозефина је била чувена по својој љубави према ружама и ботаници. На свом имању Малмезон подигла је ботаничку башту и зоолошки врт. Сво егзотично и ретко биље које је стизало из свих делова света у Француску тог времена стизало је на њену адресу. Свакодневно се бавила проучавањем биљака, запослила је стручњаке да негују и шире њену колекцију. Одиграла је велику улогу у историји ружа, покретала и финансирала њихов узгој и истраживања. Створила је највећи ружичњак тада у Малмезону који је био светски познат. Цар Александар и Жозефина успоставили су пријатељске односе захваљујући заједничким интересовањем за уметност. Често је боравио код ње у посети где су шетали баштама Малмезона. Он је од ње поручио саднице ружа за своју мајку да се шаљу у Русију. О царици Жозефини ће бити посебан текст касније као и о односу са руским царем.

Александров наследник, цар Николај I (1825- 1855) своје је слободно време највише волео да проводи у башти. У башти око Александровски палате садио је сам луковичасто цвеће. Као страствени баштован највише се обрадовао поклонима које је добијао у виду нових врста луковица.
Цветне љубави последње царске породице

Још једна царица по имену Марија Фјодоровна, некадашња данска принцеза Дагмар, супруга цара Александра III (1881- 1894) била је позната по љубави према цвећу. Цар јој је поклонио ружичњак на имању Александровски палате у близини њених одаја. У оквиру имања и Царског парка налазило приватно острвце окружено каналом које је дато деци царске породице на коришћење за игру. На ово Дечије острво су одрасли могли да дођу само уз одобрење деце. Тамо су се налазиле цветне баште и море ђурђевка. Деца последњег руског цара, Николаја II, стално су се ту играла, као и у близини ружичњака њихове бабе, царице мајке Марије Фјодоровне, приликом боравка на том имању.

Последња руска царица, Александра (Аликс од Хесеа), жена Николаја II (1868-1917), такође је волела да буде окружена цвећем. Обиље свежег резаног цвећа доношено је у палате из Царских стакленика и фарми са неколико царских имања (Александровски палата, Царско село, Ливадија на Криму). Александровски палата, била је у оквиру имања Царско село и у близини палате Катарине Велике. Цео комплекс се налазио у околини Санкт Петербурга. Ова палата је била омиљена царска резиденција породице цара Николаја II. На имању Александровски палате подигнут је нови модеран стакленик по замисли царице Александре ради бољих услова за узгој и негу ретких и егзотичних биљка. Руси су имали своје ловце на биљке који су билу у експедицијама по свету и који су доносили нове врсте у Русију.

Царичина највећа цветна љубав био је јоргован. Царски баштовани су узгајали разне врсте јоргована и захваљујући стакленицима, снабдевали су царску палату миришљавим јоргованима током целе године. Њена омиљена соба у палати Мауве роом била је по њеној жељи окречена у посебну нијансу боје јоргована коју је специјалну за њу набавио њен декоратер, Роман Мелтзер. Свуда по имању су били засађени јорговани, док су мање врсте биле у саксијама и у време цветања уносили су их у палату.

Пренос из стакленика и уношење тропских биљака у саксијама у палату, поготово током веома ниских зимских температура, у разним свечаним приликама, биле су захтевне акције. Када су се у палати приређивале свечаности и забаве, из стакленика би заштићеним и грејаним вагонима преносили до палате тропске биљке као што су палме, украсни жбунови и цвеће које је тада цветало уз разне цитрусне врсте. Што већи и раскошнији примерци, то боље. Пошто би их пренели до палате, неке су морали да уносе преко прозора уз посебно прављене дизалице. Унутар палате су морали да строго воде рачуна на намештај и паркет док би их разносили и размештали по просторијама. Биљке су такође морале да имају одговарајуће услове током боравка унутар палате. Верујем да можемо лако да замислимо шефа операције, вероватно главног баштована, који је требало да буде челичних живаца и са дуплим паром очију да све то испрати. Царски баштовани су брижљиво неговали биљке, поготово оне дуговечније врсте које су већ имале своје приче и легенде из времена владавина неколико руских царева. Баштовани су таквим дуговечним становницима стакленика чак давали имена из милоште.

На свечаностима попут банкета, балова и вечерњих забава, које су Романови организовали, уметност цветног аранжирања највише је долазила до изражаја. Аранжирање цвећа се управо у XIX веку појављује у форми уметности какву и данас познајемо. Баснословне количине цвећа коришћене су као украс у виду аранжмана на столовима у вазама или као цветни венци уз ивице стола украшене додатно сатенским машнама и чипком. Царска породица и високо друштво је приликом организовања оваквих прилика посебну пажњу посвећивало цвећу као кључном елементу декорације.

Царица Александра је поклањала и слала букете цвећа свима у свом окружењу, од разних гостију у виду политичара, уметника, болницама до послуге. Уз цвеће узгајано на царских поседима, чланови царске породице стално су добијали цвеће са разноразних страна као поклоне, од приватних лица, до организација у знак захвалности и пажње. У палати је био и лично царичин цвећар који се бавио аранжирањем цвећа у просторији намењеном само за то. На имањима је био запошљен велики број баштована. Царица Александра је навише волела руже, посебно розе ружу Бароница Ротшилд и белу Карл Друски.

Царица Александра и царица мајка Марија Фјодоровна биле су покровитељке цветних изложби које су се одржавале у Русији, па чак и у Енглеској. Средином XIX века основано је Руско царско хортикултурално друштво у Санкт Петербургу, док је у Москви отприлике у исто време основано Московско друштво љубитеља хортикултуре. Друштва су окупљала баштоване и ботаничаре, а Романови и припадници високе аристократије били су им покровитељи и почасни чланови. Друштва су организовала изложбе цвећа и на тај начин популарисала хортикултуру и флорикултуру међу Русима.

Познавајући љубав царске породице према цвећу и баштама, редовно су им расадници и произвођачи семена, домаћи и инострани, слали цветне каталоге. Царска породица Николаја II уживала је у разгледању и бирању нових врста за садњу. Мали царевић Алексеј имао је своју колекцију кактуса са којих су уклањане бодље ради избегавања опасности од повреде због болести од које је боловао.

Николај II је по избијању револуција 1917. године и абдикације, у Александровској палати проводио са породицом прве месеце заробљеништва (у истој овој палати је и рођен). Сачувано је доста фотографија са имања, из палате где се виде цветни аранжмани, собне биљке, као и баште и паркови са принцезама и царевићем. На њима су ухваћени моменти од пре једног века прохујалих безбрижних дана Едвардијанских лета. Из времена заробљеништва, док су још били на овом имању, остале су фотографије сцена царске породице како окопавају башту. Боравак и рад у башти и у природи им је вероватно доносио утеху и заокупљао мисли у тим тешким данима пред њихов трагичан крај.

Александровски Палата, са баштама и царским стакленицима, током II светског рата и совјетског периода, била је занемарена, део уметничких колекција однет, стакленика више нема. Баште су углавном биле препуштене саме себи. Руске власти су недавно издвојиле потребну суму новца за реконструкцију важних просторија у палати, због чега је она од 2015. године затворена за јавност.

Остављам вам линк да погледате ако вас занима снимак царске породице са добротворног Фестивала белог цвећа на Јалти овде хттпс://www.yоутубе.цом/wатцх?в=ЛуВрмВ6дхтw .Делује као прозор у историју.

Извор: Флорадела