У башти са Беатрикс Потер

Беатрикс Потер је један од омиљених дечијих писаца широм света. Ауторка је прича о авантурама несташног зеца Петра и осталих ликова у виду зечића, гусака, мачака, мишева, лисца као и господина МекГрегора. Фауна и флора енглеског сеоског окружења у центру су дешавања њених књига. Уз животиње као главне ликове, сеоска башта и цвеће играју посебну улогу у причама. Свака књига обогаћена је њеним илустрацијама које су је додатно прославиле. Ако обратите пажњу на цртеже, можете јасно да видите да је цвеће било велика Беатриксина љубав и да се бавила баштованством.

Природа, живот на селу и баште пуне цвећа су јој биле највећа инспирација за рад. Последњих година истраживања овог важног аспекта њеног живота осветлила су и додатно употпунила причу о њеном животу и делу.

Ово је прича за све љубитеље лика и дела Беатрикс Потер као и баштованства. Прича о њеној љубави према цвећу и баштованству и како је то утицало и инспирисало њено стваралаштво.
Беатрикс Потер: одрастање и (трновит) пут до цвећа

Беатрикс Потер рођена је крајем јула 1866.године у Лондону као Хелен Беатрикс Потер у имућној породици. Потерови су живели у Лондону, у богатом крају близу Кенсингтонске палате. Беатрикс је од раног детињства имала додир са баштама и цвећем. Иза куће, породица је имала мало двориште за игру и одмор. У близини се налазио приватан парк само за становнике тог краја који су плаћали порез за употребу тог парка и имали кључ од капије. Парк су најчешће користиле дадиље које су ту доводиле децу да се играју. Недалеко одатле, налазила се Кенсингтонска палата са вртовима као и Башта Краљевског друштва за хортикултуру (РХС) са раскошним викторијанским цветним лејама и стаклеником. Ове цветне оазе биле су честа дестинација Беатрикс и њеном брату за игру док су одрастали.

Прва Беатриксина љубав је било цртање, највише животиња и биљака. Биљкама и баштама се тако почела бавити прво оловком на папиру, тек много касније и у пракси. Природа и баште су је занимале и уживала је у шетњама сеоским путељцима и шумама приликом дугих распуста по Шкотској или средњој Енглеској. На имању Далгуисе у Шкотској, где је породица често боравила, била је негована башта са баштованима који су је пажљиво одржавали. Беатрикс је тамо имала своју малену ,, баштицу”. На имању њених бабе и деде по оцу, северно оф Лондона, налазио се велики парк где је било запошљено 15 баштована на уређењу парка, цветних леја, ограђене баште и стакленика уз идилични пејзаж у околини.

Баште и цвеће су одувек били део сцена Беатриксиног детињства и одрастања. Уз цртање, почела се бавити касније и фотографијом чије јој је основе показао отац. Почињала се све више занимати за цртање биљака и ботанику као део студија природе. Највише се интересовала за свет гљива. Провела је своје двадесете године бавећи се проучавањем и сликањем гљива. Како није имала успеха да објави рад од стране Лине друштва у Лондону (у том тренутку искључиво мушко друштво као и само стручно бављење науком), Беатрикс је одлучила да усмери своје таленте и време на своја друга интересовања.

Измишљање прича уз цртеже на којима би радила је оно што је волела и чиме се бавила упоредо док је проучавала гљиве све те године. У својим тридесетим, током 1890тих година, решила је да се посвети писању прича. Прича за децу о животињама и биљкама. Уз писање, цртала је и сликала пејзаже.

Беатриксино писмо из марта 1892. у ком пише о боравку у Корнволу и помиње цвеће које је тада у цвету тамо

У причу ускаче зец Петар

У својим писмима често је помињала цвеће и животиње. Чувену причу о зецу Петру и башти господина МакГрегора забележила је први пут у писму за сина своје бивше гувернанте Ен Мур септембра 1893. године. Ен јој је и предложила да приче које им је писала уз илустрације посебно објави у књизи. Послала је Беатрикс писмо назад да га препише и украси. Сви издавачи којима је слала редом рукопис су је одбили, па је Беатрикс одлучила да књигу сама објави под називом ,,Прича о Зецу Петру” (“Тхе Тале оф Петер Раббит”). Књига је штампана у црно-белом издању и објављена децембра 1901. Свих 250 копија су се убрзо распродале. Беатрикс је дала да се одштампа нов тираж и тада је издавачка кућа Фредерик Вард&друштво узела под своје са штампањем илустрација у боји.

Беатрикс је све причице смештала у сеоски предео, у баште и шуме. Баштован из приче, господин МакГрегор био је Шкотланђанин. Шкотланђани су били чувени као баштовани, од Велике Британије до царске Русије (можете видите у првом тексту о Русији хттпс://флорадела.цом/катарина-велика-њене-цветне-љубави/ ). Беатрикс тада још увек није имала своју башту, али је, док је одрастала, посматрајући научила основне баштованске послове и уносила их у цртеже својих првих књига (нпр. размножавање мушкатла резницама, топле леје, алати…).

Прича о зецу Петру је постигла велики успех. Беатрикс је објављивала од тада по једну до две књиге по години. Са власницима издавачке куће Вардовима се спријатељила и са Норманом Вардом је током времена постала веома блиска што је довело до веридбе. Нажалост, веридба је окончана његовом изненадном и брзом смрћу. Беатрикс је наставила са радом на новој књизи и боравила што више напољу, цртајући највише у баштама. Боравак напољу уз цртање и писање јој је помогао да прође кроз тај тужан период. Баште и предели који се појављују у њеним књигама из тог периода су оне које је посетила приликом својих боравака ван Лондона.

Илустрације из књиге ,,Прича о Лулиним зечићима” са приказом баште у којој су у цвету дицентра, руже пењачице, божури…
Беатрикс коначно има своју башту!

Баш у време веридбе и несрећног завршетка, почетком XX века, Беатрикс је својим новцем од зараде и мањег наследства купила сеоско имање у Језерској области (Лаке Дистрицт), у месту Ближи Сари (Неар Саwреy). Језерска област је један од најлепших делова Енглеске, на северу земље, познат по природним лепотама. У овом прелепом делу земље је често боравила са породицом. Имање које је Беатрикс купила састојало се од куће цоттаге типа, баште и фарме на којој су живели закупци, породица коју је знала од раније. Имање се зове Хилл Топ фарма. Куповина поседа за себе сопственим новцем је био њен акт независности. Одмах се посветила сређивању и реновирању куће и посебно стварању баште.

Беатрикс Потер испред улаза у кућу, Хилл Топ, 1913.године

У башти и на имању је чекало пуно посла, најпре су локални каменоресци направили стазе, проширили простор за цветне леје и поправили зидове и ограде на имању. Првих година, Беатрикс је живела више у Лондону у породичној кући и долазила на имање да провери како напредују радови. Пошто је видела шта расте од биљака на имању током те прве године, почела је полако да сади цвеће по својој жељи. Биљке је добијала на поклон од других баштована, пријатеља и комшија у близини. Забележила је да је прекрасан флокс добила од једног каменоресца из комшилука, љиљане од пријатељице Мили, од рођаке Идит нову врсту саксифраге…У близини је имала и баштованску менторку, госпођу Сатертвајт, која је изгледа била прави баштовански ауторитет. Као новој баштованки у селу, пријатељске и радознале комшије би јој свраћале и доносиле биљке из својих башти.

Беатрикс је знала често практиковати и ону изреку ,,украдене биљке најбоље успевају” или слично у том цветно лоповском стилу. Забележила је да је лично госпођа Сатервајт то тврдила, а кад она каже значи одобрено је ту и тамо чупнути успут. Саветујем да ипак лепо питате :). Беатрикс је биљке за садњу набављала и из оближних расадника цвећа, нарочито украсне жбунове.

Башта јој се састојала од дрвећа, цветајућег жбуња и украсног цвећа уз воћњак и повртњак. Од цвећа је садила вишегодишње, луковичасто цвеће као и једногодишње.

Окупираност уређењем баште и садњом биљака је допринело да се Беатрикс осећала све боље и срећније. Уз нова баштованска знања и вештине које је усвајала, почела се занимати и за фармерство.

Из приче о мачићима ту су каранфили, гладиоле, виоле, незаборавак

Башта и цвеће у Беатриксиним књигама

Поред прича, Беатриксине илустрације животиња и сцена са деловима баште, цвећа и сеоских грађевина једнако су препознатљиви и посебно чаробни део њеног стваралаштва.

Цртала је у књигама делове и кутке баштâ које је посетила и њене баште на Хилл Топ-у. У причи о мачку Тому Тхе Тале оф Том Киттен (1907) први пут се виде делови њене баште као предња башта и прилаз кући. Ту се могу видети рододендрони, папрати, зевалице, ириси и божури. Следеће године, 1908, објавила је причу о патки Џемими Тхе Тале оф Јемима Пуддле-Дуцк уз цртеже из повртњака и биљке које имају и симболично знање у причи. Уз патку се појављује и лукави лисац џентлменског изгледа који би да је смаже и којег Џемима не препознаје и поред знакова около. Знак је биљка која стално окружује лисца (енг. фоx), расте испред његове куће и у шуми, а која се зове на енглеском фоxглове, позната као дигиталис или народски напрстак због облика цветића. Дигиталис је растао у Беатриксиној башти као и у околини у шумарцима и уз путељке (више о Дигиталису можете прочитати овде хттпс://флорадела.цом/дигиталис-дигиталис-пурпуреа-неодољиви-украс-басте/).

Дигиталис или фоxглове у причи о Џемими и лисцу (ено га окруженог дигиталисом како чита новине)

Мушкатле, Петар зец и господин МакГрегор у акцији. Поред је означена саксија са веровато резницом које се виде на неким другим илустрацијама.

Уз своју башту, Беатрикс Потер често је цртала и сеоске пределе који су окруживали имање. Волела је да шета околним стазама у близини имања и села.

У неколико њених књига се као место дешавања појављује ,,башта господина МекГрегора” у даљим авантурама одраслог зеца Петра под назовом ” The Tale of the Flopsy Bunnies” из 1909. године. У њој, Петар са својом мајком води посао ,,расадника” уз рекламу за додатне услуге – “Gardens Neatly Razed, Borders Devastated by the Night or Year” или у слободном преводу Баште темељно уништавамо. Цветне леје пустошимо ноћу или током године.” Баштовански хорор ако имате овакве зечеве у близини :).

Беатриксина илустрација Фаwе Парк баште, 1903, у приватној колекцији

Башта на Хилл Топ-у се временом лепо развијала, биљке цветале и шириле се уз уобичајен број неуспелих покушаја. Сада је и она из своје баште делила пријатељима резнице и семе цвећа. Набављала је стално алат и потребну опрему у виду мини стакленика и друга стаклена звона за обезбеђивање одговарајућих услова за раст и заштиту младих биљака.

Велики део зарађеног новца улагала је управо у нове баштованске замисли. Писање књига уз прављење пратећих производа по ликовима из њених прича у виду играчака, шољица, тапета и сличног, доносило јој је финансијску независност (веома успешан бренд је направила). Уживала је у мирном сеоском животу испуњеним писањем, цртањем и баштованством уз свакодневне послове на имању.
Далековид циљ за очување природних лепота

Уз Хилл Топ фарму, Беатрикс је убрзо купила и фарму преко пута, Цастле Цоттаге Фарм. Током послова око куповине овог имања, сарађивала је са локалним адвокатом, Виљемом Хилисом, са којим ће коју годину касније ступити у брак (1913). Брачни пар је живео у кући на Цастле Цоттаге Фарм коју су претходно реновирали, док је преко пута имала башту и кућу за себе на миру и госте кад им дођу. Наравно, Беатрикс је и на новом имању средила башту посадивши руже, флокс, звончиће и љубичице уз зачинско биље, повртњак и воћњак.

Током Првог светског рата, услед недостатка мушке радне снаге на имању, Беатрикс је запослила једну жену да уз њу обавља баштованске послове. Она и госпођица Елеонор Луи Чојс су се спријатељиле и годинама након рата су наставиле да преко лета раде заједно. Редовно су се дописивале и размењивале цветне новости из својих башти.

Уз Беатриксине приче у нашем преводу имам и ово енглеско специјално издање Приче о зецу у Петру у сарадњи са Британским музејем на хијероглифима. Купила сам је пре неколико година себи за рођендан, прави бисер.

Прича о Петару зецу на староегипатском.

Уз ова два имања, Беатрикс је купила и треће имање, Цоуриер фарм са великим воћњаком. Од воћа је правила разне воћне џемове, мермеладе и пите. Уз још додатних проширења у погледу земље и фарми, бавила се и овчарством уз редовна учешћа на пољопривредним сајмовима.

Земљу је куповала са вишим племенитим циљем да очува природне лепоте овог богатог краја за будућа поколења. У својих млађим данима се породично спријатељила са Харвиком Роунслијем који је оснивач чувене организације за очување и бригу о природним и историјским добрима широм земље, Тхе Натионал Труст. Организација је основана 1895.године. Беатрикс је целог живота била у контакту са њим и подржавала његове напоре за очувањем Језерске области уз друге пределе и места од значаја у земљи.

Још за живота је уредила да након њихове смрти сва имања оду у руке Тхе Натионал Труст. Беатрикс је умрла средином Другог светског рата, крајем децембра 1943.године. у 77 години.
Цвеће у Беатриксиној башти

Од цвећа у њеној башти би се прво појавиле висибабе, на хиљаде њих, још током зиме. Висибабе, крокусе и нарцисе је пустила да се природно прошире имањем. Луковице нарциса је донела из ујакове баште из Велса још 1906. и посадила на Хилл Топ-у. После је набављала разне нове варијанте нарциса. Убрзо цвета и Зимски јасмин или хамамелис (Wитцх Хазел), мирисан жбун са жутим цветовима на голим гранама који цвета крајем зиме. Затим цвета јагорчевина по ливадама. Сво ово цвеће се појављују у њеним причама.

Средином и крајем пролећа цветају бели јоргован, азалеја у неколико боја (бела, розе, жута и наранџаста) и рододендрони. Азалеја и рододендрон су међу првим украсним жбуњем које је Беатрикс Потер записала да је посадила. Следе незаборавак, саксифрага, аквилеје…

,,Војвоткиња у башти” овде међу цвећем зевалица, невена и ружа највише

Остављала је цвеће да се саморасејава и шири по башти. Волела је слободнији стил у башти. Љубичице се појављују у више прича на цртежима, у Тхе Тале оф Јохннy Тоwн-Моусе или извезене на капуту у Тхе Таилор фром Глоуцестер. Беатрикс је чувала дивље цвеће као што су плави звончићи као део природе и као продужетак своје баште. Једна од ових дивљих врсти из околине је и већ поменути дигиталис или напрстак, са старим називом фоxглове још из англо-саксонског језика. Брзо је постао украс сеоских башти.

Лисац, патка и дигиталиси у шуми

Фасаду куће на Хилл Топу красе разне пузавице и пењачице као што је вистерија (љубичаста и бела), клематис и руже.

Почетком лета обе Беатриксине баште су у обиљу цвећа. Најпре, ириси и божури. Заједно се појављују у причи Тхе Тале оф Том Киттен. Ту је и зачинско биље као што је нана, тимијан, рузмарин, мајоран, босиљак, лаванда… Каранфили разних врста, неке је добила од рођака као што је Сwеет Wиллиам од рођаке Идит из баште у Виндермиру. Лети украсни жбунови као што је спиреа цветају у њеној башти. Руже цветају од јуна до јесени. Све миришљаве. Као и љиљани, украсни грашак, бели звончићи, мак, флокс, циније и украсни слез у разним бојама. Увек је скупљала семе једногодишњег и двогодишњег цвећа.

У јесен цветају хризантеме, јапанске анемоне, далије, руже су и даље у цвету. У кући увек има свежих цветних букета.

Беатриксина башта цвета и даље, уз врсте цвећа које је и она узгајала на истим местима у вишој или мањој мери. Организација Тхе Натионал Труст је морала да изврши потребне измене на имању због великог броја посетилаца у виду додатног поплочавања дела испред куће и да дода још један прилаз због посетилаца. Баштован који је задужен за Беатриксину башту на Хилл Топу, Питер Таскер, на основу писаних и визуелно забележених трагова о изгледу баште и биљкама које је узгајала Беатрикс Потер у  виду фотографија, писама и цртежа из њених прича опонаша где год може башту какву је она имала. Башта је  даље у слободнијем сеоском стилу уз понеки коров као што је она волела.

Вистерија, руже и клематис цветају и украшавају фасаду сваког пролећа и лета. Руже и даље покушавају да уђу у кућу кроз прозоре.
Трагом Беатрикс данас

У Језерској области има највише места у вези са Беатрикс Потер, њена имања и баште уз места у близини и она која је обилазила као мала са породицом и касније док је живела тамо. Направљен је и забавни центар назван Тхе Wорлд оф Беатриx Поттер Аттрацтион у виду њене баште и цртежа из прича. За прављење ове баште задужили су добитника Челси златне медеља за дизајн башти, Ричарда Лукаса. Стакленик је направио праунук Беатриксиног пријатеља фармера и стручњака за овчарство, Тома Сторија. Кућа у филму Мисс Поттер се зове Yеw Трее Фарм и део је трећег Беатриксиног имања.

Кућа која глуми Хилл Топ у филму, уствари је једна друга која је такође припадала Беатрикс, само у њој није живела.

Издавачка кућа која је издавала Беатриксине књиге, Фредерицк Wарне&Цо., данас је део Пенгуин Рандом Хоусе који издаје и даље књиге Беатрикс Потер.

У библиотеци Тхе Морган Либрарy у Њујорку се чува Беатриксино писмо о причи о зецу Петру. Њен фотоалбум у галерији Тхе Натионал Труст.

И Башта, потражите је у њеној башти. Ја ћу ту на првом месту, трагом цвећа и приче о овој изузетној жени. Упорној, креативној и несаломивог духа надахнутог лепотама по својој мери. И овде морам истаћи да је она у оно време, пре стотинак година имала занимање и то занимање које је волела, за које се сама изборила, радила веома успешно и зарађивала одлично. Узор у сваком смислу. И још један инспиративан податак, Беатрикс Потер је своју прву башту стекла са готово напуњених 40 година и постала страствена баштованка. За ствари од срца је увек право време.

А у њеној башти оживљавају приче, ту су препознатљива места и протрчи понеки зец ових дана. Место чаролије писане речи, цртежа и саме природе на делу уз човека који је негује.

Наслеђе Беатрикс Потер је велико. Колико у причама и цртежима толико и у земљи. Оставила је свету књиге са омиљеним ликовима и цртежима које воле деца и одрасли широм света. Захваљујући њој данас је очувано на хиљаде хектара Језерске области, највећег националног парка Енглеске.
Оставила је и башту као део њеног стваралаштва и љубави за све љубитеље.
Препоруке за читање, гледање и посету

– Књиге о БП – омиљена Беатриx Поттер’с Гарденинг Лифе: тхе плантс анд плацес тхат инспиред тхе цлассицал цхилдрен’с талес, Марта МцДоwелл, Тимбер Пресс, Портланд, Орегон 2016. или Беатриx Поттер. А Лифе ин Натуре: Тхе Еxтраординарy Лифе оф а Вицториан Гениус, Линда Леар, Пенгуин, Лондон 2008.

– Беатриксине књиге у издању Пенгуин издавачке куће, код нас у преводу изабране приче је издала издавачка кућа Дата Статус 2017. хттпс://www.датастатус.рс/производ/36813/све-пустоловине-зеца-петра
– Филмови– Мисс Поттер из 2006. са Рене Зелвегер и Ијаном МекГрегором у главним улогама у причи о Беатриксином животу до доласка на Топ Хилл  хттпс://www.имдб.цом/титле/тт0482546/, дечији филм Петер Раббит (2018).

– Локације и институције у вези са Беатрикс Потер- Хилл Топ фарма хттпс://www.натионалтруст.орг.ук/хилл-топ ,
Викторија и Алберт музеј на хттп://www.вам.ац.ук/цонтент/артицлес/т/беатриx-поттер-цоллецтионс/
– Да видите Љупкину посету Беатриксиној башти на њеном дивном блогу хттп://www.гуерриллагирл.нет/?п=28303ж
– Друштво љубитеља БП под називом Тхе Беатриx Поттер Социетy на хттпс://беатриxпоттерсоциетy.орг.ук/
Верујем да је ово довољно за сада. Надам се да вам је занимљиво и инспиративно, ја сам уживала док сам радила на тексту.
Хвала пуно на читању, нарочито овако мало дужег текста :).
Велики поздрав од мене! Хоп хоп…

Извор: Флорадела