Урбани отпад

Пише: Слободан Малдини

Србију је погодила серија киша праћених невременом. Готово да нема града који није страдао у налетима поплаве, града или облиних падавина. Многа домаћинства су под водом, засади уништени. Природне непогоде нису мимоишле ни нашу престоницу, где су последице обилних падавина видне на сваком кораку. Ова ситуација актуелизовала је питања о човековом негативном утицају на животну средину, пре свега на катастрофалне последице лоше урбанизације. Али, шта лежи у основи урбане ерозије?

Градови у Србији данас доживљавају кулминацију деценијске хаотичне изградње која погубно утиче на животне услове. Супротно развојним концептима напредних друштава, Србија је усвојила урбанизацију у којој су економски моменти постављени испред хуманих, а улагања у урбану структуру искључиво последице жеља за финансијским ефектима, док су људскост и стварне потребе становника запостављени. Постепено али дефинитивно, простори многих градова у Србији претварају се у нешто што можемо да назовемо урбаним отпадом. Услед вишедеценијског погрешног урбанистичког планирања настали су тешко решиви проблеми пренасељености, неумерене и неравномерне густине становања, саобраћајна и друга нефункционалност, колапси, нехигијена и бројни технички недостаци. Ови проблеми нису карактеристични само за старо урбано наслеђе. Насупрот, постају све озбиљнији градњом савремених урбаних комплекса, а посебно долазе до изражаја у екстремним климатским ситуацијама. Током недавних временских непогода поплављен је и прокисао новоотворени тржни центар „Ада мол“, „чудо технологије“ лондонског студија Десигн Интернатионал, пројектовано у складу са ЛЕЕД Голд/Платиниум стандардима, али и савремена петља аутопута код Арене, недавно реконструисане окретнице градских аутобуса и трамваја и чак 20 београдских вртића.

Али, постоји и друга врста урбаног отпада који на погубан начин утиче на наше градове, али на њега малобројни данас обраћају пажњу. То су незавршене зграде и урбанистички комплекси – савремене руине преостале након што су се из градње повукли инвеститори због забрана услед непоштовања грађевинских прописа или су банкротирали и одустали од реализације пројекта. У овој категорији урбаног отпада, у Београду постоји више од милион квадратних метара таквих руина вредних више од милијарду евра које напуштене, запуштене и полуурушене, чекају неизвесну будућност. Међу њима су и капитална здања мамутских димензија, попут пословне зграде „Рад“ и пословног комплекса ЕПС и ЕДБ у новобеоградском Блоку 20, луксузан пословни комплекс са хелидромом у Блоку 23, два напуштена аква парка – у Блоку 44 и на Ади Циганлији. Центар града ружи урбани отпад стотина зграда чија је градња започета а потом напуштена, нелегалне доградње и надградње. Тај отпад годинама угрожава грађане и крајње је време да га се ослободимо.

Извор:
CRYSTAL SHIP