Срби се узалуд љуте на Расмусена!

Чему замерке Андерсу Фог Расмусену, када премијер Ивица Дачић тврди да је НАТО пакт уз ЕУ гарант бриселског споразума?

Када је у понедељак, одговарајући грчком посланику Европског парламента, генерални секретар НАТО пакта, Андрес Фог Расмусен, рекао да НАТО пакт на Косову и Метохији није окупатор и да има мандат УН, сетио сам се тужног поређења познатог византијског мислиоца, Нићифора Григоре, које је потпуно примењиво на данашњу Србију. Григора, сведок драматичног слабљења Византије, рекао је да влада у Цариграду поступа као неко ко жели да стекне пријатељство вука, а притом сече сопствене вене и даје вуцима да сисају крв, како би се заситили.

Дежурне патриоте Србије бес и немоћ поново испоручују на погрешну адресу. Андерс Фог Расмунсен савршено је у праву: НАТО пакт није окупатор. Разуме се, ако читаву ствар посматрамо у координатном систему вредности Брисела, чија је тачка, добровољно, постала и Србија.

НАТО пакт је окупирао Косово и Метохију, да би обезбедиo геостратешку и економску позицију. Дугорочно, тај савез обезбеђује несметану експлоатацију покрајине. Наметнуто окружење те пљачке и позиционирања је албанска парадржава у Приштини. Њен „мир“, али искључиво у складу са интересима обезбеђења поменуте геостратешке и економске позиције, одржавају НАТО снаге.

Формално, те трупе имају покриће у УН за присуство на југу Србије, али Београд је одавно питање КиМ изместио са Ист ривера у Брисел и тешко да може више ваљаност те мисије да преиспитује. Чему онда замерке Андерсу Фог Расмусену, када сам премијер Ивица Дачић тврди да је НАТО пакт уз ЕУ гарант бриселског споразума?

Подсетимо, српски премијер изјавио је то 23. априла ове године. Тада је рекао да је од шефице европске дипломатије, Кетрин Ештон и Андерса Фог Расмусена добио „гаранције да косовска војска неће долазити на север покрајине“. Осим тога, и потпредседник Владе Србије, Александар Вучић, у децембру је, разговарајући са Леоном Панетом, америчким секретаром одбране, инсистирао да снаге КФОР-а остану на Косову и Метохији.

Расмусену се, међутим, може замерити читав низ других ствари. На пример, лицемеран став према јавности, када је Еулекс у питању. Док је у понедељак, у Европском парламенту, говорио о „одличној координацији“ са Еулексом, у прошлим изјавама је тврдио да је Еулекс неспособан. Какав то безбедносни оквиру нуде ЕУ и НАТО на Косову и Метохији, ако је постојао или још увек постоји ниподашатавајући однос међу њима?

Осим тога, Расмусен је одличан илустратор амбијента, у који Србија тако олако хрли. Он више од годину дана, од заседања до заседања свих могућих тела НАТО пакта, напросто вапи и моли европске чланице, опхрване економском кризом, да повећају издатке за „одбрану“, додајући да оне због тога постају све зависније од САД, које носе несразмеран део терета финансирања алијансе.

Дугорочно присуство НАТО снага на Косову иМетохији, само уз формално одобрење УН и уз очигледно непоштовање Резолуције 1244, не доприноси одрживој безбедности Срба. Тим пре што је НАТО веома очигледно подржавао етничко чишћење у Хрватској, деловима БиХ и на Косову и Метохији. Снаге КФОР-а могу да спрече тренутно насиље над Србима и другим неалбанцима, али заштиту Срба и неалбанаца НАТО никада неће претпоставити властитом дугорочном интересу.

Дугим речима, Срби на Косову и Метохији не могу да рачунају на апсолутно извесну заштиту НАТО пакта. Могућа интервенција наоружаних снага владе у Приштини на северу покрајине, лако би у штабу КФОР-а могла да буде проглашена за легитимну и чак подржана, под условом да буде изведена са што мање насиља и што брже.

Уколико до такве ситуације дође, биће то прави тренутак да Андерс Фоф Расмусен поново објасни детаље мандата КФОР-а, а Ивица Дачић постојаност гаранција ЕУ и НАТО пакта. Уосталом, могућност албанског напада не искључује ни сам Дачић. Подсетимо, пре само који дан изјавио је да би албанске снаге заиста могле да упадну на север Косова и да Србија тада не би могла ништа тим поводом да учини, чак ни уз гарнције које је претходно помињао.

И зашто би, када се Србија одавно одрекла амбиције да се брани? Њена јавност није чула ни једну изјаву званичника о размештању 525. борбено-извиђачке бригаде војске САД на Косову и Метохији, познате по окрутности и мучењу притвореника. Та јавност не зна ништа о намерама сопствене владе, када су природна и индустријска богатства Косова и Метохије у питању, али зна да ће ЕУ и НАТО гарантовати безбедност Срба.

Можда су средњовековна поређења Нићифора Григоре сувише груба за модеран српски сензибилитет. Стога овај текст, можда, вреди завршити изреком Била Козбија, комичара ког већина Срба сигурно воли. Он је рекао, прочитах то негде ових дана, да не зна рецепт за успех, али да је кључ за неуспех када покушавамо да задовољимо свакога.

Бранко Жујовић / Глас Русије