Москва и Пекинг протерују Англосаксонце са Макиндеровог Светског острва

КИНА КАО ОГРОМНА СВИЛЕНА БУБА ЕКОНОМСКИ ОБАВИЈА ПЛАНЕТУ, А РУСИЈА ЕВРОАЗИЈИ ДАЈЕ ВОЈНИ ШТИТ

* Време англо-америчке окупације Европе се завршава. На наше очи се убрзано ствара нови евроазијски поредак, гради се политички костур Великог континенталног савеза у који ће у будућности неизбежно ући Немачка, Турска и друге земље Западне и Источне Европе 

* САД и Британија откачињу сисаљке и пакују кофере. Већ сутра ће они овде затварати своје базе, повлачити војне контингенте, евакуисати агенте утицаја са породицама. Догодиће се и давно предсказани залазак долара. То је неизбежно. Тај процес се може успорити, али се не може зауставити. Евроазијско пролеће је близу!

* Одлазак САД из Европе и рушење колонијалних финансијских модела управљања створиће хаос. Пошто су кроз сву своју историју користили технологије контролисаног хаоса, они су свакако способни да створе неконтролисани хаос. Управо стога је потребно преузети ослабљене нити америчког утицаја на простор и потенцијале Евроазије и створити својеврсне континенталне Уједињене нације. Управо ШОС је ембрион такве структуре

* Званични језици ШОС су руски и кинески. Имена држава на таблицама у сали за састанке су написана прво на руском, а испод кинеским писмом. Шефови држава иступају по редоследу одређеном руском азбуком

__________________________________________________________________

         Пише: Андреј ФЕФЕЛОВ

ПРЕ тачно сто година је представник тадашње британске елите, научник, политичар, оксфордски професор Хелфорд Џон Макиндер постао Врховни комесар Антанте у војном побуном захваћеној Украјини.

Налазећи се у штабу генерала Дењикина, он се бавио обезбеђивањем Белој армији финансијске и војно-техничке помоћи од стране Велике Британије, или да се изразимо језиком «мајдана» – «делио је слаткише» за борбу са бољшевизмом.

У то време је у Лондону објављено његово друго дело из области геополитике, са карактеристичним насловом «Демократски идеали и реалност». У том раду је Макиндер разрадио теорију Хартленда, то јест «земље – срца».

Управо тада је зазвучала његова чувена формула: «Ко контролише Источну Европу, тај контролише Хартленд. Ко контролише Хартленд, тај командује Светским острвом. Ко контролише Светско острво, тај влада светом.»

Овде се мора приметити да се Хартленд географски поклапа са границама Велике Русије: Руске империје, СССР.

У Макиндеровим терминима, Хартленд окружују територије «унутрашњег полумесеца», који се простире од Западне Европе преко Блиског и Средњег Истока, до Индије и Кине. Та основна континентална конструкција има и спољшњу област – такозвану периферију, у коју спадају Британија, Африка, Океанија, Јапан, Аустралија и обе Америке.

Видовити Макиндер је објавио скори крај «колумбовске епохе» – дела светске историје у којем су доминирале поморске државе и поморска трговина. По Макиндеру, развој трансконтиненталних комуникација ће окончати господство острвских држава и створиће нову економску и политичку реалност у свету.

А какве везе са тим има ШОС, питаћете.

Ево какве: пре неколико дана су се у Бишкеку окупили лидери Русије, Кине, Индије, као и Ирана, Белорусије, Узбекистана, Пакистана, Казахстана, Таџикистана, Авганистана, Киргизије и Монголије. На наше очи се убрзано ствара нови евроазијски поредак, гради се политички костур Великог континенталног савеза у који ће у будућности неизбежно ући Немачка, Турска и друге земље Западне и Источне Европе.

Да, да… а ући ће и Украјина.

То није далека будућност!

Време окупације Европе се завршава.

Симптоми тога су свуда унаоколо.

САД и Британија откачињу сисаљке и пакују кофере. Већ сутра ће они овде затварати своје базе, повлачити војне контингенте, евакуисати агенте утицаја са породицама. Догодиће се и давно предсказани залазак долара. То је неизбежно. Тај процес се може успорити, али се не може зауставити.

Евроазијско пролеће је близу! Али, није све ружичасто.

Одлазак САД са континента и рушење колонијалних финансијских модела управљања ће створити хаос. Јер, на Светском острву живи много народа, у својим границама се гура близу стотину држава. А уз то, прекоокеански «партнери» су, због своје пиратске суштине, склони да уништавају све што није под њиховом влашћу.

Пошто су кроз сву своју историју користили технологије контролисаног хаоса, они су свакако способни да створе неконтролисани хаос. Управо стога је потребно преузети ослабљене нити америчког утицаја на простор и потенцијале Евроазије и створити својеврсне континенталне Уједињене нације.

Управо ШОС је ембрион такве структуре.

У недрима баш те организације се припрема концепција «Сазвежђа центара», као доктрина развоја највећег од свих континената планете.

ШОС је интересна структура. Њени званични језици су руски и кинески. Имена држава на таблицама у сали за састанке су написана прво на руском, а испод кинеским писмом. Шефови држава иступају по редоследу одређеном руском азбуком.

На овом самиту већина говорника је говорила на руском. О чему су говорили?

Говорили су о узајамном поверењу, о узајамној користи, о равноправности, о неопходности узајамних консултација о кључним питањима, о поштовању разноврсности култура и традиција. О томе да се мора напуштати долар и повећавати обим трговине у националним валутама.

Нешто важно: за време самита кинески лидер се срео са иранским председником и изјавио да ће Кина јачати односе са Ираном «у сваком случају».

Нешто веома важно: на самиту су започети преговори о стварању заједничког информационог простора, о сарадњи у медијској сфери и информационим технологијама.

И то је кључна тачка, јер ће се битка за Евроазију одвијати у области термина, смисла и ликова. И сукоб ће бити жесток, као никада раније.

Немогуће је победити унутар система, којим управља противник. Немогуће је извојевати победу на туђем терену и по туђим правилима (која се, уз то, непрестано мењају).

Почетак суверене информационе политике, разрада њеног техничког и идеолошког обезбеђења, ствар је изузетно важна и ургентна.

Оставити без напајања глобалне англосаксонске медије, ишчупати кобри отровни зуб – то је питање безбедности и питање будућности!

Питањима великих инфраструктурних пројекта, који утичу на привреду и геополитику нашег супер-региона, на самиту ШОС је посвећено мање времена, али то не значи да им није посвећена пажња.

«Географски разум» континента рукама кинеских радника сваког дана и сваког минута провлачи по врлетима Евроазије гасоводе и нафтоводе, друмске и железничке магистрале.

Из Синкјанг-Ујгурског аутономног региона Кине, преко Казахстана гради се железничка трансверзала до Туркестано-Сибирске пруге, а од ње – ка Транссибирској.

Из Урумчија (Кина) почела је изградња пруге преко Алма Ате, Бишкека, Ташкента, Самарканда, Ашхабада до Техерана.

Теретни возови се преко Хајратонског моста већ крећу из Кине у Авганистан.

Завршена је железничка магистрала која иде од западне границе Кине преко Исламабада и Лахореа до луке Карачи.

Сви потенцијали савремене Кине ангажвани су на модернизацији лука и аеродрома, нафтовода, гасовода и далековода.

Кинеска куповина луке Пиреј у Грчкој и њена моментална модернизација сведоче о убрзаном уласку геоекономских интереса Кине у Европу.

А Русија? Каква је улога Москве у тој великој просторној архитектури?

Док Кина, као огромна свилена буба оплиће својим нитима сву површину земље, Русија кује непробојни ракетни штит Евроазије, ствара фантастичне типове оружја и претвара Светско острво у неповредиву оклопњачу, способну да одбије сваки атак на мир и слободу континента.

Такви су актуелни трендови и геополитичке прилике!

Превео: В.К.

Извор:
ФАКТИ