Пробој „коридора живота”

Пре 27 година је војном победом повезан запад с истоком Републике Српске и са Србијом, чиме је пробијена блокада која је довела до смрти беба у бањалучком Клиничком центру

Бањалука – „Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да деца умиру!”, речи су којима је тадашњи командант Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске (ВРС) генерал Момир Талић покренуо акцију „Коридор 92” издавши наредбу начелнику штаба Прве оклопне бригаде и команданту тактичке групе један Новици Симићу.

На Дугој Њиви код Модриче обележена је 27. годишњица од пробоја „коридора живота”. „Коридор 92” назив је за операцију Војске РС и снага САО Крајине чији је циљ био успостављање копнене везе западног дела Српске и Републике Српске Крајине са источним делом РС и са Србијом, то јест СР Југославијом. С друге стране биле су војне и паравојне снаге хрватске-муслиманско коалиције.

Окидач за доношење одлуке о пробијању коридора била је смрт 12 беба и умирање бубрежних болесника у бањалучком Клиничком центру због немогућности допремања кисеоника. На снази је била ваздушна блокада коју је увео Савет безбедности УН. Хеликоптер у Батајници с медицинском помоћи остао је на писти чекајући дозволу. Претходно, Хрватско веће одбране (ХВО) и хрватске снаге крајем маја заузимају Модричу прекинувши територијалну везу са Србијом. Наступила је несташица хране и лекова.

Војна операција „Коридор 92” трајала је од 14. до 28. јуна 1992. године на подручју Посавине. До Видовдана, то јест за око две недеље, супарник је поражен.

Спојен је источни и западни део Српске, а тиме и Српска са Србијом, и створена копнена веза која је изгубљена 15. маја 1992. Акција је завршена изласком српске војске на реку Саву у Броду. Ослобођени су Дервента, Модрича, Брод и Оџак. Комплетна војна операција пробоја и обезбеђивања коридора завршена је 6. октобра 1992.

„Изборили смо се за коридор и за територијално уједињење Бањалуке и Бијељине. Нико није могао да спречи да се спојимо са матицом Србијом, ни тада ни данас”, рекао је на обележавању Милорад Додик, председавајући Председништва БиХ.

Насупрот себе, српска војска имала је од 20.000 до 25.000 војника, битку није преживело њих 1.261, а 6.250 је рањено, подсећају медији. Војска РС и САО Крајине у једном тренутку бројале су око 50.000 припадника у тој војној операцији, од којих 413 није преживело а 1.505 је рањено, наводе званичници РС.

Они напомињу да је ова битка спроведена у складу са свим правилима ратовања, те да је поред историјског војног успеха, била акција хуманитарног карактера јер је омогућила живот за више од милион људи који су тада били у гету.

Да би била прекинута 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног дела РС и РСК, животе су дала 273 борца Војске РС, 70 бораца МУП-а РС и 70 бораца Војске РСК. „После ове историјске акције, којом је створен темељ за формирање РС, нисмо више били сами”, рекао је Миломир Савчић, председник Борачке организације РС.

Извор:
ПОЛИТИКА