Прослава Преподобног Петра Коришког у Љуљацима

Предивног угодника Божијег из рода српског, Преподобног оца нашег Петра Коришког, Света Црква прославља 5/18. јуна. Овом великом подвижнику поста и молитве из тринаестог века посвећена је капела у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима.Своју другу славу манастир је свечано прославио Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао  Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума, протојереја Жељка (Марића), протосинђела Романа (Папића), протосинђела Игњатија (Станића), протосинђела Јована (Узелца), јерођакона Онуфрија (Ђурђева) и јерођакона Методија (Ђурђевића). Светој Литургији  је присуствовало монаштво епархије и око 150 светосаваца из разних крајева наше земље. Неки од њих су се причестили пресветим и животворним Тајнама Христовим.

Након Литургије владика Николај је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Преподобног Петра Коришког принели братство манастира и овогодишњи домаћини славе:  Снежана Хаџи-Станковић из Крагујевца и Горан Јосијевић са Каблара. За наредну годину пријавио се: Мирослав Јовановић из Горњег Милановца.

Затим се присутном народу веома надахнутом архијерејском беседом обратио владика Наум. У својој беседи владика је најпре говорио о празнику Педесетнице, а затим додао:

„Једно веће чудо које се десило у наше време, браћо и сестре, то је чудо васкрсења српскога монаштва. 1978. године у Црну Реку долази јеромонах Артемије Радосављевић, тренутно  Епископ рашко-призренски. Уз помоћ Божију и благослов свога старца – светог Јустина Ћелијског и укрепљен молитвама светог Петра Коришког, овде се зачело једно богоугодно општежиће. Живећи у Правој Вери и у правим монашким трудовима, светопредањским монашким трудовима, Господ је благословио ту монашку заједницу, на челу са јеромонахом Артемијем. Господ је убрзо увећао то братство. Први међу братијом дошли су наш садашњи владика Николај и друга старија братија. Сви они, живели су богоугодно и Господ их је благословио, тако да је 1991. године, када је Владика изабран за Епископа рашко-призренског, братство бројало 15 чланова. Црна Река постаје расадник монаштва – и даље долазе млади људи, жедни монашкога живота. Владика, када год се намножи братство, роји братство, оснивају се нови манастири; читава Епархија цвета.

Тако да од те 1978. године, до нашег егзила 2010. године, кроз Црну Реку пролази око стотину монаха. То је незапамћен случај у нашим манастирима у задње време. Дакле, једно велико чудо васкрсења монаштва десило се молитвама светога Петра Коришког, а он је, браћо и сестре, духовно чадо светога Саве, као и сви ми који се данас овде молимо, као и сви Православни Срби. Његовим молитвама Господ је благоизволео да се Црна Река излије, не само у Епархију рашко-призренску, него и ван те епархије. Ми нисмо данас поред моштију светог Петра Коришког, али је његов дух овде са нама у овоме манастиру светог Јована Крститеља и у свим нашим катакомбама, то је тај дух који је владао у Црној Реци, то је тај дух који влада овде данас, та заједница, та љубав, та саборност каква се данас ретко среће, браћо и сестре. Ово што данас имамо овде у Љуљацима и у нашим катакомбама је прави бисер и нећете то срести на другом месту. То је велики дар Божији и велика милост Божија, то су молитве светог Петра Коришког и светога Саве и светога Јустина Ћелијског донеле.“

Празнична радост настављена је трпезом љубави коју је, заједно са овогодишњим домаћинима, припремило манастирско братство. Том приликом су млади гуслари при овој катакомби извели пригодан програм.

Инфо служба

Све беседе Хорепископа Наума можете погледати овде .

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ