Екуменисти у СПЦ и даље, без трунке зазора и покајања, настављају својим утабаним путем погибли, који се зове: јерес екуменизма – Учешће на екуменској – вечерњој молитви

категорија Екуменизам / дана 23/06/2019 у 22:27 часова /

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Господина Андреја протојереј-ставрофор Петар Пантић узео је учешће на 36. екуменској духовско-вечерњој молитви, 07. јуна 2019. године у Евангелистичкој цркви (Bidermanngasse 11-13) у 12. бечком округу, као и на подијум дискусији која је следила после тога.

Тема ове вечери је била:„Екумена на провери“. Питање је: како данас стоји Екуменски покрет?
Евангелистички свештеник и универзитетски професор Ернст Хофхансл (Univ.-Prof.D.Ernst Hofhansl) одржао је угледно предавање на тему: ,, Да сви буду једно“ (ut omnes unum sint) – ,,Христова молитва као задатак и као шанса за Екумену данас“.
После предавања одржана је екуменска молитва, у којој су споменута имена високорангираних учесника, носилаца високих служби у различитим црквеним заједницама у протеклих 36 година, колико је трајала ова међуцрквена екуменска манифестација, чији идејни творац је госпођа др Ингрид Фогел, која је предводила ову евангелистичку заједницу у протеклих 36 година. Ово је био последњи пут дa сe ова манифестација одржава, јер госпођа Фогел иде у пензију.
Потом је организовано послужење за све учеснике. Била је то прилика за познанства и контакте.

На подијум дискусији на тему:“Препреке и спотицања у Екуменском покрету-Схватање Екуменског покрета и реалност живота“ учесници у дискусији су били представници разних црквених заједница из Беча: председавајући Екуменског савета Цркава у Аустрији маг. Томас Хенефелд (Thomas Hennefeld), римокатолички бискуп у мировини др Крецл (Weihbischof Dr. Helmut Krätzl,) бискуп Старокатоличке цркве др Хајнц Ледерлајтнер (Bischof Dr. Lederleitner), бечки евангелистичко-лутерански суперинтедент др Матијас Гајст (Dr. Matthias Geist), свештеник Англиканске Цркве (Rev´d Canon Patrick Curran) и протојереј-ставрофор Петар Пантић, представник Српске Православне Цркве, Епархије аустријско-швајцарске. Модератор дискусије је био господин Удо Бахмаир (Udo Bachmair).
Прота Петар Пантић је најпре свим учесницима пренео поздраве Епископа Андреја и жаљење што није могао да буде присутан на овој манифестацији. Затим је на питање модератора дискусије за мишљење о стању Екумене данас, изнео своје погледе. Говорио је о позитивном ставу наше Цркве према дијалогу и сарадњи, као и учешћу у у разним црквеним манифестацијама. Лично Епископ Андреј је, не само потпредседник Екуменског савета Цркава у Аустрији, већ и активни учесник многих манифестација које организује Савет, где даје свој допринос, а тамо где не може лично да присуствује, шаље своје представнике, рекао је између осталог прота Петар.
У Екуменском покрету треба радити и убудуће као и досад, у смислу међусобног бољег упознавања, дружења, вођења дијалога о различитим важним темама, о ономе што нас спаја и о ономе што нас раздваја, заједнички рад на социјалном плану, на свему ономе што произилази из хришћанске етике и др.
На примедбу једнога од дискутаната да је у Православној Цркви велика присутност национализма, прота Петар је учтиво реплицирао и покушао да разјасни православни став по питању национализма, као и о улози Цркве, особито код нас на немирном Балкану, где се водила петовековна борба да се сачува духовно и национално биће српскога народа. Прота је указао на чињеницу да Православна Црква не признаје никакв национализам, да је јавно осудила на Саборима етнофилетизам, у смислу шовинизма, јер је она Саборна, није сепаратна већ целосна, једна и јединствена. Црква међутим, признаје и благосиља патриотизам, који представља љубав према својој отаџбини, своме роду, прецима, светињама, гробљима, традицији, језику, култури и хришћанском наслеђу. У том смислу, патриотизам подразумева, да када је биће тога народа угрожено, Црква има право, али и дужност, не само да говри о љубави према ближњима, већ да га заштити дозвољеним средствима. Сходно томе хришћански је здраво волети своје и чувати свој идентитет, не презирући друге. Напротив, љубав према својим хришћанским коренима отвара народ и према другима, и не држи га у ни у каквој изолацији. Православна Црква код нас Срба имала је ту тешку историјску улогу да буде чувар народне душе и његове духовности, али када је то било неопходно и егзистенцијалног опстанка. Благодарећи њој и њеној духовној снази, она је своју улогу одиграла на прави начин. Отуда се често, у српском народу, наглашава и велича њена улога, њен значај за сав српски народ до данас. Српска Црква није носилац самодовољног и изолованог национализма, величање свога народа на штету других. Она чува и брани нападнуте и угрожене универзалне вредности слободе, истине, правде за свакога човека и сваки народ, независно од боје коже, језика и вере. То су универзалне вредности људскога достојанства, достојанства људске лчности..

Дискусија је протекла у изношењу различитих виђења угледних представника хришћанских цркава, где је свако изнео своје мишљење по питању стања Екумене данас и њене перспективе у будућности. На крају су се учесници дискусије, са организаторима заједнички фотографисали, а потом и разишли са жељом да своје познанство и пријатељство продуже у наредним сусретима.