С. Рељић: Лешинарска посла Олбрајтове, Клинтона и Кларка

О томе шта су уствари косовски Албанци обележавали прошле недеље када су „славили слободу“, у емисији „На нишану Лазанског“ говорили су генерал Стојан Коњиковац, учесник рата 1999. и битака на Паштрику, где је био рањен, као и социолог Слободан Рељић. Учествовање бивших америчких званичника – Била Клинтона, Медлин Олбрајт и Веслија Кларка на обележавању две деценије од уласка НАТО трупа на Косово и Метохију, Рељић назива лешинарским послом.

„То су људи који су некада били у политици, сада на основу тога имају нека права пљачке, пошто после сваког рата имате право пљачке. И сада су они акционари у неким предузећима на Косову и друго, дају велике паре да би се дошло на такве догађаје на којима им подижу и споменике. То само показује да Косово нема више ону врсту подршке какву је имало када је прављено. Да им је оно важно, ту би дошао амерички председник, али пошто је ово потпуно ефемерна ствар, долазе трећепозивци. Долази Весли Кларк да објасни како Путин овде може да покрене рат. Дакле, то су испразне приче бивших људи и то такође показује однос Запада према Косову“, сматра Рељић.

На нивоу одржавања атмосфере – како Косово нешто значи Америци – посета Клинтона, Олбрајтове и Кларка има смисла, али на оперативном нивоу, посета бивших политичара је низак ниво, додаје Рељић. „Када је Америка почела деловање на КиМ, она је била највећа сила на свету. Данас је једна од барем три силе. Њена могућност утицаја на Косово сада је неупоредиво мања него пре двадесет година“, категоричан је Рељић.

Мали број присутних на прослави две деценије од дана „када је на Косово стигла слобода“, како је годишњицу две деценије уласка НАТО-а на КиМ дефинисао Хашим Тачи, Рељић тумачи на првом месту економском ситуацијом у јужној српској покрајини и незадовољством грађана. „Ми тешко живимо. А на Косову се живи десет пута теже. Ми имамо нешто од тих инвестиција, они немају ништа. Ако сте били на Косову, знате да је тамо главни посао прање аутомобила. Један врло танак слој људи зарађује од трансфера хероина из Авганистана“, објашњава Рељић.

Осим тога, према његовим речима, велики је одлив косовских Албанаца у западну Европу. Двадесет пет година од почетка транзиције у државама насталим распадом СФРЈ сви су свесни да су постали робови Запада. Последњи који су тога постали свесни, каже Рељић, јесу косовски Албанци. Тиме се може тумачити чињеница да је мали број људи присуствовао прослави двадесет година од уласка НАТО-а на КиМ у Приштини. На Скендербеговом тргу били су присутни само они који имају неке користи од успостављања Косова као независне државе под покровитељством САД и НАТО-а, обични грађани, незадовољни тиме како живе двадесет година касније, незаинтересовани су за такве догађаје.

Коњиковац се присетио ратних дана у које је ушао као потпуковник, а из битака изашао као најмлађи пуковник у историји Југославије. Током НАТО агресије био је рањен као командант истурене команде 549. моторизоване бригаде Војске Југославије (ВЈ). На Паштрику је спречен копнени напад НАТО-а и ОВК и њихов продор у Метохију, присећа се он. Према речима Коњиковца, због учешћа снага НАТО-а, албанске армије, терориста ОВК, као и авијације западне Алијансе, битка на Паштрику, или операција „Стрела“, како је позната у НАТО изворима, једна је од најасиметричнијих битака у историји ратовања.

Сва правила о коришћењу артиљерије и оклопних јединица која се уче на војним академијама, официри и војници ВЈ морали су да модификују током битке за Паштрик. „Креативност и домишљатост у командовању морала је доћи до пуног изражаја да би се успело сачувати људство и техника. На пример, правило за артиљерију је концентрација и дејство на једном месту. Ми смо вршили дисперзију артиљерије на више тачака како бисмо је сачували и обезбедили подршку снагама на фронту. Постављање макета и лажних положаја је нешто што нас је спасавало“, прича Коњиковац.

Када је тадашњи портпарол НАТО-а Џејми Шеј говорио да је НАТО погодио 154 циља, није знао да је деведесет одсто тих циљева било лажно. Војска Југославије не само да је бранила, него и одбранила Косово и Метохију, каже Рељић, а НАТО је морао да на не тако славан начин оконча рат, уз помоћ Резолуције 1244. Међутим, када војска обави посао, почиње политичко деловање у коме се показујемо као недостојни такмаци, објашњава Рељић чињеницу да је битка за Паштрик двадесет година била у запећку историје.

Аутор Никола Јоксимовић

Извор Спутњик