Филип Родић: Скотове поруке с моралног Олимпа

Скот би требало да се погледа у огледало и покрије ушима. Његова земља од свог настанка ратује с практично читавим светом

Амерички амбасадори у земљи Србији генерално су се понашали пре као гаулајтери него као дипломатски изасланици са задатком да с домаћинима изграде што боље односе. Садашњи амбасадор САД Кајл Скот, међутим, надилази већину њих, дајући себи и слободу да Србима константно моралише.

Постоји у нашем друштвеном животу једна дискретна вододелница којој најчешће уопште не посвећујемо пажњу, али која скоро непогрешиво открива да ли се особа у питању налази на „правој“ или на „погрешној“ страни историје, мада има изузетака. Ради се о начину на који наши новинари, политичари, интелектуалци изговарају и пишу презиме садашњег америчког амбасадора у Србији. На „правој“ страни историје су они који су прихватили ферман амбасаде и с гнушањем одбацили ретроградни и шовинистички правопис српског језика и екселенцију зову „Скат“. На „погрешној“ су сви они који се држе правописа и свесни су да се ради о „Скоту“, ризикујући да не добију америчку визу.

Видевши да су многи у Србији спремни на прекрајање правописа, Скот је схватио да може исто да покуша и са Уставом и с мапом Србије. Тако је овај наш гост у типично америчком маниру поштовања домаћина, гостујући крајем априла у једној апатинској основној школи, ђацима показао мапу Србије без Косова и Метохије, што је с Моралног Олимпа, за шта се америчка амбасада сматра, објашњено тиме да је користио мапу која је „у службеној употреби у САД“. Проблем је само што Скот није тада био у САД. Обзнањујући urbi et orbi да је одржао предавање, Скот је навео да у Апатину „није био каубој“ и да су деца имала „прилику да боље упознају Америку“. Ако није био каубој, зашто се онда тако понашао, а деца су очито сасвим довољно упознала Америку, па је сада ред да он мало упозна Србију. Прву лекцију одржали су му управо мали школарци, узвикујући да је Косово Србија.

Овај морални Зевс нам је затим поручио да је „срамота“ што је на челу „Бесмртног пука“ у Нишу био генерал Владимир Лазаревић, осуђени ратни злочинац. Све и да је тако, Скот је последњи који би требало да нам даје лекцију о томе, пошто је, на пример, „Кејп Канавералом“ ономад с Кенедијем парадирао есесовац Вернер фон Браун, а на највишим позицијама у НАТО-у били су нацистички генерали Ханс Шпајдел и Адолф Хојзингер. Они, за разлику од Лазаревића, нису осуђени, али питање је зашто нису, а не да ли су били ратни злочинци.

Скот је нашао за примерено да реагује и поводом прошлогодишњег инцидента с „патриотским“ кампом на Златибору, рекавши како „руске колеге подржавају паравојни камп за децу“, док САД „подржавају кошаркашке кампове“. Заборавио је овај див да његова земља не да подржава, него држи не паравојни већ војни камп на територији Србије – „Бондстил“. Исто тако је заборавио да је његова земља подржавала бројне паравојне кампове широм света, од Никарагве и Салвадора, преко Босне и Албаније, па до оних Бин Ладенових у Авганистану.

Сада „дипломатско“ представништво под Скотовом управом критикује шефа српске дипломатије Ивицу Дачића јер је на новчаници од сто долара написао „Косово је Србија“. „Уместо што уништава новчаницу са ликом великог америчког научника и државника Бенџамина Френклина, министар Дачић би можда могао да размисли о његовој изјави: ‘Буди у рату са својим пороцима, у миру са својим суседима’“, пише у посланици огранка америчког етичког комитета за Србију. Опет, Скот би требало да се погледа у огледало и покрије ушима. Његова земља од свог настанка ратује с практично читавим светом, и почели су управо од суседа, од америчких Индијанаца, који су били толико наивни да досељенике приме као што су Срби примили њега. Или је Дан захвалности лаж? Управо његова родна Аризона отета је од суседног Мексика ратом 1848, а од Индијанаца су је отимали све до 1918. Пошто су покорили суседе, прешли су на свет, који и данас покушавају да покоре.

Ако Американци раде ово што раде држећи се наведене девизе Бенџамина Френклина, испада да је човечанство највећи амерички порок и зато тако упорно и посвећено ратују против њега. Зато су од 243 године, колико им је држава независна, само 21 провели у миру са светом и суседима. Зато су једини који су сасвим непотребно употребили нуклеарно оружје.

Аутор Филип Родић

Извор:
СТАНДАРД