КАКО ЈЕ ЧЕРНОБИЉ УТИЦАО НА ЖИВОТ У СРБИЈИ Први радиоактивни облак био је над Београдом 1. маја 1986, а онда је почела да ПАДА ОТРОВНА КИША

Килограми бачене зелене салате, јагода, уништена поља пшенице, страх од кише, од контаминираног земљишта… Како је чернобиљска катастрофа утицала на живот у Србији?

Телевизијска серија која веродостојним сценама и чињеницама које су Совјети крили иза гвоздене завесе, прича о највећој нуклеарној катастрофи и жртвама у историји човечанства, ових дана мами пажњу гледалаца. Почетак њеног емитовања подударио се 33-годишњицом несреће од које је дрхтала северна хемисфера. Тог 26. априла 1986. експлодирао је један од четири реактора нуклерне електране „Лењин“ у Припјату, украјинском граду близу садашње границе са Украјином.

Серија „Чернобиљ“ (Цхернобyл), за разлику од осталих играних остварења који су се бавили овом темом, детаљно тумачи шта се десило тог дана у нуклераној електрани, приказује живот грађана Припјата и жигоше совјетску власт које су покушавале да оћуте трагедију.

Експлозија на четвртом реактору је узроковала даље експлозије, услед чега се у атмосферу ослободила велика количина радиоактивног отпада.

Радиоактивни облаци

Након експлозије, радиоактивни облаци прекрили су готово читаву Европу.

Прва ваздушна струја која је регистрована била је 27. априла око поднева у Чернобиљу, а до Словеније је стигла два дана касније. Сматра се да је први радиоактивни облак до Србије и Београда стигао 1. маја, а донела га је друга ваздушна струја. А тих дана падала је и киша која је додатно закомпиковала ствари и проширила страх међу људима.

Они који су тих дана са страхом гледали у небо сећају се како су информације споро долазиле.

– Колико памтим била је паника, али не толика колика би била данас у време када информације брзо стижу са краја на крај света и када се више зна о последицама радиоактивности. Ми смо, сећам се, за хаварију у Чернобиљу сазнали три-четири дана после експлозије у нуклеарној електрани, јер су Совјети покушавали да сакрију шта се заиста десило – прича Ужичанин Јован Марјановић (68).

Памти да је за Чернобиљ сазнао 30. априла, док су се деца у његовом комшилуку спремала да ложе логорску ватру.

– Погодило се да је један мој комшија баш тог дана дошао са путовања у Русију, где је ишао посредством туристичке агенције. Дошао сам код њега кући и питао га: „Шта се то тамо десило“, али он није разумео моје питање. Рекао је да је први пут о нуклеарној хаварији чуо од мене и да за све време боравка у Русији нико нигде није споменуо ни реч о томе. Да ли су га звали или се сам јавио, не сећам се, тек после неколико дана је ишао код лекара да провери да ли је озрачен. Срећом, боравак у СССР-у није се одразио по његово здравље – сећа се Марјановић.

26. априла у 01.23 сати по московском времену избила је несрећа
27. априла у 11 сати стигли су аутобуси за евакуацију

Народ се у Србији тада држао препоруке да не ваља излазити напоље док пада киша. Да ли је ово био званичан савет или га је протурио неко ко је био свестан опасности – ретко ко се сећа.

Контаминирано поврће

Због Чернобиља, у то време, највише су заплатили пијачни трговци који су продавали тек пристигло воће и поврће, јер скептични грађани из мере предострожности нису хтели да купују лук, салату, јагоде, које је заливала киша из, како се причало, радиоактивних облака.

У целој Србији грађани су масовно бацали зелену салату и све младе плодове, а ишло је до те мере да су негде уништавала и цела поља пшенице.

– Вести о хаварији у Чернобиљу, штетности радиоактивних материја и могућим последицама по нас државна телевизија је прилично дозирала. Вероватно због тога људи нису придавали значају том догађају, мада су бранили деци да излазе напоље. О нуклеаркама се тада знало само да служе за производњу струје, па је хаварија за нас представљала и непознату опасност. Мало по мало, када је опасност већ прошла, стручни часописи су се детаљније објаснили шта су нуклеарке и какав ризик носе – прича Ранко Дејовић из Ужица.

Званични подаци кажу да је услед хаварије у Припјату 8,4 милиона грађана СССР-а (Украјине, Белорусије и Русије) било изложена радиоактивном зрачењу. Организација за заштиту природне средине “Греенпеаце” саопштила је да је од последица катастрофе у Чернобиља умрло око 200.000 људи, мада је према незваничним проценама тај број био и два пута већа. Припјат је већ 33 године напуштен град, а око 35.000 одраслих и 1.400 деце из ширег подручја нуклеарне електране затражило је помоћ због последица зрачења. Године после хаварије донеле су све више оболелих од рака и леукемије, рођења деце са поремећајима и превремене порођаје.

У читавој Европи утицај зрачења се одразио на здравље људи због активности цезијума 137 и стронцијума 90 и осталих радионуклида чије време полураспада је 30 година и који ће у земљи бити присутни још 30 година.

Како је дошло до несреће?

До несреће је дошло услед теста на реактору, а постоје две верзије узрока катастрофе.

Према првој верзији, из 1986, узрок је била грешка оператера, а према другој, из 1991, у питању је била грешка у дизајну реактора. Сматра се да је то уједно и највећа еколошка катастрофа у историји нуклеарне енергије. Из области око чернобиљске електране евакуисано је више од 100.000 становника. Објекат се налази близу Припјата, од Чернобиља је удаљен 18 километара, а од границе са Белорусијом 16. Припјат је данас напуштен и налази се у центру забрањене зоне. Те вечери када се догодила несрећа, град Припјат није био одмах евакуисан. Становници нису били ни свесни шта се догодило, али су се након неколико сати разболеле десетине. Следеће јутро, 27. априла, стигли су први аутобуси у Припјат и почела је евакуација.

Извор: Блиц