Карикатура: Горан Дивац
НОВА МАЛИГНА ИНИЦИЈАТИВА ВОЛФГАНГА ПЕТРИЧА ПОВОДОМ РЕШАВАЊА ПИТАЊА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
- Петрич: Косово је европски проблем, Русија и Америка да се не мешају у његово решавање
- Петрич: У преговорима Београд и Приштина морају да схвате да интереси Европеморају бити у првом плану
- Петричеву иницијативу не треба посматрати другачије, него као нови покушај угрожавања легитимних српских државних и националних интереса.
Пише: Јово Вукелић
Волфганг Петрич, бивши главни представник Европске уније (ЕУ) за Космет, баш у преломно доба решавања косовско-метохијског проблема крајем 90-тих, дао је после дужег ћутања, пре дан-два неочекивану и врло чудну изјаву: „Косово је европски проблем и Русија и САД не би требало да се мешају у његово решавање“(1).
Искусни аустријски дипломата (72 године) пореклом корушки Словенац, као да је преспавао пуне две деценије откако је европско ангажовање око решавања косметског чвора под његовим вођством доживело дебакл и пораз и завршило се бруталном и нелегалном агресијом, бомбардовањем Србије 1999. године и ратом у коме су масовно страдали углавном цивили на Косову и Метохији, али и широм Србије.
Од тада ЕУ имају и играју другоразредну улогу у решавању косметског питања. Главне конце у својим рукама држе САД, НАТО и земље њени сателити, као што је В. Британија и оне протеклих година намећу решења и воде политичке игре око решавања статуса нелегалне државе „Косова“. Осим тога, често и водеће земље ЕУ на Космету вршљају са својим обавештајним службама и додатно муте воду радњама испод жита, па се не може поуздано дефинисати да ли и оне саме раде у интересу те апстрактне ЕУ, или их само спроводе у интересима својих националних држава. Ми заправо не знамо шта је интерес ЕУ, а шта Немачке или Француске, и да ли ту има разлике. Или пак, ако говоримо о Шпанији, где се она налази у тим тзв. интересима ЕУ према Косову и Метохији.
Остаје стога нејасно шта је овом изјавом хтео да постигне Петрич. Није баш до краја јасно зашто му одједном смета ангажовање САД и НАТО. Можда му смета нешто друго, а то је најављено веће и шире ангажовање Русије. Или долази до мимоилажења интереса ЕУ и САД.
Иначе, његов утицај на међународну политику и токове је данас скоро миноран. Али, очигледно амбиције остарелог Петрича су и даље велике и његова жеља да се меша у оне међународне послове и односе у којима се показао безуспешан. Пре ће бити да је његово буђење из дубоког сна последица нечијег мига из актуелне врхушке ЕУ који нема довољно храбрости да сам то изговори, па је Петрич изабран као повољан медијум који треба да некоме пошаље поруку шта се заправо у ЕУ мисли, а не сме гласно да каже.
Косметски чвор није решен, напротив закомпликован је после његовог некомпетентног ангажовања.
То доказује и невероватно немушта и нелогична изјава некадашњег специјалног опуномоћеника ЕУ за Косово (од 1997. до 1999. године): “У преговорима Београд и Приштинаморају да схвате да интереси Европе морају бити у првом плану“(2).
Ова неочекивана изјава говори о старом себичном аустроугарском духу и менталитету где су вековима навикли да слабији и слуге треба да воде рачуна о интересима газда, а сопствене интересе могу да занемаре…
Ако би Србија водила рачуна о интересима Европе у преговорима са Приштином, а не о сопственим интересима, онда би Приштина постала независна и самостална држава, јер је интерес већине земаља ЕУ већ јасно исказан да се нелегална криминална и мафијашка отета српска територија Косово призна за независну и самосталну државу.
Тако да ће бригу, по Потричу, о српским интересима, о интересима Београда вероватно водити неки лик из ЕУ, као што је Петрич, што се, по Србију, већ показало кобним.
Уз све изречено, Петрич иде и даље и не противи се размени територија, разграничењу наравно само зато не би ли Србија добила парченце – мали део своје територије, коју су јој ЕУ, САД и НАТО отели, и не би ли онда Србија признала насилно одузети највећи део тероторије своје државе –за самосталну и независну државу.
Зато Петрич истиче: „У процесу налажења решења између Србије и Косова „требало би да сеигра отвореним картама”, баш зато што је у Бриселу „очигледно одлучено да нема црвенихлинија, да је могућа и размена територија”.
Јасно је да је Петрич за мењање међунардно признатих државних граница кад је то на штету Србије. И он то и подржава.
У евентуалном мењању граница Босне и Херцеговине у којој би Срби из Републике Српске добили своју државу Петрич је енергично против и каже:
„Упитан зашто би Република Српска остала у Босни и Херцеговини, ако Србија и Косовопостигну споразум око промене граница, Петрич је цитирао хрватског чланаПредседништва БиХ Жељка Комшића који је изјавио да не постоји веза између ситуације у БиХ и ситуације на Косову.„Ако дође до промене граница, ако се ради о резултату преговора о косовском питању, онда то мора да буде резултат који су прихватиле обе стране. Примењујусе међународна правила, билатералне промене граница су могуће само између две суверенедржаве консензусом”, закључио је.
„За разлику од тога, у БиХ нема консензуса по том питању и та земља постоји у границамакоје су успостављене Дејтонским споразумом“, закључује Петрич.
Треба истаћи и подсетити да је Петрич био и главни преговарач ЕУ на мировним преговорима о Космету у Рамбујеу и Паризу 1999. године, који су били предигра бомбардовању СР Југославије у марту те године. Тада је показао сву нетрпељивост и необјективност према Србији и интересима српског народа.
Зато никакву његову иницијативу па и ову најновију не треба посматрати другачије, него као нови покушај угрожавања легитимних српских државних и националних интереса.
С друге стране, то може бити наговештај режања и нервозе у отимању плена с коначним решавањем проблема Косова између ЕУ и САД, или најпре унутар ЕУ чиме би се неутралисала ригидност немачко-француске варијанте решења и торпедовао двојац Меркел-Макрон.
Али било је да реч о томе или нечему другом, јасно је да Петрич хоће да каже да цех треба да плати Србија у сваком случају, а да велики играчи морају да немире своје интересе. Иако је ово историјски потврђено правило више пута доказано на штету малих народа, Србија мора да води рачуна о својим интересима, пре свега.
……………………………..
