ИРАН, КОЈИ СЕ ОПИРЕ

Америчко повлачење из раније постигнутог и чувеног нуклеарног споразума са Ираном (JCPOA), који су тада подржале и Русија и ЕУ, отворило је врата различитим расплетима ове ситуације, али, када се дође до сукоба између држава, њихови народи плате цену. У вези са тим, каква је тренутно ситуација у Ирану? Како ирански народ доживљава одлуке Сједињених држава? Велики западни медији су изабрали наратив који иде на руку америчкој страни, те сам са Давудом Абасијем из иранског ParsToday.

***

Одмах након потписивања нуклеарног споразума (JCPOA), Сједињене државе и администрација Барака Обаме су наметнуле нови сет санкција Ирану. Тако су, у ствари, одмах почели да крше споразум. Зашто је Иран поверовао Американцима?

Мислим да је Иран врло добро знао да Сједињене државе неће поштовати споразум. Мрачни период америчке власти у Ирану у време Шаха, Резе Пахлавија, затим њихово деловање у протеклих четрдесет година, као и током овог периода Исламске републике, научили су све у Ирану да се Сједињеним државама не може веровати. Зато и не верујем да су познате личности, као Преседник Рохани или Министар Зариф, заиста поверовали Американцима. У том смислу су њихови потези били мудри, јер су западни медији, као и део Међународне агенције за атомску енергију (IAEA), имали навику да наводе на закључке да Иран планира прављење бомбе. Уз Споразум и присуство међународне инспекције у Ирану, ове се оптужбе више не могу понављати. Чак и ако се Иран повуче из Споразума,било би могуће утврдити и потврдити да је ирански програм искључиво у цивилне сврхе.

У то време није било алтернативе Споразуму?

Било је алтернатива, али мислим да је избор био исправан. Економији земље је требало одушка, било је потребе за куповином нових авиона, било је потребе периодом смањених санкција. И заузет је прави став, како се и претпоставило, да треба знати да све то неће трајати дуго и потребно је припремити за даље кораке. Мораћемо да сачекамо још неколико месеци да видимо да ли је споразум заиста мртав. За сада, отпор иранске економије и владе у суочавању са „најтежим санкцијама у историји“ је заиста за пример и нема неких посебно критичних појава у Ирану. Људи и даље обављају своје послове, економија иде својим током и верујем да можемо да кажемо да је држава отпорна на било какве санкције. Ових дана је познато да је Кина купила 700 000 барела сирове нафте само у априлу; пре пар сати је најављено да ће Индија наставити са куповином иранске нафте, процењује се, око 300 000 барела дневно. Са ових милион барела продатих дневно (усвојено је и није одобрено да Иран продаје нафту другде), иранска влада може лагано да управља економијом, својим тржиштем и да спроводи своје послове. Влада би, у ствари, све то могла и са упола мањом продатом количином нафте, па бих рекао да су санкције Трампове амдинистрације доживеле потпуни фијаско.

Па, шта ће, онда, Трамп да ради? Да ли ће бити спреман и за војни напад?

Видите, када би постојала и најмања шанса за успех Сједињених држава – увек спремних за рат – у војном сукобу са Ираном,  они би до сада напале сто пута, како су то чиниле раније у другим државама. Њихов проблем је у томе што савршено добро знају да је Иран исувише снажан за њих и зато неће никада напасти, али користе психолошко оружје: са шетањем трупама и војним кретањима желе да постигну да људи поверују да су разматрали и могућност рата. Мислим да је Председник Доналд Трамп сада у великим проблемима у вези са Ираном, а као доказ његове збуњености могу послужити његове изјаве, које су, у најмању руку коантрадикторне. У року од недељу дана, рекао је и да је Ирану дошао крај, али и да Иран може постати значајна земља са овом владом и да би он желео да преговара. Трамп је свестан да се приближавају избори и да ће он, за отприлике две године, морати да буде у стању да бирачима у сједињеним државама саопшти шта је урадио у вези са Ираном. Када би предизборна кампања почела данас, демократе би рекле да су споразумом са Ираном (JCPOA) успеле да разреше проблем мирно, да су успоставили одличне контакте са Техераном и да су усрећили европске и азијске савезнике. Трамп не би имао шта да каже у овом тренутку, осим да је прекршио Споразум и тиме, између осталог, обесхрабрио савезнике Сједињених држава, пре свих Европу, која има огроман интерес да сарађује са Техераном. Јасно је да читав историјат строгих санкција, војних претњи и тешке реторике представљају Трампов покушај да примора Иран да седне за преговарачки сто, како би се поново преговарало о новом споразуму, који Западу више одговара. Али, на несрећу, Трампово деловање је толико детињасто, простачко и аматерско да, чак и да је Иран желео да направи неке уступке, сада то више није могуће. Ирански народ неће никада, али, никада, прихватити да преговара са нацијом која је управо прекршила нуклеарни споразум. Ирански народ не прихвата да преговара са онима који земљи чине лоше и прете Ирану. И, не само то, него су наметнули и врло строге санкције, које су пре свега усмерене према народу.

Становиште Председника Роханија је Западњацима познато још од афере ‘Контра-Иран’ (Iran-Contras), а када је споразум потписан, постало је још утемељеније. И трамп је сада поцепао Споразум?

Готово да је сувишно спомињати да је Трампово повлачење из споразума посрамило пред народом иранске реформисте. Они су бираче убеђивали да гласају за њих и обећавали да ће решити проблеме са остатком света и укинути санкције; они су донекле и успели, али је онда Трамп најавио повлачење сједињених држава из Споразума и поновно увођење санкција – што је показало да њихова предвиђања нису била исправна. Па у складу са свим овим предвиђам и да ће на предстојећим председничким изборима победити конзервативци, а да ће реформисти бити прилично ослабљени.

Да ли је истина да је Председник Рохани предлежио народни референдум како би се донела одлука о наставку нуклеарног програма? Међутим, зар то не би био ризичан потез и очајнички гест?

Предсеник Рохани нема моћ да одржи такав референдум. А не би ни имало смисла организовати референдум о неотуђивом праву земље, које препознаје и међународно право. Споразум о неширењу нуклеарног наоружања, чији је потписник и Иран, даје сагласност за развој нуклеарне технологије у мирољубиве сврхе. За производњу лекова и струје. Иронично је да су Ирану потребни и једно и друго, а санкције су ту. Под претпоставком да се референдум одржи, 90% народа би рекло ‘да’ нуклеарном програму, јер сматрају да то право имају и да је тај програм неопходан за напредак земље.

Како су иранске оружане снаге реаговале на Трампову одлуку?

Оружане снаге су у највишем стању приправности за одговор на било коју врсту напада; то је њихова дужност. Они су, између осталог, играли и важну улогу у борби против Даеша у Сирији и Ираку последњих година. То су веома добро припремљене оружане снаге. Имају и искуство из осмогодишњег рата са Ираком. Мислим да су најприпремљенији у региону и верујем да заслужују огромно поштовање у смислу опремљености. Управо из ових разлога, могући напад на Иран је само пропагандни трик. Њихова реакција је, дакле, била како би подиглу узбуну.

А рекација парламентарних политичких снага?

Парламентарне политичке снаге у Ирану су конзервативци и реформисти. Конзервативци су тада тренутно објавили да чињенице показују управо оно о чему конзервативци одувек говоре: са Американцима се не може пословати јер не заслужују поверење, а разумеју само језик лоших манира, али не и оних добрих. Реформисти су покушали да оправдају своје ставове, али су касније одустали. У овом тренутку постоји јединство и заједнички циљ – да се пропишу мере које умањују притисак и дејство санкција на народ.

Како је реаговало свештенство, и посебно, Врховни вођа, Ајатолах Камнеи?

Свештенство је осудило став Сједињених држава, сматрајући га само једном нити историјске улоге ове земље, па је Ајатолах Камнеи поновио да Иран мора да улаже у своје сиромашне, у своју унутрашњу производњу, у своје капацитете, и тако још више развија оно што се зове ‘економија отпора’. Посете председника и министра спољних послова суседним земљама, поред осталог, указују и да Иран покушава да са суседима исплете мрежу размена, коју санкције не угрожавају.

Да ли су се обични људи и иранска омладина, после Трампове одлуке о повлачењу из Споразума, осетили преварени у вези са, барем делом њихове будућности?

Они су осетили да су их Сједињене државе обмануле. Били су јединствени у љутњи, јер је Иран постписао споразум, а Сједињене државе су те које нису успеле да испуне своје обавезе.

Како живи ирански народ ових дана, када је посебно напето, а сваки инвидент може да изазове страшан рат са Американцима?
У стварности, све те напетости нису унутар Ирана. Људи су за четрдесет година навикли на претње Сједињених држава и не схватају их више озбиљно. Живот се наставља безбрижно и срећно, и то могу да потврде многи италијански туристи који су у последње време били у Ирану. Сви говоре о лепој добродошлици коју им пожеле срећни и насмејани људи. Многе од њих сам интервјуисао за ИРИБ (IRIB – Italian Tourists in Iran), рубрику о италијанским туристима у Ирану; могу да Вам доставим и аудио снимке. Нико у Ирану није забринут, а и знају да и ако се назире рат, држва ће бити у стању да се одбрани.

Односи Русије и Ирана понекад делују као веома блиска сарадња, пре свега заснована на нужди, а не на правом поверењу. Шта Ви мислите?

Русија није наш савезник. Русија није ничији савезник. И то је и највећа слабост Русије. Американци, годинама већ, у међународној арени наступају са савезницима, Европом и неким азијским земљама, као што су Јапан, Јужна Кореја, Индија. Понекад се чак упиру да их построје, али се на крају према њима опходе као према савезницима. Русија на међународној сцени наступа сама, не верује никоме, а и када буде могућих савезника, она их убрзо прода као средство у преговорима и односима са Западом. Ово је озбиљна ствар, а цену тога плаћају сâми Руси. Јасно је да у таквој ситуацији Иран са Русијом сарађује када имају заједнички интерес, али не верује Русији, с правом, по мом мишљењу.

Постоји и много сумњи у Иран. Да ли због традиционалних аспеката шиитског Ислама или његових виђења друштвене правде, који би могли заменити старе политичке парадигме које су већ врло декадентне?

Ово питање и не разумем баш. Могу једино да кажем да је Иран део Ислама који је мудар, одговоран и умерен и да би за Запад било добро да ојача везе са Ираном и има га за савезника. Запад, а пре свих Сједињене државе, увек бирају савез са онимау Исламу који су веома опасни и непопустљиви: Саудијска Арабија је најочигледнији пример.

Извор:
ГЕОПОЛИТИКА РУ