Нема више преговора Вучићу, никад их није ни смело бити!

Како се, Александре Вучићу, упад шиптарских терориста вазда поклопи са твојим злокобним најавама да се спремају напади на Србе?! Како кад год поменеш да морамо предати светињу иначе нам прети рат- добијеш свој мали најављени „рат“?!

Како толико знаш а ништа не предузимаш да предупредиш све то?!

Можеш, имаш с чим и имаш с ким, али…

Пе не знам који пут наређујеш фамозно повећање борбене готовости војске и по ко зна који пут ће се завршити на томе!

Знаш ли, несрећниче, шта чиниш Србима на заветној светињи, у васцелој Србији?!

Знаш ли како је том народу живети вазда у привиду живота?!

Исчекивати најгоре и све мање се надати најбољем, јер их убеђујеш да најбољег за њих више нема?!

Но, није то само теби својствено, једнако су зло чиниле и кабадахије пре тебе!

За вас је народ само штих карата у пијаној и бесној партији покера у којој ништа ваше није на талону…

Треба ли сад сви поплашено да поверујемо како се заиста „бориш ко лав“, али се на лава острвио чопор хијена, или се, пак, „лав“ и хијене играју шугица ловећи заједнички плен- Србију?!

Све знаш, понављам, али баш ниша не чиниш осим што кмезиш подлом Западу да обузда Шиптаре!

Хоће, само да заврше шта сте договорили па ће им скратити повоце и узде, није проблем…

Шта чини Русија кад јој неко дирне у човека?!

Шта чини Израел?!

Шта чини она поган америчка?!

Сазивају конференције и наричу над судбином клетом?!

Твоја једина обавеза, једина и најсветија је да одбраниш Косово и Метохију, а не брини- имаш с ким, колико год мантрао да на се на позив не би одазвао нико!

Ја их знам стотине, те стотине знају још толико…

Још је у нама итекако крви и куражи прадедова коју су устрчали уз Кајмакчалан!

Рекао сам раније и понављам, само ми дај пет минута да изљубим децу и реци где да се јавим?!

Славимо Кошаре, Паштрик, јунаштво полицајаца, добровољаца, браће Руса који су изгинули за нашу светњу, а убеђујеш нас да заправо славимо њихову лудост јер су пострадали да бисмо ми живели као кукавне кукавице, праштајући крв деце која нису знала, нит марила, колика је сила пред њима, али су одличн знали колика је сила иза њих- Бог и Србија!

Има нас, итекако има, још довољно да покажемо тој погани арнаутској где су међе Србинове!

Данас Косово и Метохија, Вучићу, сутра Прешево и Бујановац, а већ прекосутра нећемо знати јел бранимо границу на Дедињу или Теразијама?!

Доста више запевања по кафанама: „Сини јарко сунце са Косова…“, време је да једном за свагда зна за кога свиће и ко га дозива!

Не из Београда, већ Призрена, Ђаковице, Приштине, Ораховца, Велике Хоче, Суве реке, Пећи, Проклетија, Паштрика, Коритника, Качаника…

Аутор: Михаило Меденица
Извор: Два у један