Ко је извео државни удар у Аустрији?

Аутор: Весна Кнежевић

Само 24 сата након што су хамбуршки „Шпигл“ и минхенски SDZ објавили видео-снимке на којима су се вицеканцелар Хајнц Кристијан Штрахе и вођа парламентарне фракције Слободарске партије Јохан Гуденус појавили у политички компромитујућој ситуацији, аустријска влада је пала. Штрахе је још у суботу у подне поднео оставку и понудио Норберта Хофера као замену, али канцелар Курц није прихватио летећу измену. Аустрија иде у превремене изборе. Ово је прича о достојанству, беди и бруталности политике.

„Политичке бомбе“ спадају у кратке вести, али се анализе о томе вуку месецима и годинама. Са афером „Ибица“ смо тек на почетку. Кад је сплетка замишљена? Ко је поставио клопку? Да ли оригинални сценарио одговара крајњем резултату? Да ли тренутно гледамо сурогат изворне намере, идеју идејине идеје? Шта се хтело? Зашто се чекало? У чију корист, qui bono?

Из тог шпијунско-политичког потпурија аустријски медији овог момента у главни фокус стављају питање тајминга. Зашто сада? Штрахе и Гуденус су у политичком смислу већ прошлост, тешко је замислити наставак њихових каријера. Али, зашто су тек сада демонтирани, а не пре скоро две године, кад је видео тајно снимљен?

У јулу 2017. у једној вили поред Ибице нашли су се Хајнц Кристијан Штрахе и Јохан Гуденус из Слободарске партије у дугом разговору са „Аљоном Макаровом“, рођаком руско-летонског олигарха и Путиновог пријатеља.

Штрахе је тада већ девет година опозицијски вођа у аустријском парламенту, Гуденус вицеградоначелник Беча. У просторији се као четврта особа налази Гуденусова супруга Тајана, наводно као пета и немачки пријатељ „Макарове“, али он се нигде не појављује, барем не на оним фрагментима који су показани.

Рачунајмо да их је у соби четворо. Од њих само „Аљона Макарова“ зна да су у просторији постављене камере које снимају разговор. О томе нема сумње, јер се једино њено лице не види на снимку, пошто седи у слепом углу. Види се њена рука, види се кад устаје да напуни чашу, види се потиљак, повремено бљесне коса, али лице остаје ван кадра.

Или то или су филмски кадрови са њом исечени пре него што је видео-снимак пуштен у јавност, али то је практично немогуће, зато што аудио тече без прекида. Осим тога, сви службено-технички извори који су се до сада бавили материјалом потврђују да он није манипулисан.

То свеједно не искључује могућност да је постојала још једна камера која је паралелно снимала догађај и ухватила „Макарову“, али том спекулацијом се за сада не бави ниједан извор. Жена је знала где су камере и пазила да им се не отвори.

Пођимо од непобитности чињенице да је „Аљона Макарова“ мамац и као таква, под тим именом, не постоји у стварности. Друга непобитна чињеница, циљ акције је потпуна дискредитација Слободарске партије.

О чему се разговарало у луксузној вили, пуних шест сати, уз алкохол и „ред бул“? О новцу и моћи, о чему другом.“ Аљона Макарова“ има 250 милиона евра – од стрица, од ујака, од кума – које би радо уложила у Аустрију, тако да она заради, али да користи имају и њени нови пријатељи. Одмах треба рећи, „Макаровој“ је до новца, Штрахеу и Гуденусу до моћи – тако барем изгледају приоритети забележени на видео-снимку.

„Највеће курве на свету!“

Све то се збило крајем јула пре скоро две године. Непуна три месеца после тог састанка на Ибици, у Аустрији су одржани национални избори. Слободарска партија је освојила треће место, али практично на истом нивоу као и другопласиране социјалдемократе.

Ко год је снимао разговор у јулу, пропустио је три ефектне временске тачке где је могао да потпуно дискредитује Слободарску партију – а није.

Могли су да објаве видео-снимак у септембру 2017, у јеку изборне кампање и сруше Штрахеа на десет одсто – а нису. Могли су да објаве видео-снимак у децембру исте године и тако приморају Курца да сместа напусти коалиционе преговоре са Штрахеом – а нису. Могли су да објаве видео-снимак у јануару 2018, сруше коалицију после само две седмице и успут обрукају канцелара Курца, тако да се ни он не опорави до превремених избора – а нису.

Нису зато што је првобитни циљ вероватно било нешто друго. Прво, постизање гаранција да Аустрија неће побећи из антируског блока, односно да ће остати поуздан партнер у продужавању западних санкција Русији. Друго, демонтажа Слободарске странке пред изборе за Европски парламент идуће недеље, где се свим десним популистима генерално прогнозирају добици.

С обзиром на садржај Штрахеових изјава из јула 2017, може се рећи да су аутори видеа починили кривично дело, не првенствено због тајног снимања (то је за приватну тужбу), више због тога што су са предумишљајем утајили кључне моменте који би преокренули политички смер Аустрије.

„Аљони Макаровој“ Штрахе нуди заштићену цену за државне уговоре, објашњава јој где су рупе у аустријским финансијским и пореским законима, како ће извући већи профит, како да новчано помогне изборну кампању Слободарске странке на обострано добро и успут се хвали ко се од великих фирми и богатих појединаца већ показао великодушан у том смислу.

Штрахе предлаже „Макаровој“ да финансира његову странку, али тако да заобиђе институционалну контролу Рехнунгшофа, рачуноводствене службе која надгледа све јавне финансије, од федералног парламента до најмање аустријске општине.

Најзабавнији је део где се разговара о томе да би „Аљона Макарова“ купила најтиражнији аустријски дневник Кронен цајтунг. Штрахе: „Три-четири новинара гурнемо напред, три-четири избацимо напоље и Кронен је наш, а онда ћемо на изборима добити не 27, већ 34 одсто!“ Да ли је то баш тако једноставно, пита „Макарова“? Редакције, аутономија јавне речи, независност, слобода медија и слично? Без бриге, одговара Штрахе, „новинари су ионако највеће курве на планети“, лако их купиш за ситно.

За новинаре Штрахе користи метафору „шнебрунцер“, то су они који мокре по снегу – чим виде девичански бели, нови снег како покрива земљу, не могу другачије него да застану и одмах нешто нацртају.

„Шнебрунцер“ су они које лети не смете пустити у базен, а зими у парк – то су присилни оператори физиолошких система. Примењено као метафора на људе из медија, то би значило да су новинари они који све упрљају, униште и покваре јер не могу другачије, присилни оператори друштвене деструкције.

Вук сит, овце на броју

Укратко, ситуација која се од пет после подне до поноћи одвијала на Ибици спада у категорију размене, quid pro quo, ја теби – ти мени, и вук сит и овце на броју.

Е сад, овце су увек на броју, у свакој држави, жилава раса, само број вукова варира. Није случајно да је по димензијама мали Кронен истовремено најтиражнији и најприземнији аустријски лист, и то већ деценијама, отровни патуљак аустријске медијске сцене.

У првим реакцијама, Штрахе је рекао оно што је свима јасно, да је говорио под утицајем алкохола, да се набацивао згодној Рускињи, али не инсистра на томе, јер зна да би га и обично пијанство у јавности, рецимо на летњем партијском пријему у Пратеру, коштало функције.

„Из ове клопке која им је постављена, али у којој су открили своје намере и политичке манире, Штрахе и Гуденус се неће извући“, навео је Пресе.

И нису, обојица су дала оставке. Али управо је то део низа логичких премиса са почетка овог текста – да је та „клопка“, ако је примарни циљ била Слободарска партија, морала да проради раније. Сад је наравно питање ко је поставио клопку. Једна западна тајна служба, пишу аустријски медији.

Али која? Енглези нису, њихове клопке су много заиграније, преферирају масу на улицама, револуционарне сценарије, мртве, отроване. Кад се погледају у ретроспективи, енглеске клопке изгледају као да су рађене из досаде, да се утуче време.

Сједињене Државе? Тешко, јер Трампова администрација подржава јачање националних снага у Европи. Зашто би ЦИА или НСА ломили ноге једној малој европској странци која је на линији америчких планова за Европу – осим ако то није неки осамостаљени огранак који поставља клопку Трампу? Теоретски могуће, али дефинитивни „overkill“.

Аустријске тајне службе? Мало вероватно, оне су тренутно у расулу. Ако и јесте њихово дело, оне сигурно нису биле у стању да дисциплиновано и прорачунато чекају скоро две године не би ли тек пред европске изборе упалиле фитиљ. Добитак би био никакав – њихов хаос се само продубљује, с тим да би сада у хаос повукли и службени Беч.

Французи имају своје невоље. Руси нису јер би то било пуцање у властиту ногу, а ако се на ишта може рачунати код Путина јесте то да он делује врло рационално.

Остаје само немачки фактор и то из два могућа смера. Најпре немачке тајне службе. Читава афера је тешка, гломазна, временски захтевна, злонамерна, понижавајућа, осветољубива, без трунке енглеске (морбидне) заиграности. Енглеске шпијунске афере теку као планински поток, немачке су споре као кад би Амазон текао узбрдо.

Друго је нека ситуација скривене камере у забавне сврхе. Једина особа коју је Штрахе именом споменуо у изјави за медије у суботу је немачки кабаретиста Јан Бемерман.

Прошлог месеца су у бечком Хофбургу дељене награде „Роми“, одличје утемељено у част глумице Роми Шнајдер. Бемерман, који је у Немачкој, Турској (од када је пре неколико година извређао Ердогана), као и уопште на читавом немачком подручју велика звезда у индустрији забаве, није се појавио на манифестацији. Само се у директном видео-преносу обратио публици. На питање водитеља зашто га нема, Бемерман је одговорио: „Зато што сам ту са неким Русима у једној вили на Ибици где преговарамо о продаји Кронен цајтунга.„

Читава сала се смејала на тај виц. Сад знамо и ко се није смејао – они који су то стварно радили, или се правили као да то раде, или би то радо направили да су могли, или били пијани па помислили да је тако нешто могуће.

Оно што говори у прилог те последње варијанте, шпијунирања у кабаретске сврхе, јесте чињеница да је „Аљона Макарова“ наступала са својим немачким партнером. Тако дилетантске немачке службе вероватно нису оставиле визиткарту иза себе.

Са друге стране, оно што говори у прилог да то ипак јесу немачке службе јесте чињеница да је „зврчка“ припремана неколико месеци. „Макарова“ и њен немачки пријатељ су месецима обрађивали Гуденуса, појавили се као купци за шуму и земљу из породичног наслеђа, разговарали, спријатељили се, били уз њега кад му је умро отац, тешили га – и онда тражили да упознају шефа.

Поента – у постављање клопке је уложен не само лични ангажман „мамаца“, већ и време и средства. Скривене камере у забавне сврхе су непосредније и обично не раде са том количином предумишљаја, осим ако у процесу не мутирају из грубе шале у метастазирану злобу.

Ти, срећна Аустрија?

Штрахе није глуп човек, далеко од тога. Једног тренутка, чак и у алкохолним испарењима, приметио је да „Аљона Макарова“ има прљаве нокте на ногама. Имућне Рускиње, поготово на тој скали где се спомиње олигархијска позадина, беспрекорно су неговане. Кад нису директно згодне као Наталија Вођанова или Даша Жукова, могу бити мале, пуначке, могу носити микро-мини, шљаштећи „версаче“ и немогуће пастеле – али су увек беспрекорно неговане.

Оне се не шетају са црним ноктима по Ибици.

„Ово је намештаљка!“, шапуће једног тренутка Штрахе Гуденусу, који га смирује, у стилу, чекај до краја, све је у реду. Последице су драматичне, не само по директне, за сада видљиве актере читаве приче.

У среду прошле недеље аустријски председник Ван дер Белен био је код Путина и учествовао на форуму у Сочију. Он, министарка спољних послова Карин Кнајсл (независна, али део слободарске екипе у влади), плус државна делегација од 50 чланова, што економска, што културно-уметничка. Разговори са Путином су до те мере били пријатељски да је Ван дер Белен рекао како је Аустрија против санкција Русији, али нема друге него да са жаљењем дисциплиновано спроводи линију ЕУ.

Јуче, у првој реакцији немачке телевизије ZDF, већ се чуло мишљење да афера „Ибица“ представља грубо мешање Путина и његових „тролова“ у изборе за ЕУ. Али како? Зашто би Путин опструисао изборне шансе њему најсклоније аустријске странке…?

Најрационалнији одговор: зато што се сад више не ради о пријатељству слободара са Москвом, о добрим односима Штрахеа са Русијом или о московском студенту Гуденусу. Сада се ради о томе да и председник Аустрије, човек који не подноси Штрахеа, који је одбио Гуденуса и Вилимског као министре, размишља и прижељкује крај руских санкција.

А то не може! Руси морају остати непријатељи.

Dr. Phil

Искрено, ова ауторка се надала да ће прва анализа ситуације проћи без посебног осврта на чињеницу да је тада, у јулу пре две године, у соби седела и Гуденусова супруга Тајана, девојачко Тајчић.

То је, међутим, за Дојче веле већ било вредно посебног осврта, објављеног у суботу после подне.

Тајана је из Бањалуке, она и супруг су се венчали у Храму Светог преображења у Бањалуци. Милорад Додик је био гост на венчању, породични су пријатељи; недавно је доделио Орден Републике Српске Штрахеу и Гуденусу.

„До снимка са Ибице није било јасно до које је мере Тајана Гуденус упућена у политички рад свог супруга. На основу видео-снимка би се могло помислити да је упућена врло детаљно, с обзиром на то да су Гуденус и Штрахе пред њом говорили о преузимању медија, додели тендера и сумњивим партијским донацијама. На исечцима седмосатног снимка које су објавили медији Тајана се није укључивала у разговор“, наводи Дојче веле.

Шта је Тајана тражила у соби? Да ли је скупљала информације за… you know who? Тајана, ко сте Ви? Доктор филозофије.

Извор:
ЦЕОПОМ ИСТИНА