СВЕТА МАТРОНА МОСКОВСКА

ПРОСЛАВЉАЊЕ БЛАЖЕНЕ СТАРИЦЕ МАТРОНЕ

Другога маја 1999. године, догодило се оно што су православни људи одавно очекивали: у лику светих је била прослављена блажена старица Матрона Московска – Матрона Димитријевна Никонова. Месец дана је трајао рад Синодске Комисије за канонизацију светих, која је по благослову Његове Светости разматрала питање о прослављењу праведне Матроне. Размотривши подвижнички живот благочестиве Матроне Димитријевне Никонове, народно поштовање и чудеса, комисија није нашла препреке за њено прослављење у лику месно поштованих светих.
У то мајско јутро, ка Свето-Покровском манастиру, хрлили су људи из целе Москве, Подмосковља и других градова и области. Многи су носили цвеће. Манастирска порта се испунила народом, али ни издалека није могла да прими све који су дошли. У поноћ, у доњој цркви Покровског сабора, била је одслужена рана литургија, а затим и последњи парастос Матронушки. Већина богомољаца је остала у манастиру целе ноћи, како би учествовала у свечаном прослављању блажене.
Пред очима је растао ред оних који су желели да се поклоне часним остацима Матронушке, од тога дана названим светим моштима, – ред је почињао на средини манастирске порте, обавијао половину Покровског сабора, и тек тада се уливао кроз црквена врата. Онима који су ишли на каснију литургију, десетине људи из реда давали су свеће: „Молимо вас, упалите их тамо код моштију.“ Празнично богослужење је одслужио Свјатјејши Патријарх Московски и све Русије Алексије 2. са сабором архијереја и мноштвом духовника. Пред почетак литургије духовници су унели у храм, покривен црвеним пасхалним покривалом, кивот са часним остацима блажене старице, који је постављен са десне стране у солеји.
На том богослужењу, последњи пут се саборно узносила молитва за упокојење душе, блажене успомене, рабе Божје Матроне, последњи пут се возглашавало њој са „вјечнаја памјат“. Затим је Његова Светост са амвона огласио Одлуку о канонизацији у лику месно поштованих светих, праведне Матроне Московске.

ОДЛУКА
Патријарха Московског и све Русије
о канонизацији у лику меснопоштованих светих блажене Матроне Московске
(Никонова Матрона Димитријевна, 1881 – 1952)

Велики сабор угодника Божјих, верних чеда Руске Православне Цркве 20. века, који су својим животним подвигом прославили Бога, ни сада нас не оставља без молитвеног заступништва пред Престолом Свевишњег. У годинама прогањања, уништавања православних светиња и разарања духовних темеља живота руског човека, Господ је по Свом неизрецивом милосрђу прославио изабранике Своје – свештеномученике, исповеднике, подвижнике вере, благочестиве мирјане, који су се разгорели блиставим огњем љубави према Богу и ближњему, сведочећи о Божанственој Истини и Правди Божјој.
Матрона Димитријевна Никонова, родила се у Тулској области, у богобојажљивој хришћанској породици. Будући слепа од рођења, она је још у младости добила од Бога дар духовног виђења, проницања у тајне Промисла Божјег. Благодат, која је почивала на њој, пројавила се у дару молитава, духовног расуђивања, руковођења, прозорљивости. Њој су се од најранијих дана обраћали за савете и помоћ, у почетку месни житељи, а затим су долазили и из других крајева.
Године 1925, Матрона одлази за Москву, која постаје место њеног подвижничког служења и праведне кончине. Прогањана од безбожника, Матрона је била принуђена да често мења место становања, налазећи уточиште у домовима верујућих. Непрекидна река људи сливала се Матронушки, жудећи за духовним излечењем, поукама, молитвеном помоћи. По њеним молитвама дешавала су се исцељења немоћних, раслабљених, страдајућих од душевних и телесних болести. Њена пророчанства и предсказања, многим људима су помогла да избегну опасности и смрт, да пронађу прави пут у сложеним околностима. До наших дана су сачувана многобројна сведочанства о тим чудесним догађајима.
После њене праведне кончине, 1952. године, на гроб праведне Матроне, на Даниловском гробљу, долазило је мноштво људи. Поштовање преминуле је расло, догађала су се чудеса и исцељења.
Овим одлучујемо:
1. Прибројати лику праведних, за месно црквено поштовање, у граду Москви и Московској епархији, старицу Матрону Московску.
2. Часни остаци блажене Матроне Московске, који почивају у Свето-Покровском ставропигијалном манастиру града Москве, од сада се називају светим моштима и указује им се заслужено поштовање.
3. Блажена Матрона Московска се има празновати на дан њеног представљења – 19. априла (2. маја).
4. Саставити посебну службу новопрослављеној блаженој Матрони Московској, а док се таква не састави, користити општу за праведнике.
5. Осликати новопрослављеној блаженој Матрони Московској икону за поклоњење, сагласно одлукама Седмог Васељенског Сабора.
6. Штампати житије блажене Матроне Московске ради поучавања и побожности чеда црквених.
7. Са овим нашим одлукама упознати клирике и вернике православних парохија и манастира града Москве и Московске епархије.

Патријарх Московски и Све Русије Алексије II
2. маја 1999. године

Под црквеним сводовима разлегли су се гласови младих појаца, који су први отпевали тропар светој старици Матрони. Заједно са Поглаваром Руске Православне Цркве, сви присутни у храму су певали: „Величамо те, света праведна блажена Матроно, и поштујемо свету успомену твоју…“
Улаз у невелики горњи храм Покровског манастира тога дана је био ограничен – већина људи је остала изван зидова сабора, слушајући преко звучника пренос Патријаршијског богослужења. Дан је био тмуран и хладан, три пута је почињао да пада град, но стремљење људи да се дотакну светиње, да буду учесници великог духовног славља, било је јаче од природне потребе да се склоне од непогоде. Око подне су се кроз ниске густе облаке неочекивано пробили зраци сунца. Његови зраци су обасјали утишали народ, забљеснули црвену, пасхалну, свештеничку одежду, у којој је на степенице Покровског сабора изашао архиепископ Истрински Арсеније, да би причестио Светим Христовим Тајнама оне који су се молили на улици јер нису могли ући у манастирску порту.
После литургије, Архијереј је са саслужујућим свештенством, сишао у доњу саборну цркву. Ту, крај кивота са моштима блажене старице, они су одслужили први молебан новопрослављеној светитељки. Одмах после тога, Свјатјејши Патријарх је осветио темеље за поновну изградњу манастирске звонаре, која је била порушена у годинама богоборства. У црквеној порти, он се обратио својој пастви, поздрављајући је с прослављењем блажене старице Матроне Московске, „која је, верујем, била и биће молитвеница за наш многострадални народ, за нашу Свету Цркву, за Отаџбину нашу“.
Још једна звезда је засијала на црквеном небу, још једна угодница Божја придружила се скупу светих заступника за наш Првопрестони град, за сав православни народ. Непрекидна колона православних иде ка Свето-Покровском манастиру да се поклони блаженој, верујући у силу њеног благодатног заступништва. Њена помоћ људима се не прекида, и о њој сазнаје све више и више људи.

Прослављење Свете Матроне У Српској Православној Цркви
У септембру 1999. године у Београд је, ради учешћа на Скупу слависта у Вукове дане, стигла благочестива Московљанка Наталија Маслењикова, професор Московског универзитета. Она је донела књижицу „Житије и чудеса Свете Праведне Блажене Матроне Московске“ и иконицу са њеним ликом. Тако је православни Београд сазнао за ту нову велику подвижницу Божију.
У недељу свих Светих на руској земљи прослављених 19. јуна / 2. јула 2000. године Преосвећени Епископ Бачки др. Иринеј (Буловић) служио је свету архијерејску Литургију и молебан Блаженој Матрони Московској у Свето-Тројичком храму Подворја Московског Патријархата у Београду. За ово празновање Старешина Подворја Московске Патријаршије у Београду, јереј Виталије Тарасјев, донео је из Покровског манастира у Москви икону Блажене Матроне и свето уље са њених моштију.
Тако се молитвено поштовање Свете Матроне Московске православним народом проширило и међу српским.
За посмртна чудотворења блажене Матроне, која су стигла пред Комисију за канонизацију, ми смо сазнали из многобројних писама, од којих се многа наводе у следећем поглављу књиге. Верујемо да ће се после канонизације ниска тих сведочанстава умножити, и ми ћемо моћи (ако Бог да!) да их објавимо у следећем, допуњеном издању ове књиге.

Извор: Светосавље